Skup: Srpsko-hrvatski odnosi na najnižem nivou u 21. veku

25 Aug 2017

“Sigurno će biti bolje, jer gore ne može”.

Srpsko-hrvatski odnosi su na najnižem nivou u 21. veku, pre svega zbog politi?ara koji manipulišu nedavnom ratnom prošloš?u, kako bi raspirivali me?unacionalnu mržnju, a sve s ciljem opstanka na vlasti, ocenjeno je  na desetom Me?unarodnom nau?nom skupu „Hrvatsko-srpski odnosi, identitet i ekonomija“ u Golubi?u kod Obrovca u Hrvatskoj.

Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada, istori?ar Darko Gavrilovi? ocenio je da su srpsko-hrvatski odnosi pali na najniže grane od po?etka 21. veka, jer obe države žive u prošlosti zbog politi?ara koji ih vode.

“Naše države i dalje žive u prošlosti. Vode ih politi?ari koji nisu sposobni razviti ekonomiju i omogu?iti ljudima da žive bolje. Pošto nisu sposobni da grade, onda pristupaju razaranju, koriste?i ratnu prošlost kao oružje i unose?i nemire nacionalizma i buku tu?ih šovinisti?kih strasti me?u obi?ne gra?ane”, rekao je Gavrilovi?.

Davor Paukovi? iz Udruge za povijest suradnju i pomirenje iz Golubi?a rekao je da su politi?ke elite unazadile Hrvatsku i Srbiju i dodao da nije optimista kada su u pitanju nove generacije.

“Hrvatsko-srpski odnosi služe isklju?ivo za održavanje neprijateljstva u regionu. Ono što možemo mi istori?ari uraditi je komemorisanje prošlosti na što objektivniji na?in, a a ne da nam komemorisanje služi samo na gledanje parcijalne istorije, koja služi za širenje mržnje”, kazao je Paukovi?.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov rekao je da je pitanje Hrvata u Vojvodini “zatomljeno, a odsustvo interesa konstantno”.

“Dominira narativ da je pitanje nacionalnih manjina rešeno. Sve suprotno tome smatra se aktom neprijateljskog delovanja pa su tako Hrvati u Vojvodini vi?eni kao neprijatelji države, što nije ta?no, jer hrvatsko stanovništvo u Vojvodini je lojalno svojoj državi. U skladu s tim, oni o?ekuju od države da im na adekvatan na?in odgovori”, kazao je Žigmanov.

Prema njegovim re?ima, to izme?u ostalog zna?i da bi država Srbija trebalo da ima adekvatan politi?ki i humani odgovor na nasilje koje je sprovo?eno nad vojvo?anskim Hrvatima za vreme ratova devedesetih godina. “U suprotnom, predstoji nam budu?nost u kojoj ne?e biti mesta za optimizam”, ocenio je Žigmanov.

Predsednik poslani?ke grupe Samostalne demokratske srpske stranke u Saboru Hrvatske Boris Miloševi? rekao je da o?ekivanja da ?e ulazak Hrvatske u EU doneti poboljšavanje pravnog standarda manjina nisu ispunjena.

“Naprotiv, došlo je do zastoja. Ja?aju desni elementi koji raspiruju narative koji stvaraju antisrpsko raspoloženje i time mržnja uperena protiv Srba sve više ja?a. Ovog leta u tom cilju iznose se lažne optužbe na ra?un Srba da pale šume, a za te optužbe nema nikakvih dokaza. Zbog toga je bitna politi?ka zastupljenost Srba u Saboru, jer je ona garant zastupljenosti i sigurnosti Srba u Hrvatskoj. Tako se ?uje i ?uva srpski glas u našoj domovini”, poru?io je Boris Miloševi?.

Saša Miloševi? iz Srpskog nacionalnog ve?a rekao je da su politi?ari i mediji godinama radili uporno i marljivo na raspirivanju mržnje, ali je dodao da mržnja nije ostala samo na nivou visoke politike, ve? je podržavaju predstavnici crkava, sporta, raznih udruženja.

“Zlo raspiruju i mitovi, ovde u Hrvatskoj ‘domovinskog rata’, a u Srbiji ‘ve?ite srpske žrtve’. Takvi mitovi im pomažu da nam zamagljuju vid i da se drže na vlasti lažima koje je lakše izgovoriti nego se držati istine. U tome im pomaže i ?injenica da ove dve zemlje nemaju istinsku levicu”, ocenio je Saša Miloševi?.

On se založio za formiranje “ozbiljne institucije” koja ?e se baviti pomirenjem izme?u Hrvatske i Srbije, a ne da to bude ostavljeno paralelnim institucijama. “Francuska i Nema?ka bi nam mogle poslužiti kao pozitivni primer pomirenja”, rekao je Saša Miloševi? i dodao da bi za trenutne srpsko-hrvatske odnose cinik rekao: “Sigurno ?e biti bolje, jer gore ne može”.

Predsednik Pokreta za preokret iz Srbije Janko Veselinovi? rekao je da narodu Dalmatinske zagore nisu potrebni ni mržnja ni nacionalna ostraš?enost, ve? miran suživot.

“Žalosna ?injenica je da politi?ari i dalje promovišu Oluju, Hrvati je slave?i a Srbi je žale?i. A niko ne spominje Erdutski sporazum koji je omogu?io da ne do?e do rata u Baranji, da se Srbi mirno integriraju u Hrvatsku, da im domovi ne budu porušeni, oni proterani, a da istovremeno Hrvati ne stradaju”, naveo je Veselinovi?.

On je ocenio da su, za razliku od politi?ara, odnosi me?u obi?nim ljudima daleko bolji, jer gra?ani postaju sve manje osetljivi na mržnju koju raspiruju politi?ke vo?e.

Gradona?elnik Osijeka Ivica Vrki? rekao je da je Hrvatskoj potrebna stabilnost da bi se bavila rešavanjem pravih problema a ne podsticanjem mržnje.

“Kao supotpisnik Erdutskog sporazuma dao sam doprinos na nacionalnom nivou a iz perspektive gradona?elnika Osijeka ?u re?i da sam uvodio nazive ulica sa srpskim imenima, poput Milutina Milankovi?a, i obnavljao sam srpske bogomolje kao i katoli?ke. Radio sam uporno na stvaranju takve politi?ke klime koja dopušta svakom gra?aninu moga grada miran i napredan život. To je rad za moju domovinu, a ne za stranke, ne za politi?are koji više protestuju nego što programski deluju”, kazao je Vrki?.

Na jubilarnom desetom Me?unarodnom nau?nom skupu „Hrvatsko-srpski odnosi, identitet i ekonomija“ u?estvovali su nau?nici i politi?ari iz Srbije i Hrvatske.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!