Šid: Pozorište u opštinskoj kući

07 Jan 2014

Nerazvijena opština prepuna obećanja i nezaposlenih

Mnogo je lepih priča šidska vlast svojim građanima ove godine ispričala, a malo šta uradila. U Višnjićevu nije nikla fabrika čarapa, u Bačince nisu došli Rusi da s 400 miliona evra grade šećeranu, Italijanima nije još uvek omogućeno da u Adaševcima prave kargo centar, te je tako prolongirana i nada polovine od bezmalo 4.000 nezaposlenih Šiđana, kojoj je obećano uhlebljenje kad svi ovi investitori stignu. 

Šid je taman tamo gde je i lane bio. Vlada Srbije ga je Uredbom o utrvđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i lokalnih samouprava za 2013. godinu, ponovo svrstala u nedovoljno razvijene opštine. Jedna je od 41 lokalne samouprave u zemlji čiji je stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka. Poređenja radi, Šid je, sa bruto društvenim proizvodom ispod prosečnog u Srbiji, rame uz rame sa Malim Iđošem, Adom, Kovačicom, Boljevcem, Prokupljem, Ćićevcem, Novim Pazarom…

I šidska vlast je tamo gde je bila kada se nakon lanjskih postizbornih pretumbavanja s jeseni konačno sastavila. Od tada je stabilna, rekli bi oni koji ne mare mnogo za međustranačke, bolje reći lične odnose unutar vladajuće garniture. Oni što u taj teatar upiru dublji pogled, prepoznaju, pak, na vladajućoj sceni i elemente drame, opet u ličnim odnosima i međusobnim netrpeljivostima. Kako god, vlast u Šidu imaju Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka, a pripomažu joj i tri odbornika iz Srpske radikalne stranke. Pozicije SNS, DSS i SPS približno su jednake pa je otprilke jedna trećina vlasti pripala svakom od njih. Zasad, čini se, nema pukotina u pomenutoj koaliciji, možda pre svega zbog toga jer ona nema jakog protivnika. Demokratska stranka, koja je do prošlogodišnjih izbora vodila ovu opštinu, primetno je, ima krizu “prve godine bez vlasti”, te se očituje da je u fazi deprimiranja i povlačenja. U opoziciji je 12 DS odbornika, s tim što su pojedine demokrate bez velike prašine prešle u vladajući tabor.

Stabilno nesposobna vlast 

sid investicije

Mnogo obećanja, premalo investicija

Vlast izgleda još uvek dosta stabilno, najviše zahvaljujući paktu socijalista i naprednjaka, harmonizovanom s centralnim nivoom. Trzavice koje se pojavljuju u poslednje vreme, reklo bi se, uglavnom polaze od izolovanog ponašanja predsednika opštine, “naprednjaka” Nikole Vasića koji je neretko uzrok nezadovoljstva unutar SPS-a pa čak i unutar SNS-a. Pomenimo, netom po formiranju većinske koalicije, “renovirana” su i javna preduzeća, sa stanovišta izbora, te su u firme na opštinskim jaslama izabrani uglavnom partijski kadrovi unutar dogovorene vladajuće garniture. Dugovanja u vodovodnom preduzeću razrešena su uz pomoć opštine, a u komunalnom preduzeću Standard, koje brine o higijeni u gradu i komunalnim stvarima, zatečen je problem zakašnjenja plata pa je i danas to napregnuto. U javnom preduzeću za građevinsko zemljište, koje bi trebalo da je građevinska direkcija, servisirane su obaveze iz 2012, ali ništa sem toga nije urađeno, po oceni mnogih, upravo nesnalaženjem nadležnih i nenalaženjem adekvatnog finansiranja. Na sve to, novom odlukom o budžetu, kao i Zakonom o budžetu, izostaće podrška u subvencijama kakva je dosad bila, te se neminovno moraju potražiti i neki drugi izvori finansiranja, u smislu obezbeđenja dovoljnog nivoa sredstava da se aplicira za druge fondove. A u takvim stvarima se, recimo, javlja problem izrazito loše komunikacije lokalne sa pokrajinskom vlasti jer zbog nezainteresovanosti čelnika lokalne samouprave iz i preko Vlade Vojvodine Šidu podrška i ne stiže. Upućeni u političku šidsku scenu primećuju da se predsednik opštine, koji je iz redova “naprednjaka”, i predsednik Skupštine, socijalista, nisu dobro snašli ni na relaciji s prestonicom pa, umesto da bude odlična, s obzirom na to da se struktura vlasti na lokalnom i centralnom nivou podudaraju, i valjana komunikacija s Republikom izostaje. Samim tim, izostaje i značajnija pomoć Beograda, a nema osnova da je Šiđani očekuju kada nadležni ne obezbeđuju dovoljno kvalitetnih projekata.

