Simurdić: Aktuelni Ustav koči evrointegracije

15 Jan 2016

Zajednički dogovor na koji način bi trebalo urediti pitanje autonomije Vojvodine i decentralizacije i regionalizacije zemlje

Generalni sekretar kancelarije Evropskog pokreta (EP) u Novom Sadu Aleksandar Simurdić ocenio je danas da sa aktuelnim Ustavom Srbija nema nikakve mogućnosti da zagazi dublje u proces evropskih integracija.

Kancelarija EP u Novom Sadu započela je tokom prošle godine, u saradnji sa fondacijom Konrad Adenauer, realizaciju projekta “Ustavna revizija i redefinisanje pokrajinske autonomije” sa ciljem intenziviranja javne rasprave u vezi sa teritorijalnom organizacijom Srbije i redefinisanja ustavno – pravnog položaja Vojvodine u novom Ustavu.

Aleksandar Simurdić je za RTV objasnio da Vojvodina jeste u fokusu tog projekta, ali i da se želi razgovor o suštinskoj decentralizaciji i regionalizaciji zemlje.

“Cilj je da što širi krug onih koji donose odluke na različitim nivoima bude uključeno u dijalog, ne bi li došli do konsenzusa i zajedničkog dogovora na koji način bi trebalo urediti pitanje autonomije Vojvodine i, nadamo se, decentralizacije i regionalizacije zemlje u novom Ustavu”, objasnio je Simurdić.

On je istakao da su u sklopu projekta predstavljeni tekstovi tri autora na te teme – dekanice Fakulteta za evropske pravno – političke studije Marijane Pajvančić, profesora na subotičkom Ekonomskom fakultetu Jovana Komšića i novinara Dimitrija Boarova. Generalni sekretar novosadske kancelarije EP je dodao i da su ti tekstovi već predstavljeni na tematskoj sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Vojvodine.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će na istu temu biti održana i sednica Odbora za ustavno – pravni položaj, ali i da će se o projektu razgovarati na resornim odborima Skupštine Srbije, kao i sa akcionim timom za reformu političkog sistema.

“Fakat jeste da mi imamo ‘fasadnu autonomiju’, odnosno činjenicu da nemamo suštinsku autonomiju u aktuelnom Ustavu iz 2006. godine, te da se ne pridržavamo ni onoga što smo u njega uneli. U Ustav iz 2006. godine je uneto previše politike, gotovo ništa struke i došli smo u situaciju da smo dobili lažnu sliku autonomije u prethodnoj deceniji”, ocenio je Aleksandar Simurdić.

On je ocenio i da je važno da se gradovima i regionima južno od Beograda predoči kakve su prednosti i povoljnosti decentralizovanog društva i da ono što se želi u Vojvodini želi i građanima u ostalim delovima Srbije.

“A sa ciljem da postanemo moderno, demokratsko, savremeno društvo, koje će bolje funkcionisati. Ako se gledaju iskustva drugih zemalja koje su prošle kroz evropske integracije, vidi se da preko 70 odsto svega što treba ispregovarati, odnosno implementirati, jeste na srednjem i lokalnom nivou”, kazao je Simurdić.

Generalni sekretar kancelarije Evropskog pokreta u Novom Sadu je ocenio i da je društvo u Srbiji u ovom momentu duboko centralizovano.

“Ako vidite poslednja dešavanja po pitanju republičkog budžeta i odnosa prema Vojvodini, videćete da je zapravo kompletan fokus i aktivnosti i novca i dešavanja stavljen na Beograd, uz apsolutno zanemarivanje šta su potrebe građana”, naveo je Simurdić.

Prema njegovim rečima, kada se govori o potrebama građana Vojvodine treba jasno podvući da to nije potreba da “mi radimo za nas, a protiv drugih”, te da se zbog takvog shvatanja ne razume značaj potreba i pravo građana Vojvodine na autonomiju.

Simurdić je naveo i da nije siguran da li postoji dobra volja da se pitanje autonomije Vojvodine reguliše i pravno uredi, jer da ona postoji onda bi se i budžet drugačije krojio.

“Ali to nije problem samo aktuelne vladajuće elite. Od 2008. godine očekujemo donošenje zakona o nadležnostima i finansiranju Vojvodine i to pitanje je stvorilo velike probleme. Sada imamo različite strukture na dva nivoa vlasti i to se sada, a nažalost mislim da će tako biti sve do izbora, koristi za prikupljanje dnevnih političkih poena i ništa se suštinski neće uraditi”, kazao je on.

Generalni sekretar EP u Novom Sadu je istakao i da postoje nagoveštaji iz Srpske napredne stranke (SNS) da će, ukoliko dođe na vlast, doneti dva zakona.

“Ali osnovno pitanje je da li je zaista bilo nemoguće da u 2015. godini imamo demokratski i civilizovan dijalog i da to uradimo sada, nezavisno od izbora i toga ko će biti na kojoj poziciji, ali nažalost, izgleda da se sve vrti oko toga kome fotelja ide”, ocenio je Simurdić.

On je dodao i da je zbog svega toga neophodno sa donosiocima odluka, ali i širom javnosti, razgovarati o novom Ustavu, čije se donošenje očekuje sledeće godine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!