Simbioza vlasti i Šešelja: Omiljeni opozicionar i(li) strašilo za nepodobne i EU

14 maja 2018

VOICE: Kome je danas potreban ratni zločinac Vojislav Šešelj?

Batina protiv prave opozicije, najdraži opozicionar, strašilo za nepodobne i EU i osuđeni ratni zločinac – Vojislav Šešelj danas je sve to istovremeno, ocenjuju sagovornici VOICE. Zapravo, isto ono što je predstavljao i devedesetih. Blagonaklonost vlasti prema njemu pripisuju zajedničkoj političkoj prošlosti, a ostanak Šešelja na političkoj sceni nakon presude za ratni zločin, kako tumače, zavisiće najviše od eventualnih spoljnih pritisaka na vlast. A Šešelj je zgodan, kao i devedesetih, za zastrašivanje međunarodne zajednice: ako nije Vučić na vlasti, doći će neko mnogo gori.

Ni mesec dana nakon što je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, osudilo Šešelja na kaznu zatvora od deset godina za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine, on nije snosio nijednu zakonsku sankciju. Upravo to je, kažu naši sagovornici, najbolji dokaz da Šešelj šuruje sa vlastima.

Zastrašivač neistomišljenika

Jovo Bakić: Šešeljeva uloga manje-više ista od kada on politički deluje (foto: Medija centar Beograd)

Profesor Univerziteta u Beogradu Jovo Bakić za VOICE kaže da je Šešeljeva uloga manje-više ista od kada on politički deluje – zastrašivanje političkih neistomišljenika, bez obzira da li su u pitanju predstavnici nacionalnih zajednica koje treba proterati ili pripadnici drugih političkih opcija. Ulogu omiljenog opozicionara Slobodana Miloševića zadržao je do danas, smatra Bakić.

– Istovremeno, taj isti Milošević umeo je da ga zatvori u Padinsku skelu. Dakle, sve zavisi šta je režimu bilo potrebno. I vrlo je slična metodologija i sada: kada odgovara režimu, Vojislav Šešelj će napraviti neki skandal kao što je ovo zastrašivanje u Hrtkovcima. Sa druge strane, kada režimu ne odgovara tako nešto, onda će biti miran kao bubica – smatra Bakić.

Na opasku da izborni rezultati Srpske radikalne stranke Šešelju ne daju snagu kao za vreme Miloševića, Bakić kaže da će Šešelj, bez obzira na to, nastaviti da izaziva skandale zato što to odgovara vlastima.

– Dobro je da imaju njega, a ne nekog drugog u skupštini. A posebna je priča zastrašivanje Evropske unije: ako Vučić nije na vlasti, doći će neko mnogo gori od njega. To su oprobane stvari i ništa novo što nismo videli za ovih par decenija – kaže Bakić. Smatra i da odnos Aleksandra Vučića i Vojislava Šešelja diktiraju čisti interesi, da je učenik nadmašio učitelja, ali da je učitelj dovoljno inteligentan da zna da bez materijalne i medijske podrške svoga učenika ne može ništa.

Šešeljev šinjel

Odnos vlasti prema Vojislavu Šešelju jasniji je uz prisećanje da su najviši državni funkcioneri Republike Srbije listom dugogodišnji najodaniji Šešeljevi saradnici, izdanci političke škole „zemunskog Magistrata“. Dojučerašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić bio mu je zamenik, Aleksandar Vučić generalni sekretar, a tu su i drugi bivši radikali: Jorgovanka Tabaković je na čelu Narodne banke Srbije, Maja Gojković predsedava Narodnom skupštinom, Aleksandar Martinović je šef poslaničke grupe SNS, a Igor Mirović predsednik vojvođanske vlade…

Čedomir Čupić: Vlast i dalje tretira Šešelja kao jedinu, konstruktivnu opoziciju, onu koja joj pomaže u sprovođenju projekata i namera (foto: Medija centar Beograd)

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Čedomir Čupić smatra da podrška na izborima pokazuje da se Šešeljeva uloga promenila za građane, ali da ga vlast i dalje tretira kao jedinu, konstruktivnu opoziciju, onu koja joj pomaže u sprovođenju projekata i namera.

