SENTA: Menjati način razmišljanja

31 May 2015

Lokalna samouprava Senta je u periodu 2007-2013. godine realizovala četiri projekta podržanih od strane EU, na osnovu kojih je „inkasirala“ 181.096,78. Kao i u mnogim drugim, i u ovoj se opštini žale na izuzetno mali broj ljudi koji može da radi na pripremi i realizaciji projekata

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Lokalna samouprava Senta je u periodu 2007-2013. godine realizovala ukupno ?etiri projekta podržanih od strane Evropske unije. Na osnovu njih opština je „inkasirala“ 181.096,78 evra. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji opštine Senta živi ukupno 23.316 stanovnika, što zna?i da je priliv iz evropskih fondova bio 7,77 EUR po glavi stanovnika.

Najvažniji i najuspešniji projekat, koji je realizovan u okviru programa „Exchange 3“ Evropske unije, bio je Uvo?enje Geografskog informacionog sistema (GIS)[1] i Sistema za upravljanje dokumentima na nivou Lokalne samouprave Senta. Partner u ovom poduhvatu bio je grad Hodmezevašarhelj (Hódmez?vásárhely) iz Ma?arske. Za realizaciju projekta je obezbe?eno 150.061,78 EUR iz evropskih izvora, što je bila ubedljivo i najve?a suma iz programa EU koja je slila u budžet opštine u periodu 2007-2013. Sopstveno u?eš?e lokalne samouprave bilo je 18.752,30 EUR u obliku 50% zarade u?esnika u realizaciji projekta.

exchange3_logo_60681

Najzna?ajniji projekat realizovan u okviru programa „Exchange 3“ Evropske unije

„Opština Senta je ovim projektom poboljšala efikasnost uprave uvo?enjem savremenog sistema za upravljanje dokumentima i unapredila kapacitete zaposlenih u oblastima opštinskog upravljanja, prostornog planiranja i pružanja usluga kroz uvo?enje GIS. Opšti cilj projekta postignut je kroz udruživanje svih zainteresovanih strana u opštini radi prikupljanja sveobuhvatnih informacija i mogu?nosti planiranja daljeg infrastrukturnog razvoja opštine, u cilju podizanje nivoa produktivnosti, transparentnosti i standardizacije rada opštinske uprave. Uvo?enjem GIS unapre?ene su usluge prema gra?anima, ciljnoj grupi projekta, kroz omogu?avanje uvida u geodetske podatke iz urbanisti?kih i prostornih planova, dok su investitori privu?eni kroz uspostavljeni javni GIS portal u kome se nalazi jedinstvena baza objedinjenih infrastrukturnih podataka. Kroz davanje pristupa rutama drugim infrastrukturnim preduze?ima, period za izdavanja potrebnih dozvola je kra?i. Uvo?enjem sistema za upravljanje dokumentima opština je doprinela unapre?enju procesa odlu?ivanja kroz formulisanje efikasnijih, transparentnijih i pristupa?nijih procedura. Distribucijom promotivnog materijala gra?ani Sente su upoznati sa novim sistemom koji im omogu?ava ve?u operativnost u svakodnevnom radu i komunikaciji sa lokalnom upravom. Krajnji korisnici projekta, gra?ani i potencijalni investitori, dobili su efikasnu i transparentnu uslugu uz pojednostavljene i skra?ene procedure koje zahtevaju manje rashode za pružene usluge. Sredstva za dalje unapre?enje sistema bi?e obezbe?ena iz opštinskog budžeta. Kroz tehni?ku pomo? i stru?nu podršku partnera, opština je unapredila veštine zaposlenih koje omogu?avaju da na transparentniji na?in budu dostupniji krajnjim korisnicima. Opština Senta ?e nastaviti saradnju sa partnerom u oblasti unapre?enja geografskog informacionog sistema“ – piše u publikaciji o rezultatima programa Exchange 3.

senta

Senta: ?etiri puta aplicirali, ?etiri puta projekat “prošao”

U navedenom periodu Lokalna samouprava Senta je ?etiri puta aplicirala na evropske izvore, sva ?etiri puta uspešno. Tri puta je bila nosilac projekta, a jednom je bila partner u projektu za ja?anje lokalnog ekonomskog razvoja opštine Ra?a kroz ja?anje poljoprivrednih proizvo?a?a.

Pored pomenutih, lokalna samouprava je 2012. godine realizovala projekat u oblasti dobrog upravljanja i opštinskog menadžmenta („Programsko budžetiranje u okviru Municipal Support Programme IPA 2007“), a 2013. godine još jedan projekat u okviru programa „Europe for Citizens“ (Konferencij? na temu: Šta zna?i biti gra?anin Evropske unije i šta nudi Evropska unija svojim državljanima?), koji je u celosti finansiran iz EU fonda.

