SENTA: Grad bez opozicije

17 Dec 2012

Senta je svakako svojevrsni fenomen. Od ukupno 29 odbornika, koliko ima lokalni parlament, 28 su u vladajućoj koaliciji. Svima je stalo do Sente ili do vlasti

Nakon izbora 6. maja Senta je dobila novu vlast. Da je svakome stalo do grada (ili do pozicije), potvrđuje činjenica da su Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Demokratska stranka (DS), Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS) uspeli da se dogovore o zajedničkom formiranju vlasti. U opoziciji su ostali samo odbornici Građanskog saveza Mađara (GSM). No, široka vlast je bila primamljiva i za neke članove opozicije, pa se tako dvoje odbornika pridružilo SVM-u. U opoziciji je ostao samo predsednik GSM Laslo Rac Sabo. On je tada medijima izjavio da su, prema njegovom mišljenju, odbornici koji su prešli u drugu stranku izigrali birače u Senti, s obzirom na to da građani nisu podržavali određene ličnosti, već program stranke i da bi zbog toga oni trebalo da se odreknu mandata. Očekivano ili ne, od tih “odricanja” nije bilo ništa pa tako, od ukupno 29 mandata, koliko ima Skupština Sente, 28 pripada vladajućoj koaliciji. Na čelu Skupštine Opštine je Aniko Žiroš-Jankelić iz DS, a njen zamenik je Jožef Šandor (URS). Inače, Žiroš-Jankelić je u prethodnom mandatu bila predsednica opštine.

Novi saziv skupštine izabrao je i gradonačelnika – šansu da vodi opštinske poslove dobio je Rudolf Cegledi iz SVM-a, koji kaže da nije tako lako naći zajednički jezik sa svima. „Iako se čini da je ovo idealna situacija, naravno da nije. Stavove moramo usaglasiti sa svima i moramo obezbediti podršku našim projektima i planovima. Na sednicama Skupštine opštine često su ozbiljne rasprave što je u svakom slučaju dobro za lokalnu samoupravu. Međutim, koalicione partnere stavlja u tešku situaciju“, smatra Cegledi.

Zoltan Sepeši, predstavnik organizacije “Lokator” koja se bavi razvojem zajednice i zaštitom okoline kaže da su građani oprezni kada je u pitanju politička situacija u zajednici. “Smatram da su su građani u iščekivanju. Oni žele da vide kako će ova široka koalicija da se izbori sa problemima, kao što su nezaposlenost i teško materijalno stanje”, rekao je Sepeši.

Da ima šta da se popravi i da ima stvari sa kojima se treba uhvatiti u koštac potvrđuje i činjenica da u opštini Senta, koju čini pet naselja, ima približno dve i po hiljade nezaposlenih, ako možemo verovati Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Velika ulaganja – jedina pomoć

rudolf cegledi

Rudolf Cegledi: Privatizacija u Senti je bila uspešna

U opštini Senta, koja se nalazi na severu Bačke, ali administrativno pripada Severno-banatskom okrugu, u 2011. godini živelo je približno 24.000 građana, navedeno je u bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik opštine kaže da iako je Senta među retkim opštinima u kojima je privatizacija u 50-60 odsto slučajeva uspela, nezaposlenost je i dalje gorući problem.

“Nacionalna služba za zapošljavanje vodi evidenciju samo o onima koji se redovno odazivaju pozivu ove institucije, njih je dve i po hiljade. Prema našim računicama, ovom broju treba dodati još hiljadu do hiljadu i po građana, koji su takođe realno bez posla. Ono što bi bio izlaz iz ove situacije je da se povećaju strane investicije u opštini. Međutim, to nije lako. U kontaktu smo sa jednim američkim preduzećem koje se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda. Ako uspemo da se dogovorimo sa njima, oni će preuzeti industrijsku zonu i pokrenuće proizvodnju. Prema našim računicama, to bi donelo od 100 do 120 novih radnih mesta. Dok bi pratećem sektoru obezbedili potencijal za razvoj. Vrednost investicije je 120 miliona evra”, kaže Cegledi.

U predizbornoj kampanji najavljeno je i pokretanje Mlekare Senta pomoću hrvatskog investitora “Vindija”. Međutim, pokretanje proizvodnje je izostalo. “Ovo je još jedan problem, koji moramo rešiti. Iako je bilo najavljeno da će firma početi sa radom ove godine, nažalost do toga nije došlo. Mi smo u kontaktu sa predstavnicima firme. Oni tvrde da nisu odustali od investicije i sledeće godine bi trebalo započeti obnovu Mlekare Senta”, tvrdi predsednik opštine.

Sa 27.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ova opština svoj razvojni potencijal vidi u poljoprivredi, za šta je u prošlosti bilo dobrih primera. Sporne privatizacije su nanele štetu toj proizvodnoj grani pa je tako od poljoprivredne zadruge, koja je zapošljavala približno 400 ljudi, danas ostala firma u stečaju, koja trenutno zapošljava 25 radnika.

