Sindikati – u službi radnika ili vlasti i kapitala?

29 Aug 2017

VOICE: Zašto su sindikati u Srbiji nemoćni

U Srbiji deluje oko 24.000 sindikata. Mnogi su konstantno u me?usobnom sukobu, vlada nepoverenje i nedostatak solidarnosti, vo?e su im udaljene od radnika, ?esto su korumpirani koliko i ostatak države, pretenduju da se bave politikom, a sve to zajedno dovodi do toga da su nemo?ni da naprave iole zna?ajniju promenu u korist radnika.

To su ocene sagovornika VOICE-a, a one se svakako ne odnose na sve sindikate, jer me?u njima ima onih koji se bore za prava zaposlenih i ne libe se da ukazuju na probleme sa kojima se radnici suo?avaju, a koji su, izme?u ostalog, podržavali i gra?anske proteste protiv diktature…  Ipak, tokom prethodnih nedelja ogoljene su uloge pojedinih sindikata, a pored uobi?ajenih hvalospeva na ra?un rukovodstava preduze?a i Vlade Republike Srbije, zabeleženi su i napadi na kolege koje su se usudile da se bore za radni?ka prava.

Tako sindikat u fabrici namenske industrije „Milan Blagojevi?“ po?etkom avgusta, nakon dva požara u kratkom roku u kojima dva radnika gube život a dva bivaju povre?ena, umesto da traži odgovornost nadležnih, hvali rukovodstvo i Vladu Srbije. Nešto ranije, za vreme štrajka u Fijatu, sindikat EPS-a napao je štrajka?e i tražio da obustave štrajk, objašnjavaju?i im da rudari rade u mnogo težim uslovima, pa se ne bune.

Istovremeno, dok pojedini sindikati u Ministarstvu unutrašnjih poslova organizuju proteste i optužuju ministra za privatizaciju policije i težak položaj policajaca, drugi sindikat Nebojši Stefanovi?u daje plaketu za doprinos u poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u ministarstvu. Tako?e, tokom štrajka u Fijatu predstavnik sindikata „Nezavisnost“ izba?en je iz štrajka?kog odbora, a polemika me?u sindikatima o tom štrajku traje do danas.

Nezainteresovani za radnike

Foto: www.mc.rs

Mijat Laki?evi?: Sindikalne vo?e dobro žive, nije ih uopšte briga za stvarni položaj radnika (foto: Medija centar Beograd)

Ekonomski analiti?ar Mijat Laki?evi? za VOICE kaže da nije lako napraviti dobar sindikat, jer za to treba puno rada i odgovornosti, a problem je i to što su se, po njegovim re?ima, mnoge sindikalne vo?e u velikoj meri odvojile od sindikata.

– Povezali su se sa me?unarodnim organizacijama, odatle su uzimali novac, same sindikalne vo?e su dobro živele, a nije ih uopšte bilo briga za stvarni položaj radnika u njihovim granama – kaže Laki?evi?, dodaju?i da zbog toga ne ?ude razli?ite struje u sindikatima koje se me?usobo sukobljavaju.

– Trebalo bi da sindikati pokažu malo solidarnost i ako ne daju podršku zahtevima nekih drugih sindikata, makar da im u tome ne odmažu ili da se njihovim zahtevima ne suprotstavljaju. Sa druge strane, treba imati u vidu da i me?u sindikatima vlada konkurencija. Vi ste imali u Fijatu, tu je bila podela izme?u onih koji su bili skloniji nekom kompromisu i onih radikalnijih. Nije to ništa neobi?no i ne bih rekao da je uvek pravilo da su oni koji su skloniji kompromisu produžena ruka vlasti, a da ovi drugi nisu – kaže Laki?evi?.

milan kovacevic medija centar

Milan Kova?evi?: U Engleskoj je Laburisti?ka partija nastala od sindikata (foto: Medija centar Beograd)

Ekonomista Milan Kova?evi? za VOICE kaže da je problem što sindikat danas ne zastupa interese zaposlenih, nego pokušava da se domogne nekakve poluge vlasti.

– Kod nas bi trebalo kona?no da se napravi razlika izme?u javnog i privatnog sektora. Javni sektor je potpuno pod uticajem vlasti, razli?itih partija koje dobiju koaliciju i do?u na vlast. A sve se to pla?a sve ve?im nametima i sve ve?im porezima – kaže Kova?evi?, napominju?i da sindikat ?esto pretenduje da postane politi?ka partija, podse?aju?i da je u Engleskoj Laburisti?ka partija nastala od sindikata.