– On je ona opozicija koja vlast u bitnim elementima ne kritikuje, a tamo gde je to sporedno i nebitno, on izigrava kao da tu vlast napada i dovodi je u pitanje – kaže Čupić za VOICE. Podseća da je Šešelj „veliki majstor i učitelj“ svih onih koji se trenutno nalaze na vlasti.

– Ispod njegovog šinjela su oni izašli i u tom smislu oni su njegovi naslednici, učenici i oni koji su svo majstorstvo, kada je u pitanju politika i političke veštine, naučili od njega – kaže Čupić.

Vojislav Šešelj, „veliki majstor i učitelj“ svih onih koji se trenutno nalaze na vlasti (foto: Beta)

On, međutim, ne misli da vlast manipuliše Šešeljem, već da on njih „drži u šaci“ i podseća da je još devedesetih godina imao podatke koje drugi nisu, zbog čega se sumnjalo da sarađuje sa određenim službama.

– Na kraju krajeva, mi smo prvi put saznali da je Nikolić diplomirao, čak i master završio, upavo od Šešelja iz Haga. Pretpostavljam da ga je Šešelj i poslao na taj fakultet da to učini. Znači, to je čovek koji je imao i ima ogroman broj informacija i na neki način on drži njih u rukama. U tom smislu, oni se neće čak ni usuditi da urade nešto što bi, na neki način, dovelo njega u situaciju da počne da otkriva mnoge stvari koje o njima zna – kaže Čupić.

Simbioza umesto dugova

Sociolog Dario Hajrić za VOICE upozorava da razlike između Šešelja nekada i sada pokazuju razlike između Miloševićeve i Vučićeve tehnologije vladanja, ali i promenjenu poziciju Srbije u svetu. Kaže i da se Srbija ne vraća u devedesete Šešeljevom galamom, nego političkim voluntarizmom režima.

– Radikali primarno više nisu strašilo za glasače, nego sredstvo za odvraćanje pažnje javnosti sa tema neugodnih po vlast. Za razliku od devedesetih, niko neće glasati za Vučića iz straha da će na vlast doći ratni zločinac Šešelj. Međutim, mnogima će fokus biti na pseudo-događajima koje radikali štancuju, umesto na pokušajima države da preotme aerodrom od grada Niša ili na tome da ni nakon dva meseca od izbora još uvek ne znamo ko će voditi Beograd – kaže Hajrić.

Komentarišući odnos Vučića i Šešelja, Hajrić ocenjuje da nije u pitanju vraćanje usluga nego simbioza.

– Vučiću je potrebna opozicija koju može da u potpunosti kontroliše, naročito s obzirom na približavanje rešavanja pitanja Kosova, a teško je naći boljeg za tu ulogu od čoveka koji mu je dve decenije bio politički otac. Šovinistička farsa koju radikali izvode zapravo predstavlja pumpanje njihovog rejtinga, i odvija se u saradnji s vlašću. Ne trebaju nam bolji dokazi od toga da im je političko delovanje u potpunosti sinhronizovano, i od sve većeg prostora koji im daju mediji bliski vlasti – ističe naš sagovornik.

Hrtkovci kao kontrateža Kosovu

Aleksandar Popov: Epizoda sa Hrtkovcima napravljena kao kontrateža problemima na Kosovu (foto: Medija centar Vojvodine)

