Skan: Osiromašeni Vojvođani traže više autonomije

28 Apr 2011

Većina građana Vojvodine nije zadovoljna trenutnim statusom pokrajine u Srbiji, pokazuju najnovija istraživanja agencije "Skan". Direktorka agencije Milka Puzigaća kaže da raste broj građana koji misle da pokrajina treba da ima što veće nadležnosti, pa i samostalnost, za šta se delom zalažu čak i pristalice naprednjaka i radikala. Najviše građana smatra da Vojvodini treba vratiti imovinu, dok nadležnost nad policijom, dobijanje zakonodavne i ustavne nadležnosti nema podršku većine građana.

Većina građana Vojvodine nije zadovoljna trenutnim statusom pokrajine u Srbiji, pokazuju najnovija istraživanja agencije “Skan”. Direktorka agencije Milka Puzigaća kaže da raste broj građana koji misle da pokrajina treba da ima što veće nadležnosti, pa i samostalnost, za šta se delom zalažu čak i pristalice naprednjaka i radikala. “S obzirom na moja iskustva, pratim ovo od 1988. godine, mogu da kažem da ovo nije njihov stav da Vojvodina treba da bude samostalna. Ovo je pre svega njihovo nezadovoljstvo statusom i osiromašenjem koje su doživeli”, navodi Puzigaća.
Ipak, najviše ispitanika, 28 odsto njih, zadovoljno je sadašnjim nivoom nadležnosti pokrajine, svaki peti se zalaže za široku autonomiju na osnovu ustava iz 1974. godine, a 15,4 odsto smatra da bi Vojvodina trebalo da ima veće nadležnosti nego sada, ali manje u odnosu na taj ustav. Ukidanje autonomije podržava svaki deseti građanin, a nezavisnost Vojvodine od Srbije 11 odsto Vojvođana.
Najviše građana (84 odsto) smatra da Vojvodini treba vratiti imovinu, a značajna većina misli da u njenoj nadležnosti treba da bude širok spektar nadležnosti, od kulturne politike, do imenovanja sudija. Nadležnost nad policijom, te zakonodavna i ustavna nadležnost, nema podršku većine građana.
Skoro 54 odsto ispitanika tvrdi da u odnosu na prošlu godinu živi lošije (32,4 odsto) ili mnogo lošije (21,5 odsto), 42 odsto njih kaže da živi isto, dok bolje ili mnogo bolje živi oko četiri odsto ispitanika.
“Stav da je materijalna situacija loša ili veoma loša, znatno je pristuniji kod starijih ispitanika. Građani koji imaju između 18 i 25 godina najmanje misle da je materijalna situacija njihove porodice loša ili veoma loša, što će reći da su u sopstvenim porodicama prilično zaštićeni”, navodi Puzigaća.
Istraživanje je vršeno krajem marta, na uzorku od 1.500 ispitanika, u 23 opštine, odnosno 50 mesta u Vojvodini.

(021)

Podelite ovu stranicu!