Skup u Subotici povodom 40. godišnjice Ustava Vojvodine

28 Feb 2014

Pastor: Potrebna rasprava o promeni Ustava Srbije

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je danas da “u dogledno vreme” mora da započne rasprava o promeni Ustava Srbije, u okviru koje će se raspravljati i o položaju Vojvodine.

“Potpuno je izvesno da u dogledno vreme moramo da stavimo Ustav na sto i da vidimo šta ćemo sa njim da radimo. Mi nismo nikada bili niti ćemo ikada biti razbijači ove zemlje, ali želimo tako uređenu državu u kojoj ćemo osloboditi svoje kapacitete i pokušati ponoviti ono što se desilo nakon Ustava iz 1974. godine, kao proces u ovom društvu”, rekao je Pastor na skupu u Gradskoj kući u Subotici.

On je ocenio da je to jedini put koji će nas dovesti u situaciju da naša deca neće razmišljati gde da beže odavde, a da oni koji su silom prilika otišli, sada počnu razmišljati o tome da se ovamo vrate.

Skup je organizovan povodom 40. godišnjice usvajanja Ustava Vojvodine, koji je donet u vreme socijalističke Jugoslavije, kao i povodom 10. godišnjice održavanja Prve vojvođanske konvencije, kada je usvojen dokument pod nazivom “Subotička inicijativa”, kojim se traži šira autonomija Vojvodine.

“Moramo postati svesni toga da smo sa svojim ambicijama i namerama u manjini. Autonomija Vojvodine ne može da počiva na ambicijama šake ljudi iz manjina i veoma malog dela onoga što čini 70 odsto populacije u Vojvodini. Mi možemo čuvati plamen, ali iz tog plamena neće ništa da se desi”, rekao je Pastor.

Kopredsednik Četvrte vojvođanske konvencije Šandor Egereši ocenio je da je vojvođanska autonomija garant slobode, dostojanstva, razvoja privrede i garant poštovanja prava građana i nacionalnih zajednica. On je ocenio da je autonomija Vojvodine “stavljena u zapećak” i da se kontinuirano radi na tome da se vojvođansko pitanje marginalizuje i da se iskoristi za dnevne, sitne političke nagodbe. Egereši je ocenio da pitanje autonomije Vojvodine mora da bude u interesu i većinskog srpskog naroda i manjinskih nacionalnih zajednica. On se založio za donošenje novog Ustava Srbije, koji će biti rezultat dubinske i temeljne javne rasprave, kako bi konačno bila stavljena tačke na sve politickce manipulacije oko pitanja autonomije Vojvodine.

Predstavnik Četvrte vojvođanske konvencije Đorđe Subotić ocenio je “vremenom blagostanja” period od donošenja Ustava Vojvodine iz 1974. do gušenja autonomije te pokrajine 1988. godine. On je ocenio da su nad političkim subjektivitetom Vojvodine izvedena “dva atentata”: prvi nakon “jogurt revolucije” 1988. godine i drugi, “ne manje brutalan”, u ustavnim rešenjima iz 2006. godine. “Od tada je vojvođanska autonomija prilkjučena na aparate za veštačko održavanje života, a Ustavni sud joj svojim rigidnim odlukama isključuje jednu po jednu funkciju. Vojvođanska autonomija u političkom smislu je pred umiranjem, a grobari na političkoj sceni se takmiče u svojim uslugama pokopa”, ocenio je Subotić. On se založio za to da Vojvodina ponovo dobije svoj ustav, kojim će biti regulisana njena široka autonomija, i dodao da Srbija treba da bude federalizovana država.

Skupu je prisustvovao i predsednik Liberalno-demokratske partije Vojvodine Dušan Mijić, koji se u izjavi novinarima takođe založio za povratak na načela Ustava Vojvodine iz 1974. godine.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!