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenjuje za VOICE da je uloga Vojislava Šešelja danas nešto drugačija u odnosu na onu iz devedesetih godina kada je bio protagonista zastrašivanja pripadnika nacionalnih manjina, u skladu s ciljem tadašnjeg režima da se stvaranjem atmosfere straha etnički očisti deo Vojvodine. Reakcije vlasti su, kaže Popov, takve da je nejasno da li ne smeju da reaguju protiv Šešelja ili nastupaju u skladu s nekakvim dogovorom.
– Nakon ove presude, pokazuje se u pravom svom svetlu iz devedesetih godina. Nije isto, naravno ne može da radi ono, niti je u funkciji ratnih ciljeva onog režima da se etnički očisti jedan deo, Vojvodina, da se stvori atmosfera straha i da što više ljudi nesrpske nacionalnosti ode. Ali, oko Hrtkovaca se 20 dana javnost zabavljala da li će doći ili neće i to je bilo glavna tema, a za to vreme su nam promicale druge životne teme – kaže Popov, dodajući da je sasvim moguće i da je ova epizoda sa Hrtkovcima napravljena kao kontrateža problemima na Kosovu. Tezi da Šešeljevi radikali svesno ponovo dižu tenzije u Vojvodini mogla bi u prilog da ide i inicijativa za otvaranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u AP Vojvodini.
– Zar mi imamo toliko humanitarnih katastrofa? Ja bih voleo da vidim šta je to uradio humanitarni centar u Nišu? Koje je to on humanitarne akcije izveo, pa da imamo opravdanje za njegovo postojanje? A da ne govorimo kakva je tek onda potreba da se u Vojvodini još jedan centar otvara. Očigledno je da se Rusima „naleže na rudu“ i da im se podilazi na taj način – kaže Popov.

Incident incident stiže

Politička karijera Vojislava Šešelja prepuna je ekscesa, od „kore od banane“, preko vitlanja pištoljem na studente, do proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca, za šta je i osuđen. Pri povratka iz Haga, u novembru 2014. godine, pretio je obračunom sa dojučerašnjim saborcima, ali od toga na kraju nije bilo ništa, što je sagovornicima VOICE još jedna potvrda saradnje sa starim saborcima, kao i to što Srpska radikalna stranka u republičkom parlamentu, u koji se 2016. godine vratila nakon četvorogodišnjeg izbivanja, češće nastupa protiv ostatka opozicije nego protiv vlasti.

Nakon što je osuđen za Hrtkovce, Šešelj je za Radio Slobodna Evropa izjavio da je „ponosan na sve zločine“ koji su mu, kako se izrazio, „pripisani“, te dodao da bi ih i ponovio. U međuvremenu, ređali su se incidenti, pretnje i uvrede poslanicama Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić, kao i poslanicima Tomislavu Žigmanovu i Nenadu Čanku, opet bez ikakve reakcije vlasti i nadležnih organa. Tih dana dogodio se i incident sa delegacijom Sabora Hrvatske, koji niko sem radikala nije video, a koji je upotrebljen za dodatno zatezanje odnosa sa susednom zemljom. Za sada poslednja najava SRS je da će se suprotstaviti održavanju festivala „Mirdita, dobar dan“, a tom prilikom opet je napadnuta opozicija.

Prethodno je na skupu SRS u Jarku fizički napadnut član Predsedništva LDP-a Đorđe Žujović. Njemu je kasnije javno, putem Fejsbuka pretnje smrću uputio i sin Vojislava Šešelja Nikola, a i ta pretnja prošla je bez reakcije nadležnih.

– Biračko telo naprednjaka sastavljeno je u jednom velikom delu, ne sasvim, ali u jednom velikom delu od bivših radikala koji i dan-danas imaju određeni sentiment prema Vojislavu Šešelju. I on mora u svojim medijskim nastupima da dozira na koji način će im se obraćati, a „žuti ološ“ je glavni neprijatelj sa stanovišta biračkog tela, a i samih političara, nezavisno od toga da li se zovu naprednjaci ili radikali – kaže Bakić.

Urušavanje demokratije

Dario Hajrić: Radikali stvore pseudo-događaj, sačeka se da reaguju javnost i opozicija, a mediji onda okrenu kamere i mikrofone prema vlasti (foto: privatna kolekcija)

Učestali incidenti sa Šešeljem u glavnoj ulozi mogli bi, kaže Hajrić, dodatno zatrovati odnose u društvu i urušiti postojeću krhku demokratiju u zemlji.

– Svaka mahinacija u sferi politike truje društvo, jer iskrivljuje odnose snaga u korist nosilaca moći. Važno je pokazivati kako propaganda funkcioniše da bi građani umeli da je prepoznaju, jer to onda otežava manipulisanje fokusom javnosti. Ratni zločinac Šešelj će Vučiću biti koristan dok god bude mogao da ga upotrebljava po dosadašnjem modelu: radikali stvore pseudo-događaj, sačeka se da reaguju javnost i opozicija, a mediji onda okrenu kamere i mikrofone prema vlasti koja nam, tobože, saopšti kako zaista stoje stvari – ukazuje Hajrić.

