Siromašni Romi – evropski problem

24 Feb 2013

Masovni priliv Roma iz jugoistočne Evrope je pravo bure baruta za neke nemačke gradove. Njihova integracija ne može biti prepuštena zemljama porekla. To je zadatak celokupne Evropske unije

U zapadnoj Evropi je integracija Roma važila kao problem za ?ije rešavanje su pre svega odgovorne zemlje jugoisto?ne Evrope iz kojih Romi dolaze. Nisu nedostajali politi?ki apeli, konkretni programi pomo?i i memorandumi o razumevanju za poboljšanje socijalnog položaja Roma. Godine 2005. osam država srednje i jugoisto?ne Evrope potpisalo je akcioni program u okviru „Dekade inkluzije Roma“. Uz pomo? sredstava Svetske banke to je trebalo da transnacionalno promeni životne uslove tog naroda, tako da uopšte ne moraju da se sele u bogate države Evrope.

To o?ekivanje se nije ispunilo, naprotiv. Finansijska kriza pooštrila je razlike u blagostanju u Evropi. Jugoisto?na Evropa pre svih, stenje pod bremenom krize evra. Povrh toga, 20 godina nakon komunizma, društvene transformacije u Rumuniji i Bugarskoj i dalje prate duboke socijalne podele. Raskol izme?u bogatih i siromašnih danas je ve?i nego ikada. Posebno su time pogo?ene grupe na ivici društva, kao što su Romi. One su istovremeno suo?ene sa porastom nasilnog rasizmom radikalne desnice.

Otuda se ne možemo ?uditi što baš Romi koriste svaku priliku da poboljšaju svoju životnu situaciju i njih stotine hiljada odlazi za Nema?ku ili u druge zapadnoevropske države. Ali i tu, što pokazuje prinudno raseljavanje romskih naselja u Francuskoj tokom vlade Sarkozija, tolerancija nije na visokom nivou.

Visoki finansijski troškovi, bure baruta

Od ulaska Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 2007, priliv Roma u Nema?ku se dvostruko pove?ao. Nema?ki gradovi kao što su Dortmund, Manhajm i Berlin našli su se pred skoro nerešivim zadacima, jer je masovni dolazak Roma iz Bugarske i Rumunije prouzrokovao i visoke finansijske troškove za socijalne sisteme. Sa Romima je u Nema?ku stigao i širok spektar socijalnih tenzija, koje Romi svojim na?inom života stvaraju i u svojim zemljama porekla.

Za razliku od hiljada dobro obrazovanih Rumuna i Bugara koji ve? godinama emigriraju da bi radili u Evropi, mnogi Romi, zbog svojih specifi?nih životnih navika i velikog siromaštva, stvaraju posebne probleme u zajednicama. Mnogi od njih žive u stra?arama od otpada, u katastrofalnim higijenskim uslovima, bez zdravstvenog osiguranja, na ivici legalnosti. S obzirom na to da nemaju pravo na dozvolu rada, mnogi prijavljuju fiktivne poslove i tako sebi obezbe?uju pristup socijalnoj pomo?i. To izaziva odbrambenu reakciju ve?inskog društva i ometa socijalni mir.

Pri tom se previ?a jedno – u Nema?koj ima mnogo Roma, koji su dobro integrisani i potpuno neupadljivo žive u ve?inskom društvu.

Migracija Roma zbog siromaštva – nema?ka tema

Pa ipak, migracija zbog siromaštva najbrojnije etni?ke manjine na prostoru Evropske unije (izme?u 10 i 12 miliona Roma živi u EU), sada je postala i nema?ka tema. ?ak iako je mnogima teško da to nazovu pravim imenom. Nema?ka je tokom nacionalsocijalizma, kroz masovno uništenje Sinta i Roma, na sebe svalila veliku istorijsku krivicu. Onaj ko glasno kritikuje probleme prouzrokovane ponašanjem Roma, može da strahuje da je njegovo ponašanje politi?ki nekorektno. Ali od puke pri?e nema koristi. Samo jasna analiza može da pomogne u pronalaženju rešenja.

Nema?ki gradovi su preoptere?eni prilivom velikog broja siromašnih migranata. Gradovi o?ekuju finansijsku pomo? savezne države i Evropskog socijalnog fonda. Opštine sa strepnjom iš?ekuju 1. januar 2014. – od tada ?e evropsko tržište rada biti potpuno otvoreno za sve gra?ane Rumunije i Bugarske.

Ograni?iti tu potpunu slobodu, kako sada neki zahtevaju, i time diskriminisati jednu etni?ku grupu, protivre?i elementarnim, evropskim principima. A nada, da zemlje jugoisto?ne Evrope brzo poboljšaju životne prilike Roma, ne?e biti ispunjena. U stvari, mora se prihvatiti ?injenica da je integracija te etni?ke manjine zadatak celokupne Evropske unije. Njen cilj mora biti, suzbijanje siromaštva Roma i pre svega dugoro?no poboljšanje mogu?nosti za njihovo obrazovanje, ma gde god Romi želeli da žive.

(Verica Spasovska, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!