SENTA: Posao u javnoj sferi, privatni sektor bez napretka

31 Dec 2013

Opština Senta, koju čini pet naselja, između dva popisa 2002. i 2011, izgubila je skoro dve hiljade građana

Senta je jedna od retkih opština u Srbiji u kojoj je privatizacija u skoro 60 odsto slučajeva bila uspešna. Iako bi to trebalo da znači i  bolji život, nakon demokratskih promena 2000. godine, Senta je ostala u senci ekonomskih poteškoća. Sa stopom nezapolenosti od približno 16 odsto ova opština se ubraja u „bolje stojeće“ na ovom polju, ali velike investicije koje bi značajno poboljšale životni standard izostale su i 2013.godine.

Zapošljavanje  u lokalnoj upravi i u javnim preduzećima

Ovu lokalnu samoupravu vodi široka koalicija koju čine Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije-PUPS i Ujedinjeni regioni Srbije. Interesantno je da je u lokalnom parlamentu svega jedan odbornik u opoziciji. To je Laslo Rac Sabo, koji je odborničko mesto usvojio u bojama Mađarskog građanskog saveza, sa još dvoje odbornika koji su se u međuvremeno “predomislili” i pridružili se većini.

Iako bismo očekivali da će veći broj odbornika na strani većine rezultirati i kreativnijim pristupom u rešavanju gorućeg problema, to u Senti nije tako. Široka koalicija je povećala broj zaposlenih u lokalnoj administraciji kao i u  javnim preduzećima. U opštinskoj adminsitraciji novo radno mesto dobilo je dvadesetak kadrova, dok je u javnim preduzećima prosečan broj zaposlenih povećan sa 159 na 172.

“Novi zaposleni su uglavnom primljeni zbog toga što od ove godine naplaćujemo parking pa je bilo neophodno da primimo ljude koji će da vode čitav posao. Neki su dobili posao i u kulturnim ustanovama, a neki su nakon reorganizacije sistema daljinskog grejanja preuzeti od drugih firmi”, tvrdi prvi čovek opštine, Rudolf Cegledi iz SVM.

“Reč je o partijskom i rodbinskom zapošljavanju. Ja sam nekoliko puta ukazivao na to da je reč o nepotrebnim potezima i povećanju lokalne administracije”, naglašava Rac Sabo. “Koliko sam ja u pravu, pokazuje i činjenica da svaki put kada tražim reč u Skupštini, iz redova SVM  čuje se negodovanje. Tako da ipak nešto vredi što sam istrajao u nameri da kao jedini opozicionar podignem glas protiv ovog sistema. Bilo bi bolje da se opštinska vlast pozabavi pitanjem privatnog sektora, koji je devastiran”, navodi Rac Sabo.

Da  postoji problem sa zapošljavanjem i sa pojačanjem lokalne privrede, ne krije ni predsednik opštine. “Imali smo samo jednu privatnu firmu koja je uspela u proteklih godinu dana da zaposli nove ljude: reč je o hrvatskom preduzeću Rasco koji se bavi proizvodnjom komunalne opreme. Oni zapošljavaju četrdesetak ljudi, a od juna sledeće godine planiraju proširenje kapaciteta, što će značiti  sedamdeset novih radnih mesta. Ono što nas i dalje muči, to je Senćanska mlekara koja nikako da stane na noge i da počne sa proizvodnjom. Opština je pokušala da zaposli, barem na sezonskim poslovima, jedan broj nezaposlenih. Pomoću konkursa za javne radove uspeli smo da obezbedimo  privremeno zaposlenje za 40 radnika”, naveo je Cegledi.

“Lepo je to kada se neko trudi, ali ne razumem zašto su odbili predlog otvaranja bescarinske zone u opštini, koja bi donela sigurnih 300 radnih mesta. Zapravo pretpostavljam da se radi o tome da im je zasmetala činjenica da je to bio projekat koji je započet još za vreme našeg mandata”, navodi Rac Sabo.

Senta 2

Senta: Ekonomija stagnira

Nedostaju značajni pomaci u sferi privrede, tvrdi i Zoltan Sepeši, predstavnik organizacije Lokator, koji se bavi razvojem zajednice i zaštitom okoline. “Nažalost, mnogi su ostali bez posla i 2013. godine. Koliko god se opština trudila, prosto klima za investicije u mnogome zavisi i od drugih faktora, kao što je celokupna situacija u zemlji. Ono što je donelo privremeni napredak to su sezonski poslovi. Ali na ovakve radove ne može čovek da se oslanja”, smatra Sepeši.

