Simfonija između države i crkve u sukobu sa civilizacijskim parametrima

30 Oct 2017

"U normalnim, modernim držvama Evrope je nedopustiv takav način mešanja crkve u politiku države"

Država je u nekoj vrsti simfonije sa Crkvom, a sekularna je na papiru, ocenili su gosti Dana uživo televizije N1 religiolog Miroslav Keveždi i eti?ar i poznavalac crkvenih prilika Slobodan Sadžakov.

Govore?i o mešanju Crkve u politiku države, Keveždi je podsetio da je Srbija po popisu visoko religiozna država, više od 96 odsto gra?ana izjašnjava da pripada nekoj verskoj zajednici, kao i da je, kada se meri poverenje gra?ana u institucije obi?no je na vrhu SPC.

“Rejting je u demokratskim društvima važan, on je resurs, i ozna?ava da odre?ena populacija koja može biti zna?ajna u vidu bira?kog tela, važna je i za politi?are”, kaže. U tom smislu Srbija zauzela orijentaciju ‘simfonije’ izme?u države u crkve, gde se stalno uskla?uju ta dva krila, i nalaze se u skladnom simfonijskom odnosu, a da bi taj odnos bio uspostavljan politi?ari su u u stalnoj komunikaciji sa verskim velikodostojinicima.

Dugo svedo?imo tome da Crkva postaje legitiman akter, što joj je omogu?ila država dopuštanjem da se meša u politiku.

“Potrebna im je podrška najšireg bira?kog tela, a ako se ono izjašnjava kao veruju?e, logi?no je i njihovo približavanje Crkvi”, kaže. “Crkvi svakako godi takav položaj i ona u ovom trenutku uživa prili?an broj privilegija“, dodaje Keveždi.

Srbija je sekularna na papiru, ocenio je Miroslav Keveždi i dodao da je i u Ustavu izre?eno da je Srbija “svetovna” država, što više pripada crkvenoj terminologiji.

Slobodan Sadžakov ocenjuje da je ?injenica da su država i Crkva u nekoj vrsti simfonije, to je neka vrsta politi?kog folklora, ali to je u sukobu sa civilizacijskim parametrima.

Taj sklad trajao je do trenutka izjave Zorane Mihajlovi? o ra?anju, kada je ministarka isko?ila iz tog sklada i postala meta Crkve, ali je sada evidentno da obe strane žele da se vrate nekoj vrsti primirja, posebno i zbog razgovora o Kosovu gde se Crkva ne slaže sa politikom države, ?iji se stav dosta promenio.

U prilog tome govori i sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vu?i?a i patrijarha, dodaje. I jedna i druga strana u ovoj pri?i imaju veliki interes da održavaju dobre odnose, smatra Sadžakov.

“Politi?ari žele da imaju podršku Crkve, a Crkva ima velike koristi od približavanja sa državom. Razgovor o Kosovu bi?e zna?ajan za Srbiju, ali Crkva mora na neki na?in da instistira na svom stavu što je neminovno vodi u disharmoniju s državom jer se njen stav, kako vidimo promenio i te kako”, kazao je on.

Dodaje da država i Crkva traže i kroz sastanak Vu?i?a i patrijarha neku vrstu trenutnog primirja, a zato je i Zorana Mihajlovi? “pre?utala dosta uvredljivu poruku” episkopa Irineja.

U normalnim, modernim držvama Evrope je nedopustiv takav na?in mešanja crkve u politiku države, ali ovde je Pravoslavna crkva naviknuta poslednjih 15 godina da aktivno u?estvuje u politi?kim pitanjima i samo radi ono što joj je dopušteno da radi”, rekao je.

“Kod nas je to deo politi?kog folklora, prikupljanja politi?ke podrške, nešto na šta smo svi navikli, a svugde u Evropi je nezamislivo. Dugo svedo?imo tome da Crkva postaje legitiman akter, što joj je omogu?ila država dopuštanjem da se meša u politiku”, rekao je.

On je ocenio da je crkvenim velikodostojnicima jasno u kom pravcu se ide po pitanju Kosova i zbog svojih vernika imaju potrebu da iskažu svoj stav. “I u tom smislu su mnogo dosledniji od državne politike, kako je vo?ena poslednjih decenija. Taj sukob oko rešavanja pitanja Kosova treba o?ekivati, a kog intenziteta ?e biti ?emo videti”, zaklju?uje.

Miroslav Keveždi smatra da ?e pitanje Kosovo “kapitalizovati” i politi?ke snage i SPC. “Predvidivo je da, ako se izgubi Kosovo, Srbija ?e biti pomerena udesno” kazao je i dodao da je Srbija na tragu da po?ne da razvija politi?ke aktere koji imaju sli?ne agende kao desne politi?ke snage kao niz evropskih zemalja, od Poljske, do Turske.

“SPC ima potpuno dobru poziciju da kapitalizuje eventualini gubitak Kosova”, kazao je i dodao da pretpostavlja da postoji dogovor oko toga šta ?e ko podržati.

Keveždi je tako?e upozorio na mogu?nost do?e do “umanjenja ljudskih prava”, a ljudi ?e osetiti posledice toga tek kad se te promene i dogode.

(N1)

Podelite ovu stranicu!