Šer fondacija: Masovno nekontrolisano prikupljanje podataka o komunikaciji građana

29 Aug 2017

"Samo Telenor u 2016. beleži 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno"

Institucije civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije, kao i drugi organi vlasti, godišnje ostvaruju više stotina hiljada pristupa podacima o komunikaciji građana u netransparetnoj proceduri i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka, pokazala je danas objavljena analiza Šer (SHARE) fondacije.

Kako se navodi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji u tome pomažu domaće kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa vlasti pravno osnovani.

“(Kompanija) Telenor u 2016. beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 zahteva za pristup zadržanim podacima, ili 20.000 zahteva više nego u 2014. godini”, navodi se u saopštenju Šer fondacije.

Ta fondacija navodi da se centralna tema borbe za zaštitu građana od nadzora koje sprovde državne službe širom sveta, ali i zloupotreba u komercijalne svrhe velikih internet korporacija, pitanje prikupljanja takozvanih metapodataka, odnosno podataka koji otkrivaju ko je s kim, kada i gde razgovarao, što su podaci koje uređuju i mobilne mreže automatski generišu, a koji mogu da budu i važniji od samog sadržaja komunikacije.

Šer fondacija je navela da je samo jedan operator mobilne telefonije (Telenor) u 2016. zabeležio skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana.

“Ova kompanija je ujedno i jedina koja u skladu sa zakonom registruje, odnosno prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži. Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojno-bezbednosna agencija navodi da se ‘za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom‘”, navodi se.

Šer dodaje da podaci iz izveštaja, ukršteni sa vestima iz takozvane crne hronike, ukazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka, pri čemu na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje.

“Prema zakonu, od ograničenja o zadržavanju podataka o komunikaciji do 12 meseci izuzeti su oni podaci kojima je jednom već pristupljeno, te se oni čuvaju praktično neograničeno. Odlukom Ustavnog suda zadržani, odnosno podaci o komunikaciji predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda. Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao upozorenje na urgentnost problema“, navodi se.

(Insajder)

Podelite ovu stranicu!