Odbornici su u ovom mesecu usvojili budžet za narednu godinu u iznosu od 1,1 milijardu dinara. Prošla fiskalna i finansijska godina završena je relaksiranjem dugova iz prethodnog perioda koji su ostali i u 2013. Opština, inače, pokušava da se prilagodi opštem trendu štednje, ali, reklo bi se, više iz nužde jer se svako budžetsko trošenje u poslednje vreme posmatra mnogo ozbiljnije nego ranije, a startuju i republički propisi koji nameću finansijsku diciplinu pa se i u Šidu očekuje jače stezanje kaiša. Predstavnici vlasti, za razliku od opozicije, uveravaju da Opština nije zadužena, da su regulisani dugovi rebalansom budžeta, te da tu nema problema. Pomenimo, lokalne takse nisu povećavane, ako se izuzme prilagođavanje zakonskim regulativama, odnosno novim propisima o imovini, što je u nadležnosti lokalnih samouprava.

Tata gradonačelnik, sin u Opštinskom veću 

Ako se ima u vidu da se važne odluke, poput budžeta ili javnih nabavki, objavljuju na zvaničnoj internetskoj stranici opštine, moglo bi se reći da je rad lokalnih vlasti transparentan, ali bi građani svakako više voleli da ih vlast obavesti da je ispunila neko od predizbornih obećanja.

– Dobili su promene ali na gore. Rečeno im je da će biti završena industrijska zona za godinu i po dana a nije se maklo nikud, nijedan papir nije otišao iz opštine prema resornom ministarstvu niti prema Direkciji za imovinu ili Vladi Srbije, koja je trebalo da proglasi to zemljište od opšteg interesa kako bi opština mogla da raspolaže njim – kaže bivša predsednica opštine, sada odbornica iz redova demokrata Nataša Cvjetković i uverava da projekat intermodularnog, odnosno kargo centra u Adaševcima, vredan 120 miliona evra, kojim se diče sadašnje vlasti, zapravo pripada prethodnoj vladajućoj garnituri koju je ona vodila. – Započeli smo ga s Italijanima pre dve godine. Ponudila sam im industrijsku zonu od 123 hektara, oni su rekli to je idealno za kargo centar i njihovi su inžinjeri napravili projekat. Potpisala sam protokol, ali mi smo pali s vlasti i od toga do danas nema ništa.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kad skupština zaseda…

Ona veli da je u najmanju ruku neozbiljna bila najava aktuelne vlasti da će ruska kompanija u Bačincima graditi šećeranu vrednu stotine miliona evra i napominje da zemljište jeste dato ili prodato nekoj firmi koja je tek osnovana, pod misterioznim okolnostima. Postoji, ironična je, jedina kapitalna investicija – izgradnja garaže u opštinskom dvorištu.

