Simurdić: Aktuelni Ustav koči evrointegracije

15 Jan 2016

Zajednički dogovor na koji način bi trebalo urediti pitanje autonomije Vojvodine i decentralizacije i regionalizacije zemlje

Generalni sekretar kancelarije Evropskog pokreta (EP) u Novom Sadu Aleksandar Simurdi? ocenio je danas da sa aktuelnim Ustavom Srbija nema nikakve mogu?nosti da zagazi dublje u proces evropskih integracija.

Kancelarija EP u Novom Sadu zapo?ela je tokom prošle godine, u saradnji sa fondacijom Konrad Adenauer, realizaciju projekta “Ustavna revizija i redefinisanje pokrajinske autonomije” sa ciljem intenziviranja javne rasprave u vezi sa teritorijalnom organizacijom Srbije i redefinisanja ustavno – pravnog položaja Vojvodine u novom Ustavu.

Aleksandar Simurdi? je za RTV objasnio da Vojvodina jeste u fokusu tog projekta, ali i da se želi razgovor o suštinskoj decentralizaciji i regionalizaciji zemlje.

“Cilj je da što širi krug onih koji donose odluke na razli?itim nivoima bude uklju?eno u dijalog, ne bi li došli do konsenzusa i zajedni?kog dogovora na koji na?in bi trebalo urediti pitanje autonomije Vojvodine i, nadamo se, decentralizacije i regionalizacije zemlje u novom Ustavu”, objasnio je Simurdi?.

On je istakao da su u sklopu projekta predstavljeni tekstovi tri autora na te teme – dekanice Fakulteta za evropske pravno – politi?ke studije Marijane Pajvan?i?, profesora na suboti?kom Ekonomskom fakultetu Jovana Komši?a i novinara Dimitrija Boarova. Generalni sekretar novosadske kancelarije EP je dodao i da su ti tekstovi ve? predstavljeni na tematskoj sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Vojvodine.

Prema njegovim re?ima, o?ekuje se da ?e na istu temu biti održana i sednica Odbora za ustavno – pravni položaj, ali i da ?e se o projektu razgovarati na resornim odborima Skupštine Srbije, kao i sa akcionim timom za reformu politi?kog sistema.

“Fakat jeste da mi imamo ‘fasadnu autonomiju’, odnosno ?injenicu da nemamo suštinsku autonomiju u aktuelnom Ustavu iz 2006. godine, te da se ne pridržavamo ni onoga što smo u njega uneli. U Ustav iz 2006. godine je uneto previše politike, gotovo ništa struke i došli smo u situaciju da smo dobili lažnu sliku autonomije u prethodnoj deceniji”, ocenio je Aleksandar Simurdi?.

On je ocenio i da je važno da se gradovima i regionima južno od Beograda predo?i kakve su prednosti i povoljnosti decentralizovanog društva i da ono što se želi u Vojvodini želi i gra?anima u ostalim delovima Srbije.

“A sa ciljem da postanemo moderno, demokratsko, savremeno društvo, koje ?e bolje funkcionisati. Ako se gledaju iskustva drugih zemalja koje su prošle kroz evropske integracije, vidi se da preko 70 odsto svega što treba ispregovarati, odnosno implementirati, jeste na srednjem i lokalnom nivou”, kazao je Simurdi?.

Generalni sekretar kancelarije Evropskog pokreta u Novom Sadu je ocenio i da je društvo u Srbiji u ovom momentu duboko centralizovano.

“Ako vidite poslednja dešavanja po pitanju republi?kog budžeta i odnosa prema Vojvodini, vide?ete da je zapravo kompletan fokus i aktivnosti i novca i dešavanja stavljen na Beograd, uz apsolutno zanemarivanje šta su potrebe gra?ana”, naveo je Simurdi?.

Prema njegovim re?ima, kada se govori o potrebama gra?ana Vojvodine treba jasno podvu?i da to nije potreba da “mi radimo za nas, a protiv drugih”, te da se zbog takvog shvatanja ne razume zna?aj potreba i pravo gra?ana Vojvodine na autonomiju.

Simurdi? je naveo i da nije siguran da li postoji dobra volja da se pitanje autonomije Vojvodine reguliše i pravno uredi, jer da ona postoji onda bi se i budžet druga?ije krojio.

“Ali to nije problem samo aktuelne vladaju?e elite. Od 2008. godine o?ekujemo donošenje zakona o nadležnostima i finansiranju Vojvodine i to pitanje je stvorilo velike probleme. Sada imamo razli?ite strukture na dva nivoa vlasti i to se sada, a nažalost mislim da ?e tako biti sve do izbora, koristi za prikupljanje dnevnih politi?kih poena i ništa se suštinski ne?e uraditi”, kazao je on.

Generalni sekretar EP u Novom Sadu je istakao i da postoje nagoveštaji iz Srpske napredne stranke (SNS) da ?e, ukoliko do?e na vlast, doneti dva zakona.

“Ali osnovno pitanje je da li je zaista bilo nemogu?e da u 2015. godini imamo demokratski i civilizovan dijalog i da to uradimo sada, nezavisno od izbora i toga ko ?e biti na kojoj poziciji, ali nažalost, izgleda da se sve vrti oko toga kome fotelja ide”, ocenio je Simurdi?.

On je dodao i da je zbog svega toga neophodno sa donosiocima odluka, ali i širom javnosti, razgovarati o novom Ustavu, ?ije se donošenje o?ekuje slede?e godine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!