Čedomir Čupić kaže da država mora ozbiljno da razmotri činjenicu da se Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom.

– Država tu presudu sada treba da ozbiljno uzme u obzir, zbog jednog zdravog budućeg političkog života i da preduzme sve zakonske mere koje proizilaze iz toga da je čovek, koji se sada u parlamentu nalazi kao narodni poslanik, osuđen za nešto što bi se moglo označiti kao ratni zločin, odnosno zločin protiv čovečnosti – kaže Čupić.

Spoljni pritisak oduzima mandat?

Po svemu sudeći, slažu se sagovornici VOICE-a, mandat Šešelju biće oduzet jedino u slučaju angažmana spoljnog faktora. Bakić ocenjuje da će Evropa igrati veoma pragmatično.

– Niko me ne može ubediti da oni ne znaju suštinu režima Aleksandra Vučića. Oni to vrlo dobro znaju, ali on treba da obavi neke poslove koje je na sebe preuzeo i zato ima podršku EU – smatra Bakić, dodajući da zato i ne očekuje oduzimanje mandata lideru radikala. Čedomir Čupić smatra da će vlast gledati da se što manje zamera Šešelju, ali da će biti primorana da nešto preduzme ako je Evropska unija i SAD žestoko pritisnu i, na neki način, dovedu u pitanje svoje kontakte i odnose s njom.

– Oni će da odmere da li je Šešelj bitan kada su u pitanju njihovi interesi ili nije. Drugim rečima, pokazaće se da li EU poštuje vrednosti koje inače praktikuje u svojim zemljama, a to su vrednosti koje su vezane za visoke standarde ljudskih sloboda, ljudskih pava, obaveza i dužnosti ili će se ponašati kao moćnici koji se jednostavno orijentišu prema svom interesu – ističe Čupić, koji ne odbacuje ni mogućnost sankcija u slučaju da se vlast u Srbiji ogluši o njihov stav.

Birači prozreli igru?

Uprkos neprekidnom prisustvu u režimskim medijima, izborni rezultati Srpske radikalne stranke ukazuju da stare priče sve manje pale. Nekada neprikosnovena po broju poslanika u Narodnoj skupštini, SRS 2012. godine ostaje ispod cenzusa, osvojivši nešto više od 180.000 glasova. Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine prošli su još gore, osvojivši tek oko 72.000 glasova, da bi nakon Šešeljevog povratka iz Haga, uz famu o pobedi Tribunala, 2016. godine ušli u parlament osvojivši 306.000 glasova.
Ipak, godinu dana kasnije, na predsedničkim izborima Vojislav Šešelj osvaja nepune 164.000 glasova, odnosno 4,48 odsto. Šešeljevi radikali od 2012. godine, tradicionalno, ne prelaze cenzus u Beogradu. Na ovogodišnjim izborima za Skupštinu Grada Beograda osvojili su 2,34 odsto, odnosno nešto preko 19.000 glasova.

– Uvedu sankcije jednoj od najvećih zemalja sveta – Rusiji, a kamoli Srbiji. Oni to mogu da preduzmu ako hoće da Srbija u svom unutrašnjem životu bude ono što su oni u njihovim unutrašnjim životima – kaže Čupić.

Hajrić podseća da se Vučić do sada pokazao kao izuzetno kooperativan partner po pitanju rešavanja pitanja Kosova, zbog čega je zauzvrat od EU dobio odrešene ruke na unutarpolitičkom planu.

– Ukoliko ne bude pritiska spolja, Šešelj ostaje tu gde jeste. Bude li pritiska, oduzimanje poslaničkog mandata će najpre biti temeljno obesmišljeno i predstavljeno kao nasilje nad državnim suverenitetom, a Šešelju će to biti kompenzovano dodatnim prostorom u televizijskim studijima – smatra Dario Hajrić.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: Maja Leđenac

Podelite ovu stranicu!