Skup: Diskriminacija i segregacija manjina na državnom nivou

13 Feb 2016

"Politika Srbije prema nacionalnim manjinama je uvek bila ista: asimilacija”

Srbija ne pokazuje interes za integraciju nacionalnih manjina u društvo, a centralizovani nacionalni saveti samo su odraz isto takve države, rečeno je u Hrvatskom nacionalnom veću u Subotici na skupu o zastupljenosti manjina u vlasti.

Goran Bašić iz Centra za istraživanje etniciteta rekao je da ovakav odnos države prema nacionalnim manjinama rezultira njihovom diskriminacijom i segregacijom i da obeshrabruje činjenica da je i manjinska politika unutar Evropske unije „zapala u ćorsokak“, te da bi i tamo trebalo tražiti nova rešenja.

„Nisam optimista da će integrativni društveni model uskoro dobiti mesto u političkom sistemu ove države kada je reč o nacionalnim manjinama“, kazao je Bašić.

Tomislav Stantić iz Hrvatskog građanskog foruma ocenio je da se „srpske“, odnosno „većinske“ stranke pitanjima manjinskih zajednica bave isključivo pred izbore.

On je dodao da segregacije ima i u samim strankama nacionalnih manjina, koje „podižu zidove“ prema liberalnijim opcijama unutar zajednice.

„Državi odgovara da ima rascepkano nacionalno-manjinsko političko telo, a to se nedavno dogodilo i među vojvođanskim Mađarima“, kazao je Stantić.

Ivan Ušumović iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) rekao je kako većinske stranke koriste svoje široke potencijale kako bi ušle u nacionalna veća i na taj način „kontrolisale manjine“.

On je kazao da bi država morala sprovoditi potpisane ugovore sa susednim državama kada je reč o nacionalnim manjinama koje u njoj žive.

„Međudržavni sporazum između Hrvatske i Srbije garantuje jedno poslaničko mesto predstavniku Hrvata u Skupštini Srbije. Međutim, ni za ove izbore neće biti promenjen izborni zakon, a bez političke volje na nivou države taj sporazum neće biti moguće sprovesti“, podsetio je Ušumović.

Mirko Bajić iz Bunjevačkog nacionalnog saveta rekao je da postojanje stranaka nacionalnih manjina nije njihova segregacija nego bi to trebao biti prvi korak ka njihovoj integraciji u društvo kroz saradnju sa većinskim strankama i da najveći problem predstavlja “građanizacija“ nacionalno-manjinskih stranaka.

„Ne mislim da je dobar put da nacionalne manjine predstavlja neko iz većinskih stranaka. Pitanje je, sa kojim ciljevima se to radi i čiji se interesi na taj način zastupaju“, rekao je Bajić.

Čaba Šepšei iz Demokratske stranke vojvođanskih Mađara rekao je da je politika Srbije prema nacionalnim manjinama “uvek bila ista: asimilacija”.

„Ne znam da li se i asimilacija pokriva pojmom integracije, ali stalan pad broja pripadnika nacionalnih manjina govori sam za sebe o politici ove države prema ovom pitanju“, kazao je Šepšei.

On je dodao i da cilj zakonodavca nije da nacionalna veća zastupaju interese nacionalnih zajednica nego da ih na taj način kontrolišu.

„Kroz izgovore da država nema novca, mi stalno imamo problem sa finansiranjem oblasti od posebnog značaja za nacionalne zajednice kao što su obrazovanje, kultura i informisanje. Neka država nacionalnim zajednicama da sredstava srazmerno tome koliko plaćaju porez“, rekao je on.

Ističući da ne spori da i unutar nacionalnih manjina postoji segregacija, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić rekao je da se ne može od njih tražiti da budu „demokratičniji od same države“, odnosno da je koncept centralizacije države prenesen i na nacionalna veća.

(Autonomija)