SENTA: Grad bez opozicije

17 Dec 2012

Senta je svakako svojevrsni fenomen. Od ukupno 29 odbornika, koliko ima lokalni parlament, 28 su u vladajućoj koaliciji. Svima je stalo do Sente ili do vlasti

Nakon izbora 6. maja Senta je dobila novu vlast. Da je svakome stalo do grada (ili do pozicije), potvr?uje ?injenica da su Savez vojvo?anskih Ma?ara (SVM), Demokratska stranka (DS), Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i koalicija oko Socijalisti?ke partije Srbije (SPS) uspeli da se dogovore o zajedni?kom formiranju vlasti. U opoziciji su ostali samo odbornici Gra?anskog saveza Ma?ara (GSM). No, široka vlast je bila primamljiva i za neke ?lanove opozicije, pa se tako dvoje odbornika pridružilo SVM-u. U opoziciji je ostao samo predsednik GSM Laslo Rac Sabo. On je tada medijima izjavio da su, prema njegovom mišljenju, odbornici koji su prešli u drugu stranku izigrali bira?e u Senti, s obzirom na to da gra?ani nisu podržavali odre?ene li?nosti, ve? program stranke i da bi zbog toga oni trebalo da se odreknu mandata. O?ekivano ili ne, od tih “odricanja” nije bilo ništa pa tako, od ukupno 29 mandata, koliko ima Skupština Sente, 28 pripada vladaju?oj koaliciji. Na ?elu Skupštine Opštine je Aniko Žiroš-Jankeli? iz DS, a njen zamenik je Jožef Šandor (URS). Ina?e, Žiroš-Jankeli? je u prethodnom mandatu bila predsednica opštine.

Novi saziv skupštine izabrao je i gradona?elnika – šansu da vodi opštinske poslove dobio je Rudolf Cegledi iz SVM-a, koji kaže da nije tako lako na?i zajedni?ki jezik sa svima. „Iako se ?ini da je ovo idealna situacija, naravno da nije. Stavove moramo usaglasiti sa svima i moramo obezbediti podršku našim projektima i planovima. Na sednicama Skupštine opštine ?esto su ozbiljne rasprave što je u svakom slu?aju dobro za lokalnu samoupravu. Me?utim, koalicione partnere stavlja u tešku situaciju“, smatra Cegledi.

Zoltan Sepeši, predstavnik organizacije “Lokator” koja se bavi razvojem zajednice i zaštitom okoline kaže da su gra?ani oprezni kada je u pitanju politi?ka situacija u zajednici. “Smatram da su su gra?ani u iš?ekivanju. Oni žele da vide kako ?e ova široka koalicija da se izbori sa problemima, kao što su nezaposlenost i teško materijalno stanje”, rekao je Sepeši.

Da ima šta da se popravi i da ima stvari sa kojima se treba uhvatiti u koštac potvr?uje i ?injenica da u opštini Senta, koju ?ini pet naselja, ima približno dve i po hiljade nezaposlenih, ako možemo verovati Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Velika ulaganja – jedina pomo?

rudolf cegledi

Rudolf Cegledi: Privatizacija u Senti je bila uspešna

U opštini Senta, koja se nalazi na severu Ba?ke, ali administrativno pripada Severno-banatskom okrugu, u 2011. godini živelo je približno 24.000 gra?ana, navedeno je u bazi podataka Republi?kog zavoda za statistiku. Predsednik opštine kaže da iako je Senta me?u retkim opštinima u kojima je privatizacija u 50-60 odsto slu?ajeva uspela, nezaposlenost je i dalje goru?i problem.

“Nacionalna služba za zapošljavanje vodi evidenciju samo o onima koji se redovno odazivaju pozivu ove institucije, njih je dve i po hiljade. Prema našim ra?unicama, ovom broju treba dodati još hiljadu do hiljadu i po gra?ana, koji su tako?e realno bez posla. Ono što bi bio izlaz iz ove situacije je da se pove?aju strane investicije u opštini. Me?utim, to nije lako. U kontaktu smo sa jednim ameri?kim preduze?em koje se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda. Ako uspemo da se dogovorimo sa njima, oni ?e preuzeti industrijsku zonu i pokrenu?e proizvodnju. Prema našim ra?unicama, to bi donelo od 100 do 120 novih radnih mesta. Dok bi prate?em sektoru obezbedili potencijal za razvoj. Vrednost investicije je 120 miliona evra”, kaže Cegledi.

U predizbornoj kampanji najavljeno je i pokretanje Mlekare Senta pomo?u hrvatskog investitora “Vindija”. Me?utim, pokretanje proizvodnje je izostalo. “Ovo je još jedan problem, koji moramo rešiti. Iako je bilo najavljeno da ?e firma po?eti sa radom ove godine, nažalost do toga nije došlo. Mi smo u kontaktu sa predstavnicima firme. Oni tvrde da nisu odustali od investicije i slede?e godine bi trebalo zapo?eti obnovu Mlekare Senta”, tvrdi predsednik opštine.

Sa 27.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ova opština svoj razvojni potencijal vidi u poljoprivredi, za šta je u prošlosti bilo dobrih primera. Sporne privatizacije su nanele štetu toj proizvodnoj grani pa je tako od poljoprivredne zadruge, koja je zapošljavala približno 400 ljudi, danas ostala firma u ste?aju, koja trenutno zapošljava 25 radnika.

