Škotski virus: ko bi sve da se otcepi?

17 Sep 2014

Referendum u Škotskoj koji se održava u četvrtak 18.9. mogao bi da stvori prvu novu državu unutar granica Evropske unije. Kakve šanse imaju ostali evropski separatisti?

Raspad SFR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza stvorio je mnoge nove države u istočnom delu Evrope. Ali na zapadu kontinenta granice su bile kao urezane u kamenu. Bar na prvi pogled. Bilo je doduše grupa koje su tražile otcepljenje, neke od njih su bile i militantne, ali sa slabim učinkom. Predstojeće izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske menja situaciju. London je već saopštio da će prihvatiti volju građana i, ako je potrebno, izdvojiti Škotsku iz Ujedinjenog Kraljevstva. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je pobeda separatista sasvim moguća. Taj rezultat bi ulio novu snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi.

Škotska

Unija Škotske i ostatka Velike Britanije traje već dobrih 300 godina. O budućnosti države se odlučuje na referendumu 18. septembra, kada će Škoti odgovoriti sa „da“ i „ne“ na pitanje o nezavisnosti. Britanska vlada nije dozvolila treću mogućnost – da se Škotskoj da više autonomije, verovatno računajući da će opcija potpune nezavisnosti uplašiti Škote. A većina Škota bi se opredelila upravo za takvu srednju opciju. No u ovakvoj podeli snaga, čini se da plan Londona izjalovio – Škotska bi mogla ponovo da postane samostalna do 24. marta 2016.

Katalonija

Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce. Katalonski jezik bio je zabranjen tokom Frankove diktature. Danas taj region Španije ima značajnu kulturnu i političku autonomiju i sopstveni parlament. Ali za mnoge Katalonce to nije dovoljno. Oni žele sopstvenu državu, pre svega iz ekonomskih razloga – jer smatraju da Španija iskorišćava njihovo bogatstvo. Otkako je počela ekonomska kriza, broj pristalica odvajanja osetno se povećao. Referendum će se ovog novembra održati i u Barseloni, ali za razliku od Londona i Škotske, Madrid ne priznaje taj korak.

Baskija

Baksijski nacionalizam i baskijski jezik takođe su bili potiskivani za vreme Frankovog režima. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost od Madrida organizacija ETA je u poslednjih 50 godina ubila preko 800 ljudi. Doduše, taj separatistički pokret pre tri godine je javno odrekao nasilja. Na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mestu. Naime, po španskom ustavu, jedino centralna vlada može da raspiše referendum, a vlast u Madridu to odbija, isto kao i glasanje u Kataloniji.

Flandrija

Na najnovijim parlamentarnim izborima u Belgiji, kao najjača stranka u Flandriji pokazala se Nova flamanska alijansa, koju predvodi Bart de Vever. Taj političar veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju. Separatizam u Belgiji prilično je neobičan – ako se otcepi flamanski deo u kome se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva, ali i privredne snage. Veliki problem bio bi status Brisela u kome su sedišta Evropske unije i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemačkoj. Ali Belgijci su do sada uspevali da se drže zajedno.

„Padanija“

Secesija severa Italije ima potpuno ekonomske pobude. Naime, tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi građani u tom delu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih severnjaka. Takozvana „Lega Nord“ nekada je tražila nezavisnu „Padaniju“, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije. Danas je koplja lome oko zahteva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.

Južni Tirol

I ova oblast je zvanično unutar granica Italije, ali samo od kraja Prvog svetskog rata. Ranije je bila deo Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku ekonomiju. Stanovnici tog regiona raspolagali su i dobrim delom novca sakupljenim od poreza i činilo se da sve teče glatko. Ali ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je, posle Grčke, druga po zaduženosti u evrozoni i muče je velike privredne teškoće. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države. Sve se glasnije čuje parola: Dalje od Rima.

Korzika

Francuske vlasti dugo su suzbijale autonomaške tendencije na tom ostrvu, uključujući tu i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC takođe su godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Tek ovog leta, pokret FLNC je saopštio da se više neće služiti nasiljem. Ali potencijal za sukobe ostaje – kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.

Bavarska

Veoma mali broj Bavarca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez. A ipak, zvanični naziv ove nemačke pokrajne je „Frajštat Bajern“, odnosno „Slobodna država Bavarska“. Ta nemačka federalna jedinica na jugu zemlje verovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Nemačka. Bavarska ima najveću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Doduše, ima i oštrijih stavova. Član stranke bavarske Hrišćansko-demokratske unije (CSU), novinar Vilfrid Šarnagel, u svojoj knjizi „Bavarska može i sama“ 2012, zalagao se za izlazak iz Savezne Republike Nemačke. Za sada, nema opštenarodnog pokreta koji deli njegove stavove.

(Kristof Haselbah, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!