Šid: Pozorište u opštinskoj kući

07 Jan 2014

Nerazvijena opština prepuna obećanja i nezaposlenih

Mnogo je lepih pri?a šidska vlast svojim gra?anima ove godine ispri?ala, a malo šta uradila. U Višnji?evu nije nikla fabrika ?arapa, u Ba?ince nisu došli Rusi da s 400 miliona evra grade še?eranu, Italijanima nije još uvek omogu?eno da u Adaševcima prave kargo centar, te je tako prolongirana i nada polovine od bezmalo 4.000 nezaposlenih Ši?ana, kojoj je obe?ano uhlebljenje kad svi ovi investitori stignu. 

Šid je taman tamo gde je i lane bio. Vlada Srbije ga je Uredbom o utrv?ivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i lokalnih samouprava za 2013. godinu, ponovo svrstala u nedovoljno razvijene opštine. Jedna je od 41 lokalne samouprave u zemlji ?iji je stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republi?kog proseka. Pore?enja radi, Šid je, sa bruto društvenim proizvodom ispod prose?nog u Srbiji, rame uz rame sa Malim I?ošem, Adom, Kova?icom, Boljevcem, Prokupljem, ?i?evcem, Novim Pazarom…

I šidska vlast je tamo gde je bila kada se nakon lanjskih postizbornih pretumbavanja s jeseni kona?no sastavila. Od tada je stabilna, rekli bi oni koji ne mare mnogo za me?ustrana?ke, bolje re?i li?ne odnose unutar vladaju?e garniture. Oni što u taj teatar upiru dublji pogled, prepoznaju, pak, na vladaju?oj sceni i elemente drame, opet u li?nim odnosima i me?usobnim netrpeljivostima. Kako god, vlast u Šidu imaju Socijalisti?ka partija Srbije, Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka, a pripomažu joj i tri odbornika iz Srpske radikalne stranke. Pozicije SNS, DSS i SPS približno su jednake pa je otprilke jedna tre?ina vlasti pripala svakom od njih. Zasad, ?ini se, nema pukotina u pomenutoj koaliciji, možda pre svega zbog toga jer ona nema jakog protivnika. Demokratska stranka, koja je do prošlogodišnjih izbora vodila ovu opštinu, primetno je, ima krizu “prve godine bez vlasti”, te se o?ituje da je u fazi deprimiranja i povla?enja. U opoziciji je 12 DS odbornika, s tim što su pojedine demokrate bez velike prašine prešle u vladaju?i tabor.

Stabilno nesposobna vlast 

sid investicije

Mnogo obe?anja, premalo investicija

Vlast izgleda još uvek dosta stabilno, najviše zahvaljuju?i paktu socijalista i naprednjaka, harmonizovanom s centralnim nivoom. Trzavice koje se pojavljuju u poslednje vreme, reklo bi se, uglavnom polaze od izolovanog ponašanja predsednika opštine, “naprednjaka” Nikole Vasi?a koji je neretko uzrok nezadovoljstva unutar SPS-a pa ?ak i unutar SNS-a. Pomenimo, netom po formiranju ve?inske koalicije, “renovirana” su i javna preduze?a, sa stanovišta izbora, te su u firme na opštinskim jaslama izabrani uglavnom partijski kadrovi unutar dogovorene vladaju?e garniture. Dugovanja u vodovodnom preduze?u razrešena su uz pomo? opštine, a u komunalnom preduze?u Standard, koje brine o higijeni u gradu i komunalnim stvarima, zate?en je problem zakašnjenja plata pa je i danas to napregnuto. U javnom preduze?u za gra?evinsko zemljište, koje bi trebalo da je gra?evinska direkcija, servisirane su obaveze iz 2012, ali ništa sem toga nije ura?eno, po oceni mnogih, upravo nesnalaženjem nadležnih i nenalaženjem adekvatnog finansiranja. Na sve to, novom odlukom o budžetu, kao i Zakonom o budžetu, izosta?e podrška u subvencijama kakva je dosad bila, te se neminovno moraju potražiti i neki drugi izvori finansiranja, u smislu obezbe?enja dovoljnog nivoa sredstava da se aplicira za druge fondove. A u takvim stvarima se, recimo, javlja problem izrazito loše komunikacije lokalne sa pokrajinskom vlasti jer zbog nezainteresovanosti ?elnika lokalne samouprave iz i preko Vlade Vojvodine Šidu podrška i ne stiže. Upu?eni u politi?ku šidsku scenu prime?uju da se predsednik opštine, koji je iz redova “naprednjaka”, i predsednik Skupštine, socijalista, nisu dobro snašli ni na relaciji s prestonicom pa, umesto da bude odli?na, s obzirom na to da se struktura vlasti na lokalnom i centralnom nivou podudaraju, i valjana komunikacija s Republikom izostaje. Samim tim, izostaje i zna?ajnija pomo? Beograda, a nema osnova da je Ši?ani o?ekuju kada nadležni ne obezbe?uju dovoljno kvalitetnih projekata.

