Simurdić: Očekujemo donošenje vojvođanskih zakona

16 Jun 2016

Ukoliko Pokrajinska vlada želi da bude deo političkog života, a ne samo slovo na papiru, važno je da se u startu definiše šta radi i čime raspolaže

Generalni sekretar kancelarije Evropskog pokreta (EP) u Novom Sadu Aleksandar Simurdić izjavio je danas da EP od nove Pokrajinske vlade očekuje rad na donošenju seta zakona o Vojvodini.

Simurdić je za RTV rekao da se nada da će posle osam godina uzaludnog čekanja i nadanja biti donet Zakon o finansiranju Vojvodine, a da bi on bio usvojen, preduslov je donošenje Zakona o nadležnostima.

“U trenutku kada dobijamo istu vladajuću većinu na republičkom i pokrajinskom nivou, velika su očekivanja da ćemo pomenute zakone, kao nužan prvi korak, konačno i ugledati”, kazao je on.

Simurdić je dodao da, međutim, treba biti oprezan i ne zaboraviti da smo u periodu od 2008. do 2012. godine bili u istoj stiuaciji, a da su pomenuta pitanja tada predstavljala tačku razmimoilaženja, a ne tačku okupljanja.

“Iskreno, želim da verujem da će postojati spremnost za dijalog i dogovor na relaciji Novi Sad – Beograd. Ukoliko Pokrajinska vlada želi da bude deo političkog života, a ne samo slovo na papiru, važno je da se u startu definiše šta radi i čime raspolaže”, ocenio je generalni sekretar kancelarije EP u Novom Sadu.

On je podsetio da Vojvodina skoro deceniju čeka na zakone o nadležnostima, finansiranju i svojih sedam odsto republičkog budžeta, kako to Ustav i propisuje.

“Iz današnje perspektive rekli bismo da je komplikovano, a zapravo je jednostavno i po mom sudu svodi se na pitanje – mogu li naša država i društvo da dostignu onaj stepen demokratskog razvoja svojih institucija i svesti građana kakav je u modernim evropskim državama?”, istakao je Simurdić.

To, kako je rekao, između ostalog, podrazumeva poštovanje pravnih akata koje je Srbija usvojila i sa čijom sadržinom se saglasila.

“Već od 2006. godine i usvajanja aktuelnog Ustava Srbije, u stručnim krugovima, svesni nedostataka koje sadrži i propusta koji su u njegovom donošenju načinjeni, vodi se rasprava o neophodnosti promene najvišeg pravnog akta. Sada, kada je jasno da sa postojećim Ustavom nije moguce napraviti značajnije pomake u procesu evropskih integracija, rasprava se intenzivirala”, objasnio je Simurdić.

On je dodao i da je paradoks da, paralelno sa tim procesom koji nije daleko odmakao, danas razgovaramo o nepostojanju volje za poštovanje odredbi koje je država unela u aktuelni Ustav iz 2006. godine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!