Šešelj kao deo sistema

02 Jun 2018

Šešeljev putujući cirkus posluje kao u najboljim danima. Zato što, za njega i njegove, ovo i jesu najbolji dani

Vojislav Šešelj je ponovo na turneji. Nakon Hrtkovaca i Centra za kulturnu dekontaminaciju, ovaj putujući politički karavan potegao je put Požarevca, na noge najpoznatijem robijašu u zemlji.

Lider Srpske radikalne stranke rešio je da se prihvati Legijinog slučaja (kao da tu ikakvog slučaja i dalje može biti), što je ovaj pravosnažno osuđeni ubica oberučke prihvatio.

Kako o bilo kakvoj reviziji sudskih odluka ovde ne može biti govora, na stranu Šešeljeva samoproklamovana pravnička virtuoznost, valja se osvrnuti ka stvarnim motivima ovog izleta u KPZ-u Zabela. Naime, ne treba biti najmlađi doktor nauka u Jugoslaviji da bi se došlo do zaključka da je Šešeljev performans inspirisan željom da dospe još malo benzina na već lepo uznapredovalu buktinju nacionalnog šovinizma. U tom smislu Ulemek je samo kanister. Juče je to bila kupovina kuće u Hrtkovcima, sutra će već nekim/nečim trećim raspirivati mržnju.

U celom ovom slučaju čak ni sam Šešelj nije najveći problem. Gotovo da nema društva bez nekog svog „šešelja“, koji se ne gadi da podvije rukave i pokupi glasove sa dna političkog bureta. Uostalom, ovaj domaći „šešelj“ radi to već tridesetak godina. Poslednjih dana je samo „nagazio na gas“ nastojeći da oživi klinički mrtvu Srpsku radikalnu stranku.

Šešelj postaje problem kada se pogleda iz strukturnog ugla. U većini drugih društava, „šešelji“ su marginalizovani, odbačeni od glavnog toka kao strano, potencijalno maligno telo. Međutim, Šešelj domaće proizvodnje predstavlja neodvojivi deo sistema.

Dvostruka je uloga koju Šešelj, svojim političkim teatrom, obavlja za režim. Na spoljašnjem planu, lider SRS-a je Vučićevo strašilo za međunarodnu zajednicu, na isti način na koji je nekada bio Miloševićevo. Jednostavno, što je Šešelj veći ksenofob, Vučić je, po sistemu spojenih sudova, veći evropejac. Sa svakim radikalskim performansom Vučić kao da poručuje: „Vidite li vi sa čime ja imam posla“. Na taj način Šešelj je, paradoksalno, cement u podršci koju predsednik dobija u Berlinu i Briselu.

Na unutrašnjem planu niko kao Šešelj ne ume da privuče pažnju medija. I dok svi pišemo o njegovom govoru u Hrtkovcima ili susretima sa osuđenim ubicama, mimo nas prolaze priče koje zapravo imaju značaj za građane. A „prodavanje magle“ je prethodnih nekoliko godina veoma unosno.

To je ključan razlog zbog kojeg Šešeljev putujući cirkus posluje kao u najboljim danima. Zato što, za njega i njegove, ovo i jesu najbolji dani.

(Redakcijski komentar, Danas)

Podelite ovu stranicu!