Odbornici su u ovom mesecu usvojili budžet za narednu godinu u iznosu od 1,1 milijardu dinara. Prošla fiskalna i finansijska godina završena je relaksiranjem dugova iz prethodnog perioda koji su ostali i u 2013. Opština, ina?e, pokušava da se prilagodi opštem trendu štednje, ali, reklo bi se, više iz nužde jer se svako budžetsko trošenje u poslednje vreme posmatra mnogo ozbiljnije nego ranije, a startuju i republi?ki propisi koji name?u finansijsku diciplinu pa se i u Šidu o?ekuje ja?e stezanje kaiša. Predstavnici vlasti, za razliku od opozicije, uveravaju da Opština nije zadužena, da su regulisani dugovi rebalansom budžeta, te da tu nema problema. Pomenimo, lokalne takse nisu pove?avane, ako se izuzme prilago?avanje zakonskim regulativama, odnosno novim propisima o imovini, što je u nadležnosti lokalnih samouprava.

Tata gradona?elnik, sin u Opštinskom ve?u 

Ako se ima u vidu da se važne odluke, poput budžeta ili javnih nabavki, objavljuju na zvani?noj internetskoj stranici opštine, moglo bi se re?i da je rad lokalnih vlasti transparentan, ali bi gra?ani svakako više voleli da ih vlast obavesti da je ispunila neko od predizbornih obe?anja.

– Dobili su promene ali na gore. Re?eno im je da ?e biti završena industrijska zona za godinu i po dana a nije se maklo nikud, nijedan papir nije otišao iz opštine prema resornom ministarstvu niti prema Direkciji za imovinu ili Vladi Srbije, koja je trebalo da proglasi to zemljište od opšteg interesa kako bi opština mogla da raspolaže njim – kaže bivša predsednica opštine, sada odbornica iz redova demokrata Nataša Cvjetkovi? i uverava da projekat intermodularnog, odnosno kargo centra u Adaševcima, vredan 120 miliona evra, kojim se di?e sadašnje vlasti, zapravo pripada prethodnoj vladaju?oj garnituri koju je ona vodila. – Zapo?eli smo ga s Italijanima pre dve godine. Ponudila sam im industrijsku zonu od 123 hektara, oni su rekli to je idealno za kargo centar i njihovi su inžinjeri napravili projekat. Potpisala sam protokol, ali mi smo pali s vlasti i od toga do danas nema ništa.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kad skupština zaseda…

Ona veli da je u najmanju ruku neozbiljna bila najava aktuelne vlasti da ?e ruska kompanija u Ba?incima graditi še?eranu vrednu stotine miliona evra i napominje da zemljište jeste dato ili prodato nekoj firmi koja je tek osnovana, pod misterioznim okolnostima. Postoji, ironi?na je, jedina kapitalna investicija – izgradnja garaže u opštinskom dvorištu.