– Ali onda zaposleni moraju da znaju da ulaze u politi?ku, a ne sindikalnu borbu – navodi on.

Zaboravili borbu za radni?ka prava

Sociolog i kolumnista lista Danas Aleksej Kišjuhas za VOICE podse?a da se posle 1945. godine i stvaranja „države radnika, seljaka i poštene inteligencije“ izgubio smisao radni?ke borbe i da se sindikalci ne se?aju kako se to radilo pre Drugog svetskog rata.

radnik ruke pixabay

Da li smo zaboravili šta su sindikati i ?emu služe? (foto: Pixabay)

– Ni sindikalne vo?e na zapadu se ne se?aju perioda pre Drugog svetskog rata, ali su imali kapitalizam sve to vreme, pa su organizovali sindikalne borbe. To je jedna vrsta stalnog konflikta izme?u poslodavca, koji je tamo stalno bio privatnik i sindikata – kaže Kušjuhas. Dodaje da sindikati danas ustaju jedni protiv drugih zbog sloma solidarnosti, ali i zbog toga što su mnoge sindikalne vo?e u bliskom odnosu sa državom i vlastima, jer partokratska država decenijama ulazi u sve pore društva, od studentskih, preko strukovnih udruženja do sindikata.

– Radnici u Srbiji ne uvi?aju da imaju zajedni?ki kolektivni interes za fundamentalnijom transformacijom sistema koji ?e biti humaniji prema radnicima. To se dešavalo na Zapadu tokom ?itavog XX veka, jer se u XIX veku radilo kao u tim pelenama u Juri, radila su deca po 12 ili 16 sati bez slobodnog dana, pa su sindikalne borbe i štrajkovi na ulicama doveli do toga da kapitalisti shvate da, ako ne žele revoluciju iz Rusije 1917. godine, moraju nešto da promene – navodi Kišjuhas.

Sociolog Aleksej Kisjuhas

Aleksej Kišjuhas: Srbiji je potreban ozbiljan sindikalni lider

Dodaje da je pitanje liderstva u sindikatima prili?no problemati?no jer nedostaju ljudi koji ?e zaista raditi u interesu radnika i koji se ne?e „zadovoljiti mrvicama sa kapitalisti?ke trpeze“.

– Zaista bilo dobro kada bi se pojavio ozbiljni sindikalni lider koji ima tu istorijsku, borbenu dimenziju. Sindikalni vo?a koji je istinski autoritet, koji je snažan, suvisao i nepokolebljiv napravio bi neku vrstu promene i oko njega bi se verovatno vezali i radnici iz razli?itih sfera, od rudara do prosvetara – kaže Kišjuhas.

Kova?evi? podse?a da su sindikati u samoupravnom socijalizmu zapravo bili jedan oblik vlasti i da je samoupravljanje, po prirodi stvari, trebalo da poništi drugi oblik udruživanja zaposlenih.

– U zapadnim zemljama, tamo gde postoji organizovan sindikat, to je stvarno jedno društvo zaposlenih koji sami biraju rukovodstvo i onda, zauzvrat, sindikat brine o sudbini zaposlenih. Kod nas ima mnogo sindikata, ?ini mi se da bi bilo potrebno malo i promeniti strukturu, na?i na?ina kako bi bilo manje sindikata, a kako bi se oni obnovili na na?in da postanu pravi predstavnici zaposlenih. Dok toga ne bude, onda ?e naravno svaka vlast pokušati da manipuliše sindikatima. O?ito da sada imamo neke sindikate koji su povremeno više za vlast, a manje za zaposlene – kaže Kova?evi?.

Saradnik Centra za razvoj sindikalizma Sre?ko Mihajlovi? za VOICE ocenjuje da sindikati kakvi danas postoje u Srbiji – uglavnom ne zadovoljavaju potrebe i interese radnika, izme?u ostalog i zbog malog broja ?lanova.

– Pitanje je da li i jedan jedini sindikat zadovoljava uslove reprezentativnosti, onako kako su oni propisani. Radnici nemaju poverenja u sindikate, stopa sindikalizovanosti je niska i sindikati su uglavnom nemo?ni. Sa nekoliko izuzetaka – sindikati u velikim firmama i sindikati u pojedinim delatnostima – kaže Mihajlovi?.