Ni privatne firme koje dobro posluju ne planiraju povećanje broja zaposlenih. Senćanska šećerana TE-TO Senta prema Agenciji za privredne registre ubraja se u deset najprofitabilnijih firmi u Vojvodini,  ali otvaranje novih radnih mesta u ovoj firmi nije u planu. Sa svega 40 novih radnih mesta u sezoni, ni japanska industrija duvana Japan Tobacco International ne znači izlaz iz ekonomske krize u kojoj se sa približno tri hiljade nezaposlenih nalazi ova opština.

Uprkos ovoj situaciji opština ne izdvaja ni jedan dinar za subveniconisanje novih radnih mesta.

Budžet na nivou iz 2012. godine

Sredstva koja su bila na raspolaganju opštini su približno na istom nivou kao i prošle godine pa su tako lokalni odbornici odlučivali o raspodeli oko 950 miliona dinara. Skoro 15 odsto ovog iznosa odlazi na plate zaposlenih u lokalnoj upravi, od toga skupština i izvršna vlast dobija skoro polovinu. Evropska praksa kaže da u svrhu funkcionisanja lokalne samouprave ne bi trebalo izdvojiti više od 10 odsto budžeta.

Da  lokalni odbornici smatraju da i izvršna vlast i Skupština dobro rade svoj posao, pokazuje podatak da je iz gradske kase na ime nagrada zaposlenima dodeljeno više od tri milona dinara. Do  septembra realizacija isplate ovog iznosa je ostvarena na nivou od 74 odsto, odnosno  2,48 miliona dinara je potrošeno. Poređenja radi, na troškove Fonda za poljoprivredu, čiji je zadatak da unapredi proizvodnju u ovoj privrednoj grani, izdvojeno je šest miliona dinara.

Novi Fond i novi problemi

Ispunivši prošlogodišnje obećanje, vlasti u Senti su fomirale poseban Fond za poljoprivredu. Budžet koji mu je dodeljen u potpunosti je ispražnjen do septembra, a iznos je dodeljen stočarima na javnom konkursu.

Iako je ovo pozitivan iskorak na ovom polju, nisu imali  čemu da se raduju proizvođači duvana iz ove opštine. Naime, japanska duvanska industrija je najavila da od 2014. neće otkupljivati najpopularniju duvansku sortu na severu Vojvodine, “burley”. Ovim potezom su pogođeni skoro svi proizvođači, ali da bi se problem prevazišao neophodne su velike investicije. Naime, spomenuta firma ubuduće će se fokusirati na drugu sortu duvana, na takozvanu virdžiniju. Proizvodnja ovog duvana, međutim, zahteva velika ulaganja, jer se proces sušenja odvija u specijalnim prostorijama, dok u slučaju popularnog burley-a, priroda je zadužena za ovaj proces.

Kako japanska duvanska industrija tvrdi, više se ne isplati investirati u staru sortu. Odluka ove firme bila je očekivana još od prošle godine kada je smanjila broj potpisanih ugovora o otkupu ove biljke. Poljoprivrednicima nije ostao izbor: mogu ili investirati u novu sortu ili odustati od duvana i preći na prozivodnju drugih poljoprivrednih kultura.

“Nažalost mi tu ne možemo ništa učiniti. U pitanju je privatna kompanija na čije odluke ne možemo uticati”, kratko je prokomentarisao situaciju Cegledi.

Opozicija ipak tvrdi suprotno.

“Ovo je pitanje pregovoračkih sposobnosti. Ja sam ubeđen da  ima izlaza iz ove situacije, a to je da opštinska vlast sedne sa predstavnicima duvanske industrije i da vodi pregovore. Ako ništa drugo, barem bi mogli izdejstvovati postepeni prelazak na novu sortu. Čelnici firme dobro znaju  koliki je problem u pitanju pa teško mogu zamisliti da baš nikakve pogodnosti ne bi dali za naše proizvođače”, smatra Rac Sabo.

“Sa većim stepenom stručnosti i sa progresivnijim pristupom, mogli bismo unaprediti ovu privrednu granu u našoj opštini, ali to zahteva odlučne mere opštinskih vlasti kao i veća izdvajanja za poljoprivredu. Prosto vidimo da proizvodnja duvana više nije profitabilna, barem ne u ovakvoj formi, pa bi bilo dobro ponuditi nove mogućnosti svima onima koji danas žive od poljoprivrede”, ocenjuje trenutnu situaciju u ovoj oblasti Sepeši.