– Prosto, ljudi koji su preuzeli najznačajnije funkcije u opštini nisu zainteresovani, ni za opštinu ni za građane. Predsednik opštine je sina stavio u Opštinsko veće kojim on predsedava, što je presedan u celoj zemlji. Kuma je postavio za pomoćnika predsednika opštine i tako je napravljena vlast po rođačkim linijama, na žalost i nesreću svih koji ovde žive. Ni to nije sve. Supruga predsednika opštine vodi udruženje žena koje se obilato finansira. Istovremeno, sem podobnih organizacija i KUD-ova, nevladin sektor stoji. Šid je imao najviše udruženja seoskih žena, krenuli smo u i planiranje rodno ravnopravnog budžeta, međutim, sve je palo u vodu. Novac dobijaju samo NVO bliske vlastima, a nepodobne sleduje po desetak hiljada godišnje ili ništa, optužuje Nataša Cvjetković.

Međutim, Dejan Bulatović, ekolog, predsednik Pokreta za zaštitu i negovanje reke Bosut, organizacije koja po svom delovanju ima i regionalni karakter, ne misli tako. Veli da je nevladinom sektoru svanulo otkako su na vlasti “naprednjaci” i njihovi partneri. – Naklonost prema nevladinom sektoru lokalna samouprava dokazuje ispravnim koracima, i ne mislim kada to kažem samo na našu organizaciju, već na čitav spektar ovdašnjih udruženja koja se nevladinom strategijom bore da promene kako odnos prema zaštiti životne sredine, tako i druge akutne i bitne društvene probleme. Mnogo više lokalna vlast koju predvodi Nikola Vasić poklanja pažnje nevladinom sektoru, u potpunosti je promenjen stav prema nama. Širom su nam se otvorila vrata u lokalnim medijima, a podrška se ogleda i u finansijskom smislu, pa smo za 2013. godinu bili uvršteni u budžet za koji su glasali odbornici, a tako će biti i dogodine – kaže Bulatović i naglašava da njegova NVO ima više od 2.000 članova u Šidu. – Borimo se protiv ilegalnog lova ribe, imamo patrole koje vade mreže, čiste priobalje pa su veliki i troškovi, a opština nam izlazi u susret. Odbornik sam, sedim u takozvanoj zelenoj stolici, i tvrdim da su skoro sve organizacije obuhvaćene finansijskom i logističkom podrškom. U lokalnoj samoupravi postoji konsenzus prema ovom sektoru, i što je najvažnije, ona pokušava da depolitizuje budžet, kao što je svuda u demokratskom svetu, dok to ranije, za vreme prethodne vlasti, nije bio slučaj, tvrdi Bulatović.

U proceni učešća šidske opštine u “demokratskom svetu”, međutim, nije zgorega pomenuti da je po dolasku i upodobljavanju aktuelne vlasti, ukinut Sistem 48, koji je omogućavao lakšu i bržu komunikaciju s građanima, kao i pojedine socijalne programe, s obzirom na to da opština ima puno staračkih domaćinstva. Tako, recimo, više ne funkcioniše gerontološka, kao ni patronažna služba, produžen boravak za decu sa posebnim potrebama… Menjan je i statut opštine, a primetan je i nedostatak građanske inicijative, javnih rasprava, otvorene komunikacije s građanima. Mediji gotovo da nisu imali priliku da izveštavaju o posetama ministara, pokrajinskih sekretara… Od predstavnika važnih državnih insitucija, Šid je pre nekoliko meseci posetio direktor policije, koji je sa hrvatskim kolegom potpisao protokol o uvođenju zajedničkih patrola radi kontrole granice između Srbije i Hrvatske.