Vlast umanjuje snagu sindikata                   

Opšta ekonomska situacija i ogroman broj nezaposlenih omogu?uje poslodavcima da zastrašuju radnike time što uvek lako mogu da im prona?u zamenu, zbog ?ega ovi moraju da ?utke prihvataju umanjenje svojih zakonskih prava, rade na crno, bez zdravstvenog i penzionog osiguranja. Tako?e, u gotovo svim preduze?ima koja su proteklih godina došla uz izdašne subvencije iz budžeta Republike Srbije nema sindikata, a naši sagovornici smatraju da se država to pre?utno odobrava. U prilog toj tezi idu brojni primeri, a jedan je i južnokorejska „Jure“ u vezi s kojom je bilo više kontroverznih informcija u javnosti, koja je jednom prilikom donirala vozila Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, iako bi to ministarstvo trebalo da kontroliše njeno poslovanje.

Sre?ko Mihajlovi? napominje strani vlasnici direktno ili indirektno zabranjuju sindikalno organizovanje.

– Radnici pokušavaju da se sindikalno organizuju, ali bivaju proganjani i po pravilu gube posao. Zašto je država indiferentna? Zato što se udvara stranim investitorima i što po svaku cenu nastoji da dovede, bez obzira na uslove, strane investitore i jednostavno ne?e da im se zamera – kaže Mihajlovi?.

Laki?evi? kaže da je nepostojanje sindikata u takvim preduze?ima posledica na?ina na koji su došla u Srbiju, kao i opšte ekonomske situacije i velike nezaposlenosti.

– Kada dolazi neki strani investitor, a vi još dajete povlastice, bojite se da ?e taj investitor oti?i, a dali ste mu pare. Tako da država nije u dobroj poziciji, jer ne želi da se vidi da u firmi za koju je dala ogromne pare ima problema, da se ne poštuju prava radnika – navodi Laki?evi?, dodaju?i da, sa druge strane, postoje i problemi s radnicima koji nisu navikli na industrijsku proizvodnju i radnu disciplinu.

Gde je bio sindikat u Goši?

Sre?ko Mihajlovi? kaže za VOICE da za tešku situaciju u Goši, ali i brojnim drugim preduze?ima koja doživljavaju istu ili sli?nu sudbinu, deo odgovornosti snose i sindikati.
Pitanje je šta sindikalna rukovodstva u takvim firmama i sindikalne centrale koje znaju za takve slu?ajeve, šta one preduzimaju i koliko animiraju javnost da reaguje na takve slu?ajeve – kaže Mihajlovi? ocenjuju?i da je o?igledno radnik u Srbiji „veoma trpeljiv i tolerantan“ kada dozvoljava da mu u dugom periodu budu uskra?ivana osnovna radni?ka prava i da bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja radi, fakti?ki, za džabe. Pored sindikata, smatra Mihajlovi?, odgovorni su i sami radnici.
– Oni se sindikalno organizuju i aktiviraju naj?eš?e onda kad im dogori do nokata i kad ne vide nikakvo drugo rešenje, kad se na?u u bezizlazu i kada je, po pravilu sve to kasno – kaže Mihajlovi?.

Kišjuhas ocenjuje da je štrajk u „Fijatu“ pretio da postane okida? ozbiljnijih radni?kih protesta, zbog ?ega se vlast stavila na stranu italijanske kompanije, uz pretnje da bi Fijat mogao da ode iz Srbije.

– Ukoliko bi otišao „Fijat“, verovatno bi BDP pao dramati?no, jer imamo tu jednu i po fabriku koja radi. Ali da li je država tu zbog gra?ana ili zbog stranih investitora – pita Kišjuhas.

Jaki samo državni sindikati

Prema podacima dostupnim u javnosti, u Srbiji deluje negde oko 24.000 sindikata. Sagovornici VOICE-a upozoravaju da su samo sindikati u velikim državnim sistemima jaki, ali da oni gledaju „svoja posla“, odnosno da se bore isklju?ivo za svoje radnike.