“Sporni ljudi su došli na čelo ovog preduzeća i ono je devastirano. Tražimo da se poništi privatizacija i da se spasi ono što se još spasiti može. Nisam siguran da će stočarstvo u ovoj firmi stati na noge, ali bi barem obrada zemljišta mogla doneti neko rešenje za ove ljude”, smatra predsednik opštine.

“U poljoprivredi je situacija izuzetno teška. No, ni u industrijskim granama nije bolja. Mladi odlaze, pokušavaju u većim gradovima ili u inostranstvu naći bolje uslove za život. Ponekad dođe jedan bolji period u ekonomiji, kao što je investicija japanskog duvanskog preduzeća, ali to nije dovoljno”, naglašava Sepeši.

Opština Senta, po uzoru na Bačku Topolu, planira da ustanovi jedan stručni poljoprivredni fond, koji bi na konkursima nudio materijalnu pomoć zemljoradnicima i stočarima. Plan predviđa da sav iznos od zakupa zemljišta ide u ovaj fond. Međutim, Cegledi priznaje da su i ova sredstva mala, ali opština nema dovoljno novca.

Još jedna mogućnost, koja je tek na početku realizacije, jeste banjski turizam. “Radimo na analizi terena, odnosno podzemnih voda. Uzorkovanjem nastojimo da utvrdimo kvalitet termalne vode i želimo znati da li je u pitanju lekovita voda. Ovo bi bilo značajan doprinos razvoju uslužne grane u opštini”, dodaje Cegledi.

Bajka o luci

senta gradska kucaIme ovog gradića na severu Vojvodine, potiče iz više izvora. Jedna od mogućih opcija je reč Zyntharew, koja znači luka. Grad se prostire na obali Tise, te zbog toga nije teško zaključiti odakle naziv. Iako je danas Senta daleko od lučkih poslova, ona u sebi nosi čar srednjoevropskih gradova: barokni stil, sa uređenim parkovima. Centralnoevropski karakter jačaju i zgrade koje su izgrađene po karakteristikama secesije. Bajka se, međutim, tu završava. Grad sa nešto više od 22 hiljade stanovnika bori se sa posledicama propalih firmi i ekonomske krize. Izlaz iz teške situacije pokušava naći novoformirana vlast koja je skoro jedinstvena u Srbiji: samo je jedan odbornik u opoziciji.

Dugovi javnih preduzeća – ogroman teret za budžet

industrijska_zona_senta

Parcele u Industrijskoj zoni: Od iznajmljivanja industrije zone za sada ništa

Budžet Sente u toku godine pretrpeo je tri rebalansa, a u trenutku pisanja ovog teksta priprema se i četvrti. Sa početnih 833 miliona dinara, posle trećeg rebalansa iznos prihoda povećan je na 939 miliona. Cegledi kaže da upravo zbog ove treće modifikacije moraju uraditi i četvrti rebalans, pošto je budžet neodrživ. Osnovni razlog je da od iznajmljivanja industrijske zone od već spomenutog američkog investitora ove godine neće biti ništa. Uprkos teškoj situaciji, veliki deo budžeta (približno 25 odsto) odlazi na plate zaposlenih. Pitali smo predsednika opštine planiraju li smanjenje udela ovih izdataka u budžetu.

“To bi značilo otpuštanje u firmama i institucijama nad kojima imamo ingerencije. U ovakvoj teškoj situaciji to ne smemo dozvoliti”, naglasio je Cegledi. On tvrdi da je veći problem to što je u javnim preduzećima i institucijama nagomilovani dugovi, zbog neplaćenih računa. “Preduzeće Elgas, koji se bavi distribucijom gasa, bilo je u blokadi – Srbijagas je zbog neizmirenih obaveza blokirala račun firme. To smo uspeli da rešimo nakon pregovora. Pokušavamo da trajno rešimo ovaj problem. Jedno od mogućih rešenja je preuzimanje održavanja toplane”, smatra prvi čovek opštine.

Na naše pitanje zašto niko nije odgovarao zbog nedomaćinskog odnosa prema ovom preduzeću, ali i prema drugim javnim firmama, Cegledi je rekao da nije njegov zadatak da utvrdi ko je odgovoran za ovu situaciju. “U svakom slučaju, naš budžet jedva pokriva troškove, tako da za razvoj zajednice skoro da nemamo nijedan dinar. Jedinu nadu nam daje projektni tim, koji se bavi apliciranjem kod raznih fonodva. Ubuduće želimo da u okviru sistematizacije ustanovimo ovu instituciju, kao stalnu kancelariju u opštinskoj upravi”, otkrio nam je Cegledi.

