Sila kao kulturna politika

28 Mar 2013

O ostavci uredništva “Scene”

Bezmalo pola veka od izlaska prvog broja – danas, na dan Srpskog narodnog pozorišta – neizvesno je da li će i kada izaći naredni broj “Scene”, renomiranog časopisa za pozorišnu umetnost. Ako uskoro i bude naredne sveske, sasvim je međutim izvesno da časopis neće uređivati ista redakcija, koju su činili ugledni teatrolozi, jer je uredništvo dalo kolektivnu ostavku. Sigurno je i to da će sledeći broj na srpskom jeziku biti štampan ćiriličnim, a ne kao do sada – latiničnim pismom. Još se ne zna da li će za almanah „Scena – Theater Arts Review”, izdanje na engleskom jeziku, biti pronađeno neko prikladnije pismo od “engleske latinice”!

U Novom Sadu, u kojoj izlazi ovaj časopis, čini se doslednije nego bilo gde u sadašnjoj državi, sprovodi se nešto što nova, a u Novom Sadu silom ustoličena vlast, zove „kulturna politika”. Premunduriti, uhvatiti na brzinu, fobično se ograditi tradicionalističkim i nacionalističkim, sprečiti upliv evropskog, postići silom, postaviti anonimne umesto renomiranih, ignorisati dosad postignuto – i sve to nazvati „kulturna politika”. Nasilno. Necivilizovano. Bezobrazno. Ali, uspešno. Bar zasad. Bar dok nema značajnog otpora.

Počelo je – podsetimo se – predizbornim prevarama, krađama i tučama, pa vladanjem mimo volje birača, pa su odvojili katolike i pravoslavce, odnosno napravili dva Božića na Trgu slobode, gde je svako pevao svojoj pastvi… Pa su „zvuke s kamena” proglasili panonskim melosom… Na displejima gradskih autobusa promenili su pismo… Pa su prekršene odredbe Statuta grada, pa ignorisane naredbe Pokrajinskog ombudsmana… Sledeće je bilo uveravanje Novosađana da je jedino ćirilica dovoljno srpska, ili da se, ako se i mora priznati da postoji, latinica deli se na srpsku i ostale latinice (kako je objavljeno u jednom novosadskom listu). U to ime i pod tim sloganom zaposednut je i Kulturni centar grada, ćirilicom, guslama i fobijama. Naredno, a opominjuće i istorijom overeno zlo, bila je tvrdnja kako se, za dobrobit naroda i njegovog pamćenja, promoviše postojanje logora za ideološki neposlušnu omladinu… Pa su jako želeli da dovedu nekog Macu iz “Velikog brata” za upravnika Pozorišta mladih… Ovo poslednje nije uspelo, jer se kandidat pokazao na sramotu osetljivijim od predlagača.

Nije uspelo u Pozorištu mladih, ali jeste u Sterijinom pozorju, koje izdaje, ili je do sad izdavalo, četrdeseto i sam godina star časopis “Scenu”. Od kada je novi direktor Selimir Radulović stigao na čelo Pozorja, redakcija “Scene” strpljivo je čekala da bude potvrđena ili smenjena. Glasa, međutim, nije bilo i pored rokova koji su nalagali, ne toliko žurbu, koliko otklanjanje neizvesnosti da li će novi broj “Scene” izaći u maju, uoči održavanja ovogodišnjih Sterijinih igara. Najzad, dva meseca pre fesivala, prošle nedelje, stiže poziv na dogovor, koji je Radulović preko kurira uputio glavnoj urednici Darinki Nikolić. Usledio je “predlog” o nužnosti podmlađivanju Redacije “Scene” novim članovima (sa već sastavljenog spiska), potekla iz Upravnog odbora Sterijinog pozorja na čelu sa dr Savom Damjanovim i uz podršku direktora Pozorja Selimira Radulovića. Novi broj “Scene” ima se štampati ćirilicom. Prevođenje pojedinih priloga na engleski jezik bilo bi, po novoj “sistematizaciji” povereno Jovanu Popovu, sinu akademika Čede Popova. Glavna urednica odbija nametnute saradnike, kao i ostale “inovacije”, saziva sastanak redakcije – dr Svetislava Jovanova, Aleksandra Milosavljevića, Miroslava Mikija Radonjića, Maju Pelević i Milana Markovića – i jednoglasno se donosi odluka da celokupno uredništvo da ostavku. U obrazloženju se, između ostalog, kaže da je “Scena” dovedena dotle da nema mogućnosti da se renome časopisa održi na visokom nivou, kao i da u dosadašnjoj praksi nije bilo uobičajeno mešanje u prava glavnog urednika da bira saradnike.

Šta nećete čitati u narednom broju “Scene”

Dosadašnje uredništvo “Scene” počelo je rad na temama za sledeći, sterijanski broj časopisa. Između ostalog, broj bi bio posvećen i značajnom projektu “Transkript”, koji Jugoslovensko dramsko pozorište realizuje sa Francuskim kulturnim centrom i Ministarstvom kulture Srbije.
Reč je o prevodilačko-izdavačko-pozorišnom projektu koji je pokrenut sa ciljem da srpskoj pozorišnoj javnosti pruži bolji uvid u novu francusku dramu. Kroz temeljnu selekciju radova najznačajnijih savremenih francuskih dramatičara, njihov zajednički rad sa srpskim pozorišnim profesionalcima – prevodiocima, piscima, i rediteljima – kroz radionice, javna čitanja i prezentacije, stvoriće se uslovi za objavljivanje knjige s prevodima pomenutih komada i njihovu produkciju.
Pisanje o projektu kao i čitanje tih komada na ovogodišnjem Pozorju je otkazano.

Ostavka biva prihvaćena, uz konstataciju da za nju “nije bilo profesionalnih razloga” , kao i da je “visokovrednovana redakcija mogla da dobije nekoliko novih članova, zato što su neki od članova najavljivali povlačenje i zato što su za taj posao na teatrološkoj sceni stasale nove obrazovane generacije”. U ovom “obrazloženju”, kako “Autonomija” saznaje, potpuno je prenebregnuta činjenica, a javnost za nju bila uskraćena, da je doskorašnje uredništvo “Scene”, pre ostavke, saopštilo direktoru Raduloviću da će se dva člana redakcije – teatrolog mr Miroslav Radonjić i pozorišni kritičar i upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević – povući, a da će redakcija biti ojačana i podmlađena vodećom dramskom spisateljicom i dramaturškinjom Minjom Bogavac i istoričarem umetnosti, lingvistom i u srpskim i poljskim akademskim časopisima, potpisnikom zapaženih radova o kulturi, pozorištu i umetnosti Goranom Injcem. Oni bi, uz, diplomiranog dramaturga, predsednika Srpske sekcije Međunarodnog teatarskog Instituta dr Svetu Jovanova, dramskog pisca i dramaturškinju Maju Pelević i ostale članove redakcije (četvoro dobitnika Sterijine nagrade), činili, po izboru glavne urednice, pozorišne kritičarke Darinke Nikolić – redakciju “Scene”.

Predložene mlade snage, iz korpusa “snaga” uprave Sterijinog pozorja, bile su, pak nepoznata imena teatrološkoj javnosti, a među njima nije bilo teatrologa, pozorišnih kritičara…

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!