Uspešnije uz pomo? republi?kih i pokrajinskih organa

Na pitanje u kojoj meri je Lokalna samouprava Senta iskoristila mogu?nosti EU programa u periodu 2007-2013, Arpad Ma?ko, rukovodilac Odseka za privredu i lokalni ekonomski razvoj kaže da su mogu?nosti iskoriš?ene tek delimi?no. On je kao jednu od glavnih poteško?a naveo nedostatak ljudstva u kreiranju i realizaciji projekata u okviru EU programa. U ovoj lokalnoj samoupravi svega dva zaposlena lica radi na pripremi i sprovo?enju projekata.

„Mali je broj zaposlenih koji mogu da sprovedu EU projekte i projekte uopšte. Još nismo dostigli taj nivo da svi razmišljamo o radu Opštinske uprave kao da su sve naše aktivnosti delovi nekog projekta. Uvo?enjem projektnog budžetiranja ipak smo po?eli da menjamo na?in razmišljanja“, smatra Ma?ko i dodaje: „Uklju?ivanjem ve?eg broja zaposlenih u projektne aktivnosti možemo menjati na?in razmišljanja. Do kraja aprila (zajedno sa prošlogodišnjim projektima koji se nastavljaju i u ovoj godini) ve? imamo više od 20 aktivnih projekata.“

Ma?ko ima i predloge kako bi se moglo unaprediti uslovi za realizaciju projekata koje finansira EU: „Najbolje bi bilo da nadležna ministarstva i sekretarijati preuzmu na sebe koordinaciju projekata i na taj na?in omogu?e pisanje i sprovo?enje projekata na srpskom jeziku. Problem je u tome što opštinski kadrovi, gra?evinci i ekonomisti koji u?estvuju u pisanju projekata u ve?ini slu?ajeva ne znaju engleski na tom nivou koji zahteva rad sa institucijama EU.“

Po mišljenju rukovodioca Odseka za privredu i lokalni ekonomski razvoj najve?e koristi od navedenih projekata su unapre?ivanje kapaciteta institucija u podru?jima za prijavljivanje i sprovo?enje projekata finansiranih od strane EU i promocija evropskih integracija.

A da li su gra?ani opštine upoznati sa koristima i rezultatima realizovanih projekata? Arpad Ma?ko odgovara potvrdno.

„Javnost je upoznata sa rezultatima, mada mislim da bismo mogli još aktivnije i energi?nije saopštiti rezultate svih projekata i ne mislim tu isklju?ivo na politi?ke potrebe. Mada, i u interesu politike je da propagira rezultate projekata i da saopšti ‘šta smo sve do sada uradili’“, smatra on.

szenta

Vox populi: Mogu?nosti veoma malo iskoriš?ene

Naša mini-anketa koju smo sproveli me?u gra?anima Sente, u nekoj meri potvr?uje izjavu na?elnika odeljenja. Niko nije odgovorio da nema baš nikakva saznanja i nije uopšte informisan o projektima finansiranih od strane EU.

Jedan naš sagovornik, koji tvrdi da je apsolutno upu?en, kaže da njegova opština vrlo malo koristi mogu?nosti koje pruža postoje?a finansijska pomo? EU, iako ima dovoljno kapaciteta da pripremi i sprovede projekte. Ostali ispitanici koji, kako tvrde, dovoljno ili vrlo malo znaju o EU projektima, imaju isti stav: njihova opština ne koristi dovoljno mogu?nosti evropskog finansiranja.

Svi anketirani gra?ani su se složili da su kvalitet životne sredine, usluge socijalne zaštite i tržište rada najprioritetnije oblasti kojim je potrebno tražiti podršku EU kako bi ih poboljšali. Sre?na je okolnost da u opštinskoj upravi imaju sli?no mišljenje. Na naše pitanje u kom prioritetnom polju ?e ubudu?e da konkurišu za projekte koje finansira EU, kao „veoma zna?ajne“ nazna?ili su oblasti zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne inkluzije, te transport i javnu infrastrukturu, kao i turizam i kulturno nasle?e.

Csaba Pressburger

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

[1] Geografski informacioni sistem (GIS) je skup ra?unarske opreme, programa, baze podataka i procedura koji omogu?avaju prikupljanje, obradu, ?uvanje, analizu i prikazivanje prostornih podataka. GIS omogu?ava prikupljanje grafi?kih i alfanumeri?kih podataka, koji uz pomo? metapodataka bivaju povezani u funkcionalnu celinu. GIS predstavlja simulaciju (model) stvarnog okruženja, GIS je dakle pokušaj da se realno okruženje što kompleksnije sagleda, opiše i analizira. Naj?eš?e se ilustruje razli?itim slojevima koji sadrže podatke organizovane po zadatom kriterijumu. Standardni slojevi (layer) GIS-a su ortofotosnimci, katastarske podloge, katastar vodova, planirane namene površina, adresni registar…

Podelite ovu stranicu!