– Što se tiče Beograda, lično nemam problem s ministrima. Njima su otvorena moja, a meni njihova vrata i mogu da se obratim svima – kaže, pak, predsednik Skupštine opštine, socijalista, dr Branislav Mauković. Prvi čovek šidskog SPS ocenjuje da je vlast stabilna, saradnja na lokalnom nivu zadovoljavajuća jer sve tri vodeće partije sa koalicionim parnerima dobro funkcionišu. – Sve ide kako treba. I rebalans i budžet usvajani su na vreme, u roku i u skladu sa zakonom postavljeni su direktori javnih preduzeća, uz potpuno poštovanje procedure imenovani su adekvatni ljudi na tim mestima… Trudimo se da izađemo u susret građanima i ovdašnjim privrednicima te nismo povećavali takse i namete koji se tiču ingerencija lokalne samouprave. Vodili smo računa o tome da zaštitimo građane koliko možemo i kada je reč o porezu na imovinu, gde su shodno novom zakonu promenjeni uslovi. Podelili smo opštinu po regionima i usaglasili se da obaveze prema lokalnoj samoupravi ne budu ništa veće nego što su bile, za razliku od drugih opština u kojima je taj namet značajno povećan – naglašava Mauković.

Po njegovim rečima, mnogo toga je u opštini urađeno, nasipani su atarski putevi, privedena kraju gasifikacija, a pripremljen je teren za značajne investicije. U Erdeviku će se graditi hladnjača i sušara za voće i povrće, a uveren je i da je savim izvesna gradnja intermodularnog centra u blizini hrvatske granice. To je predstavnicima opštine rečeno i u Milanu, gde su boravili baš tim povodom, a s italijanskom kompanijom već je potpisan predugovor. Opština je, veli Mauković, odradila svoj deo posla, a čeka se još saglasnost vlade, to jest resornih ministarstava, da se oko 200 hektara u industrijskoj zoni prevede na ime lokalne samouprave, što bi trebalo da se uradi u naredna dva-tri meseca.

Milijarde, milijarde… 

sid grbU razgovoru nam je predsednik šidske skupštine ekskluzivno predstavio i kapitalni projekat vredan čak 1,1 milijardu dolara. Naime, konzorcijum u kojem je nekoliko svetskih kompanija, među njima i jedna kanadska, zainteresovana je da u Šidu gradi 18 proizvodnih pogona za preradu hrane, sa pratećim energetskim i infrastrukturnih objektima, uključujući hladnjače, transport… U pismu o namerama koje nam je predstavio Mauković, stoji da bi rok izgradnje bio 30 meseci, da bi se zaposlilo oko 2.000 ljudi, a bila bi razvijena i kooperacija s lokalnim poljoprivrednicima.

Inače, kako bi izašla u susret investitorima, opština je, kažu njeni predstavnici, ubrzala postupak za dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti, a uvela je i olakšice u plaćanju naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Takođe, pokrenula je operativni softver za praćenje projekata My Project. Lokalna samouprava na ovaj način dobila je mogućnost da brže plasira projekte od ideje do finalizacije, te da zahvaljujući ovoj tehnologiji komunicira sa potencijalnim ulagačima.

Stopa nezaposlenosti u Šidu je veća od republičke i iznosi 33,23 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku novembarska prosečna šidska zarada bila je 38.936 dinara, bez poreza i doprinosa, i nije stigla vojvođanski prosek od 42.669 dinara, ali je za koju stotinu dinara premašila sremski od 38.037 dinara. Pomenimo, privredna, odnosno poljoprivredna delatnost u značajnoj meri upućene su ka uljari Viktorija oil, koja godišnje preradi oko 220.000 tona suncokreta i 85.000 tona soje, te se na nju oslanja dobar deo poljoporivrednika. Inače, za poljoprivredu se iz lokalnog budžeta izdvaja oko dva odsto, a s obzirom na visoke izlicitirane cene zakupa poljoprivrednog zemljišta, opština može s te strane da računa na solidan priliv.

Za lokalno informisanje iz opštinske kase se daje 1,7 odsto, uz javne nabavke, a subvencije idu Javnom preduzeću Radio Šid, koji emituje programe i na jezicima nacionalnih manjina, odnosno slovačkom i rusinskom. U Šidu je 2009. godine osnovan Savet za međunacionalne odnose, a najviše se dosad zanimao upravo za informisanje nacionalnih manjina.

Slađana Gluščević 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.)

Podelite ovu stranicu!