– Najja?i su sindikati u državnim firmama, u zdravstvu, u školstvu, u EPS-u ili Telekomu. To su jaki sindikati i onda oni izdejstvuju kolektivne ugovore i dobiju odli?ne povlastice i tim radnicima je dobro, oni su privlegovani. Ali to nije zasluga sindikata nego politike i ?injenice da su to državne firme, a državnim se firmama daju pare poreskih obveznika. Sve te firme imaju mnogo ve?e plate od  produktivnosti – upozorava Laki?evi?. Podse?a da sindikat ne postoji u trgovini, iako su u toj oblasti zarade male i radi se praznicima i subotom i nedeljom.

– Ovde su sindikati potpuno neodgovorni prema radni?koj klasi.U nijednoj branši zapravo nemamo sindikat koji se bori za interes radnika – navodi Laki?evi?.

SreckoMihajlovic

Sre?ko Mihajlovi?: Usitnjenost radni?kog organizovanja rezultat je usitnjenosti proizvodnje (foto: sindikalizam.org)

Sre?ko Mihajlovi? dodaje da je problemati?an i sam karakter naše ekonomije, jer je usitnjenost radni?kog organizovanja rezultat usitnjenosti proizvodnje. Napominje da gotovo 90 odsto registrovanih preduze?a spada u mala i sitna preduze?a, sa 30 do 50 zaposlenih, u kojima je sindikalno organizovanje nemogu?e.

Potreban nov na?in organizovanja

Aleksej Kišjuhas upozorava da sindikati moraju težiti omasovljavanju, novom organizovanju i funkcionisanju, delovanju na širem nivou. Kao mogu?e rešenje navodi saradnju sa civilnim društvom, uprkos ?injenici što ljudi iz civilnog društva naj?eš?e po svom klasnom ili intelektualnom habitusu ne pripadaju radnicima i ne smatraju ih mogu?im saveznicima za društvene promene.

Bez solidarnosti sa obespravljenima

Primer „Goše“ iz Smederevske Palanke možda najbolje ilustruje nedostatak solidarnosti me?u sindikatima. Tokom višemese?nog štrajka jedan radnik tog preduze?a izvršio je samoubistvo, me?utim, ?ini se da to nije bilo dovoljno za ozbiljniju reakciju.
– Taj doga?aj je na ulicu trebalo da izvede desetine hiljada radnika predvo?enih sindikatima, ali i ostalih gra?ana, a nije se dogodilo ništa sli?no. Zato ne ?udi što nedavni protest radnika „Goše“ ispred zgrade Vlade Srbije, uz dužno poštovanje malobrojnim sindikatima i studentima levi?arima, tako?e nije imao masovnu podršku – rekao je Aleksej Kišjuhas. Ipak, kaže, ne treba biti previše grub prema radnicima, jer u situaciji opšteg osiromašenja ozbiljan bunt i ozbiljna društvena promena ne dolaze lako.
– Ako je radniku glavni izazov da li ?e sutra imati šta da stavi na sto pred svoju porodicu, on nema vremena da rizikuje. Radnici „Gorenja“ nemaju vremena da se solidarišu sa radnicima „Goše“, radnici „Goše“ sa radnicima „Jure“, a ovi sa „Fijatom“ iako su im svima problemi isti ili sli?ni, strukturni. Radni?ka borba je potpuno ugušena tokom tranzicije i privatizacije i tome se sad, na neki na?in, treba ponovo u?iti – navodi on. Zbog toga je, kaže Kišjuhas, razumljivo da je interes radnika „Goše“ samo da se država dogovori s njihovim vlasnikom i isplati im zaostale plate.
– A kad prosvetari budu štrajkovali, to nema veze, mi nismo prosvetari – kaže Kišjuhas.

– Dobar kontraprimer je Udruženje predsednika slobodnih stanara u Nišu, koje nije bilo „gadljivo“ na tu vrstu saradnje sa najširim slojevima stanovništva. Po?elo je sa nekim ra?unima za struju ili grejanje, a zatim preraslo u neku vrstu šireg socijalnog bunta kojem se onda pridružuju i studenti i penzioneri i mnogi radnici u Nišu – kaže Kišjuhas.

Dodaje da se, uprkos ?injenici da ve?ina radnika jesu glasa?i reakcionarnih i populisti?kih struja, me?u njima krije i prirodno jezgro nezadovoljstva koje treba iskoristiti ako se želi napraviti neka vrsta gra?anskog, civilnog fronta.

Dalibor Stupar (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!