Senta Tisa

Lepotica: Reka Tisa

Inače, Senta iz budžeta za poljoprivredu izdvaja ukupno 16 odsto raspoloživih sredstava. Sa 27.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, Senta svoj razvojni potencijal svakako ima u poljoprivredi, za šta je u prošlosti bilo dobrih primera. Sporne privatizacije su nanele štetu toj proizvodnoj grani pa je tako od poljoprivredne zadruge, koja je zapošljavala približno 400 ljudi, danas ostala firma u stečaju, koja trenutno zapošljava 25 radnika.

“Mi se nadamo da će, čim budu bili doneti propisi koji omogućuju završetak započetih privatizacija, i naš poljoprivredni kombinat dobiti šansu. Imamo dva investitora koji su zainteresovani za ovo preduzeće. Pitanje je hoće li dobiti šansu da ponovo stvore perspektivnu firmu od kombinata”, kaže predsednik opštine.

Cegledi je dodao da su u 2013. godini uspeli da državne parcele, odnosno poljoprivredno zemljišto, iznajmljuju zemljoradnicima iz opštine, jer je tako proizvodnja na tim njivama u sigurnijim rukama. On je naglasio da su uspeli da srede i atarske puteve koji su dobili tvrdu podlogu u vidu drobljenog kamena i šljunka.

Komunalna preduzeća  na putu oporavka

Kako tvrdi čelnik Sente, komunalno preduzeće je ove godine ostvarilo napredak u svom poslovanju pa je tako završilo godinu sa pozitivnim bilansom, dok je preduzeće Elgas koji se bavi distribucijom gasa i sistemom daljinskog grejanja unapredilo svoje poslovanje pa se nadaju da će u 2014. i oni imati pozitivan bilans.

Inače, opština je potpisala ugovor sa holandsko-belgijskom firmom WV Biomass Operations, za realizaciju projekta spregnute proizvodnje električne i toplotne energije putem gasifikacije biomase, vredan 30,4 miliona evra. Ovaj sistem kao ulaznu sirovinu koristi poljoprivredne ostatke sa teritorije opštine Senta i njenog okruženja. Projekat će se realizovati u dve faze, a rok za završetak prve je 15. oktobar 2014. godine, kada će početi isporuka i toplotne i električne energije.

“Reč je o preskupom i nerentabilnom potezu. Prosto nema dovoljne količine biomase za takav sistem, a da bi se ona sakupila iz obližnjih opština neophodno je uložiti dodatna sredstva u prikupljanje biomase. To nikako ne može biti isplativo. Posebno što su ovaj plan doneli bez konsultacije sa poljoprivrednicima. Ovo je megalomanski projekat, umesto da iskorisitimo geotermalne potencijale opštine, ulažemo u nešto što ne može da zaživi i da dugoročno funkcioniše”, oštar je Rac Sabo.

Odliv stanovništva

Senta Kupaliste

Sve više mladih odlazi

Dok ekonomija stagnira, bez naznaka da građani ove opštine mogu očekivati bolje dane, odliv mladih ljudi je veliki. Proces je posebno ubrzala mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva, odnosno dobijanje pasoša Mađarske. „Odliv mladih iz opštine je problem sa kojim lokalna zajednica, ali i šire društvo mora da se pozabavi. Otkad postoji mogućnost dobijanja mađarskog državljanstva, mislim da ljudi u još većem broju odlaze. Svi oni traže bolje uslove za život preko granice“, priča Zoltan Sepeši. Ovaj proces ne usporava ni činjenica da je kulturni život bogatiji nego na primer prošle godine, ili da je opština otvorenija za razgovor sa nevladinim sektorom u Senti, dodao je naš sagovornik.

Konkurentnije obrazovanje i samim tim i veću šansu za zapošljavanje u Srbiji nudi jedan  projekat opštine. Reč je o pilot projektu dvojezične nastave u Gimnaziji. Pre dve godine su startovala dva odeljenja sa po 15 đaka na srpskom i engleskom, odnosno mađarskom i engleskom nastavnom jeziku. Opština je u oktobru dobila podršku Pokrajine da poveća kvalitet nastave kupovinom opreme i edukacijom nastavnika. Blagodeti ovog projekta međutim očekuju se tek za nekoliko godina.

Opština Senta, koju čini pet naselja, između dva popisa 2002. i 2011, izgubila je skoro dve hiljade građana.

Norbert Šinković 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!