Bez dobre infrastrukture nema ulaganja, ali u ovoj opštini postoji veliki problem kada je reč o renoviranju puteva. Izgradnja kanalizacione mreže još nije završena, a slika razvijenosti varira od naselja do naselja. “Na inicijativu mesnih zajednica, pet odsto ukupnog budžeta biće direktno potrošen na rešavanje komunalnih problema. Omogućili smo im da sami odluče šta je priroritet u njihovoj zajednici. Sredstva neće biti direktno uplaćena na njihov račun, već će opština nabaviti neophodan materijal za realizaciju planova. Smatram da je bitno to da budemo u što direktnijem kontaktu sa stanovništvom, ipak oni znaju šta je najveći problem u njihovom kraju”, smatra Cegledi.

Minus i u socijalnim davanjima

Stabilizacija finansijskih prilika očekuje se tek 2013. godine. Do tada neće biti većih pomaka u socijalnom programu, koji trenutno pokriva i funkcionisanje narodne kuhinje.

“Bilo bi dobro kada bi država omogućila da socijalnu pomoć zdravim i sposobnim ljudima dajemo samo uz učešće u javnim radovima. Time bismo dosta toga rešili. Ne bismo morali da izdvajamo sredstva za održavanje zelenih površina ili bankina, već bismo uz ovakav mehanizam uštedeli taj iznos. I opštini bi bilo bolje, ali verujem da i onima koji su u teškoj socijalnoj situaciji. Bez obzira na poteškoće, nastavljamo da dajemo podršku organizaciji Caritas koja ima širok spektar socijalnih usluga”, kaže gradonačelnik Sente.

“Veliki su problemi, ljudi su siromašni, pa im je neophodna pomoć lokalne samouprave, ali i države. Smatram da bi bilo neophodno sistemski rešiti neke stvari u ovoj oblasti. Moram naglasiti da je izuzetno bitno da radi narodna kuhinja i pohvalno je što to podržava opština. Kada je reč o obrazovanju, na ovom polju nema značajnijeg pomaka, bilo bi neophodno da se ulaže više u ovu oblast”, kaže lokalni aktivista Zoltan Sepeši.

Senta ima šest osnovnih i tri srednje škole. U zabavištima nema liste čekanja, a pitanje je kako će vrtići funkcionisati u budućnosti zbog negativnih demografskih pokazatelja.

Sužena kultura i ekologija

“Ubuduće će biti smanjen broj manifestacija koje ćemo podržavati. Moramo voditi računa o tome kome su ti događaji namenjeni. U prethodnom periodu smo imali nekontrolisane korisnike ovih sredstava. Moramo se fokusirati na one manifestacije koje su stvarno značajne za našu zajednicu”, smatra Cegledi.

“Mladi teško mogu da nađu odgovarajuće kulturne sadržaje u Senti. Prosto je lokalna samouprava okrenuta ka starijim građanima. Nažalost manifestacija Letnje omladinske igre je pala u loše ruke, pa sada gubi publiku. Lokalna samouprava je kasno reagovala. Kada je reč o selima, mislim da sama Senta oduzima značjane resurse od obližnjih naselja. Nevladine organizacije pokušavaju da ipak ponude nešto i mladima, ali i ljudima na selu. To je neka vrsta alternative trenutnom repertoaru”, kaže Zoltan Sepeši.

Zoltan Sepeši kaže da postoji potreba kod građana da se više vodi računa o samoj prirodi odnosno o njenom očuvanju. Opština je formirala zelena ostrva gde se može selektivno odložiti smeće. “Građani kažu da nisu sigurni u to koliko je sam proces transporta prilagođen ovim prilikama, pa smo mi kontaktirali lokalnu samoupravu. Oni su nam rekli da je odlaganje razdvojenog otpada realizovano u skladu sa inicijativom, odnosno da se prilikom transporta ne mešaju razdvojeni elementi. Iskreno, nisam baš siguran u to”, priznaje Sepeši.

“Za unapređenje kvaliteta životne sredine nemamo puno novca. Na godišnjem nivou, od takozvane zelene takse, uspevamo da obezbedimo od 10 do 15 miliona dinara”, kaže Cegledi.

prezentacija sentaOno što je sigurno je da je u Senti do sada, osim konkretizacije planova, malo urađeno. Lokalna samouprava je otvorenija u komunikaciji sa građanima, što potvrđuje i dvojezični sajt opštine na kom su dobrim delom dostupe informacije. Kada je lična komunikacija u pitanju i to je unapređeno. “Sistem 48 sati ne radi baš kako treba, kasne sa odgovorima i ne dobija čovek uvek odgovarajuću informaciju. Pojednostavljena služba za rad sa građanima je takođe bolja. Naravno, uvek može i bolje”, kaže Sepeši.

Sudeći po odgovorima čelnika opštine, Sentu čeka tesna godina sa tesnim budžetom. Hoće li 2013. biti godina konsolidacije u ovoj lokalnoj samoupravi, videće se tek krajem sledeće godine.

Norbert Šinković (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!