– Prosto, ljudi koji su preuzeli najzna?ajnije funkcije u opštini nisu zainteresovani, ni za opštinu ni za gra?ane. Predsednik opštine je sina stavio u Opštinsko ve?e kojim on predsedava, što je presedan u celoj zemlji. Kuma je postavio za pomo?nika predsednika opštine i tako je napravljena vlast po ro?a?kim linijama, na žalost i nesre?u svih koji ovde žive. Ni to nije sve. Supruga predsednika opštine vodi udruženje žena koje se obilato finansira. Istovremeno, sem podobnih organizacija i KUD-ova, nevladin sektor stoji. Šid je imao najviše udruženja seoskih žena, krenuli smo u i planiranje rodno ravnopravnog budžeta, me?utim, sve je palo u vodu. Novac dobijaju samo NVO bliske vlastima, a nepodobne sleduje po desetak hiljada godišnje ili ništa, optužuje Nataša Cvjetkovi?.

Me?utim, Dejan Bulatovi?, ekolog, predsednik Pokreta za zaštitu i negovanje reke Bosut, organizacije koja po svom delovanju ima i regionalni karakter, ne misli tako. Veli da je nevladinom sektoru svanulo otkako su na vlasti “naprednjaci” i njihovi partneri. – Naklonost prema nevladinom sektoru lokalna samouprava dokazuje ispravnim koracima, i ne mislim kada to kažem samo na našu organizaciju, ve? na ?itav spektar ovdašnjih udruženja koja se nevladinom strategijom bore da promene kako odnos prema zaštiti životne sredine, tako i druge akutne i bitne društvene probleme. Mnogo više lokalna vlast koju predvodi Nikola Vasi? poklanja pažnje nevladinom sektoru, u potpunosti je promenjen stav prema nama. Širom su nam se otvorila vrata u lokalnim medijima, a podrška se ogleda i u finansijskom smislu, pa smo za 2013. godinu bili uvršteni u budžet za koji su glasali odbornici, a tako ?e biti i dogodine – kaže Bulatovi? i naglašava da njegova NVO ima više od 2.000 ?lanova u Šidu. – Borimo se protiv ilegalnog lova ribe, imamo patrole koje vade mreže, ?iste priobalje pa su veliki i troškovi, a opština nam izlazi u susret. Odbornik sam, sedim u takozvanoj zelenoj stolici, i tvrdim da su skoro sve organizacije obuhva?ene finansijskom i logisti?kom podrškom. U lokalnoj samoupravi postoji konsenzus prema ovom sektoru, i što je najvažnije, ona pokušava da depolitizuje budžet, kao što je svuda u demokratskom svetu, dok to ranije, za vreme prethodne vlasti, nije bio slu?aj, tvrdi Bulatovi?.

U proceni u?eš?a šidske opštine u “demokratskom svetu”, me?utim, nije zgorega pomenuti da je po dolasku i upodobljavanju aktuelne vlasti, ukinut Sistem 48, koji je omogu?avao lakšu i bržu komunikaciju s gra?anima, kao i pojedine socijalne programe, s obzirom na to da opština ima puno stara?kih doma?instva. Tako, recimo, više ne funkcioniše gerontološka, kao ni patronažna služba, produžen boravak za decu sa posebnim potrebama… Menjan je i statut opštine, a primetan je i nedostatak gra?anske inicijative, javnih rasprava, otvorene komunikacije s gra?anima. Mediji gotovo da nisu imali priliku da izveštavaju o posetama ministara, pokrajinskih sekretara… Od predstavnika važnih državnih insitucija, Šid je pre nekoliko meseci posetio direktor policije, koji je sa hrvatskim kolegom potpisao protokol o uvo?enju zajedni?kih patrola radi kontrole granice izme?u Srbije i Hrvatske.

– Što se ti?e Beograda, li?no nemam problem s ministrima. Njima su otvorena moja, a meni njihova vrata i mogu da se obratim svima – kaže, pak, predsednik Skupštine opštine, socijalista, dr Branislav Maukovi?. Prvi ?ovek šidskog SPS ocenjuje da je vlast stabilna, saradnja na lokalnom nivu zadovoljavaju?a jer sve tri vode?e partije sa koalicionim parnerima dobro funkcionišu. – Sve ide kako treba. I rebalans i budžet usvajani su na vreme, u roku i u skladu sa zakonom postavljeni su direktori javnih preduze?a, uz potpuno poštovanje procedure imenovani su adekvatni ljudi na tim mestima… Trudimo se da iza?emo u susret gra?anima i ovdašnjim privrednicima te nismo pove?avali takse i namete koji se ti?u ingerencija lokalne samouprave. Vodili smo ra?una o tome da zaštitimo gra?ane koliko možemo i kada je re? o porezu na imovinu, gde su shodno novom zakonu promenjeni uslovi. Podelili smo opštinu po regionima i usaglasili se da obaveze prema lokalnoj samoupravi ne budu ništa ve?e nego što su bile, za razliku od drugih opština u kojima je taj namet zna?ajno pove?an – naglašava Maukovi?.

Po njegovim re?ima, mnogo toga je u opštini ura?eno, nasipani su atarski putevi, privedena kraju gasifikacija, a pripremljen je teren za zna?ajne investicije. U Erdeviku ?e se graditi hladnja?a i sušara za vo?e i povr?e, a uveren je i da je savim izvesna gradnja intermodularnog centra u blizini hrvatske granice. To je predstavnicima opštine re?eno i u Milanu, gde su boravili baš tim povodom, a s italijanskom kompanijom ve? je potpisan predugovor. Opština je, veli Maukovi?, odradila svoj deo posla, a ?eka se još saglasnost vlade, to jest resornih ministarstava, da se oko 200 hektara u industrijskoj zoni prevede na ime lokalne samouprave, što bi trebalo da se uradi u naredna dva-tri meseca.

Milijarde, milijarde… 

sid grbU razgovoru nam je predsednik šidske skupštine ekskluzivno predstavio i kapitalni projekat vredan ?ak 1,1 milijardu dolara. Naime, konzorcijum u kojem je nekoliko svetskih kompanija, me?u njima i jedna kanadska, zainteresovana je da u Šidu gradi 18 proizvodnih pogona za preradu hrane, sa prate?im energetskim i infrastrukturnih objektima, uklju?uju?i hladnja?e, transport… U pismu o namerama koje nam je predstavio Maukovi?, stoji da bi rok izgradnje bio 30 meseci, da bi se zaposlilo oko 2.000 ljudi, a bila bi razvijena i kooperacija s lokalnim poljoprivrednicima.

Ina?e, kako bi izašla u susret investitorima, opština je, kažu njeni predstavnici, ubrzala postupak za dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti, a uvela je i olakšice u pla?anju naknada za ure?enje gra?evinskog zemljišta. Tako?e, pokrenula je operativni softver za pra?enje projekata My Project. Lokalna samouprava na ovaj na?in dobila je mogu?nost da brže plasira projekte od ideje do finalizacije, te da zahvaljuju?i ovoj tehnologiji komunicira sa potencijalnim ulaga?ima.

Stopa nezaposlenosti u Šidu je ve?a od republi?ke i iznosi 33,23 odsto. Prema podacima Republi?kog zavoda za statistiku novembarska prose?na šidska zarada bila je 38.936 dinara, bez poreza i doprinosa, i nije stigla vojvo?anski prosek od 42.669 dinara, ali je za koju stotinu dinara premašila sremski od 38.037 dinara. Pomenimo, privredna, odnosno poljoprivredna delatnost u zna?ajnoj meri upu?ene su ka uljari Viktorija oil, koja godišnje preradi oko 220.000 tona suncokreta i 85.000 tona soje, te se na nju oslanja dobar deo poljoporivrednika. Ina?e, za poljoprivredu se iz lokalnog budžeta izdvaja oko dva odsto, a s obzirom na visoke izlicitirane cene zakupa poljoprivrednog zemljišta, opština može s te strane da ra?una na solidan priliv.

Za lokalno informisanje iz opštinske kase se daje 1,7 odsto, uz javne nabavke, a subvencije idu Javnom preduze?u Radio Šid, koji emituje programe i na jezicima nacionalnih manjina, odnosno slova?kom i rusinskom. U Šidu je 2009. godine osnovan Savet za me?unacionalne odnose, a najviše se dosad zanimao upravo za informisanje nacionalnih manjina.

Sla?ana Gluš?evi? 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.)

Podelite ovu stranicu!