“Sporni ljudi su došli na ?elo ovog preduze?a i ono je devastirano. Tražimo da se poništi privatizacija i da se spasi ono što se još spasiti može. Nisam siguran da ?e sto?arstvo u ovoj firmi stati na noge, ali bi barem obrada zemljišta mogla doneti neko rešenje za ove ljude”, smatra predsednik opštine.

“U poljoprivredi je situacija izuzetno teška. No, ni u industrijskim granama nije bolja. Mladi odlaze, pokušavaju u ve?im gradovima ili u inostranstvu na?i bolje uslove za život. Ponekad do?e jedan bolji period u ekonomiji, kao što je investicija japanskog duvanskog preduze?a, ali to nije dovoljno”, naglašava Sepeši.

Opština Senta, po uzoru na Ba?ku Topolu, planira da ustanovi jedan stru?ni poljoprivredni fond, koji bi na konkursima nudio materijalnu pomo? zemljoradnicima i sto?arima. Plan predvi?a da sav iznos od zakupa zemljišta ide u ovaj fond. Me?utim, Cegledi priznaje da su i ova sredstva mala, ali opština nema dovoljno novca.

Još jedna mogu?nost, koja je tek na po?etku realizacije, jeste banjski turizam. “Radimo na analizi terena, odnosno podzemnih voda. Uzorkovanjem nastojimo da utvrdimo kvalitet termalne vode i želimo znati da li je u pitanju lekovita voda. Ovo bi bilo zna?ajan doprinos razvoju uslužne grane u opštini”, dodaje Cegledi.

Bajka o luci

senta gradska kucaIme ovog gradi?a na severu Vojvodine, poti?e iz više izvora. Jedna od mogu?ih opcija je re? Zyntharew, koja zna?i luka. Grad se prostire na obali Tise, te zbog toga nije teško zaklju?iti odakle naziv. Iako je danas Senta daleko od lu?kih poslova, ona u sebi nosi ?ar srednjoevropskih gradova: barokni stil, sa ure?enim parkovima. Centralnoevropski karakter ja?aju i zgrade koje su izgra?ene po karakteristikama secesije. Bajka se, me?utim, tu završava. Grad sa nešto više od 22 hiljade stanovnika bori se sa posledicama propalih firmi i ekonomske krize. Izlaz iz teške situacije pokušava na?i novoformirana vlast koja je skoro jedinstvena u Srbiji: samo je jedan odbornik u opoziciji.

Dugovi javnih preduze?a – ogroman teret za budžet

industrijska_zona_senta

Parcele u Industrijskoj zoni: Od iznajmljivanja industrije zone za sada ništa

Budžet Sente u toku godine pretrpeo je tri rebalansa, a u trenutku pisanja ovog teksta priprema se i ?etvrti. Sa po?etnih 833 miliona dinara, posle tre?eg rebalansa iznos prihoda pove?an je na 939 miliona. Cegledi kaže da upravo zbog ove tre?e modifikacije moraju uraditi i ?etvrti rebalans, pošto je budžet neodrživ. Osnovni razlog je da od iznajmljivanja industrijske zone od ve? spomenutog ameri?kog investitora ove godine ne?e biti ništa. Uprkos teškoj situaciji, veliki deo budžeta (približno 25 odsto) odlazi na plate zaposlenih. Pitali smo predsednika opštine planiraju li smanjenje udela ovih izdataka u budžetu.

“To bi zna?ilo otpuštanje u firmama i institucijama nad kojima imamo ingerencije. U ovakvoj teškoj situaciji to ne smemo dozvoliti”, naglasio je Cegledi. On tvrdi da je ve?i problem to što je u javnim preduze?ima i institucijama nagomilovani dugovi, zbog nepla?enih ra?una. “Preduze?e Elgas, koji se bavi distribucijom gasa, bilo je u blokadi – Srbijagas je zbog neizmirenih obaveza blokirala ra?un firme. To smo uspeli da rešimo nakon pregovora. Pokušavamo da trajno rešimo ovaj problem. Jedno od mogu?ih rešenja je preuzimanje održavanja toplane”, smatra prvi ?ovek opštine.

Na naše pitanje zašto niko nije odgovarao zbog nedoma?inskog odnosa prema ovom preduze?u, ali i prema drugim javnim firmama, Cegledi je rekao da nije njegov zadatak da utvrdi ko je odgovoran za ovu situaciju. “U svakom slu?aju, naš budžet jedva pokriva troškove, tako da za razvoj zajednice skoro da nemamo nijedan dinar. Jedinu nadu nam daje projektni tim, koji se bavi apliciranjem kod raznih fonodva. Ubudu?e želimo da u okviru sistematizacije ustanovimo ovu instituciju, kao stalnu kancelariju u opštinskoj upravi”, otkrio nam je Cegledi.

Bez dobre infrastrukture nema ulaganja, ali u ovoj opštini postoji veliki problem kada je re? o renoviranju puteva. Izgradnja kanalizacione mreže još nije završena, a slika razvijenosti varira od naselja do naselja. “Na inicijativu mesnih zajednica, pet odsto ukupnog budžeta bi?e direktno potrošen na rešavanje komunalnih problema. Omogu?ili smo im da sami odlu?e šta je priroritet u njihovoj zajednici. Sredstva ne?e biti direktno upla?ena na njihov ra?un, ve? ?e opština nabaviti neophodan materijal za realizaciju planova. Smatram da je bitno to da budemo u što direktnijem kontaktu sa stanovništvom, ipak oni znaju šta je najve?i problem u njihovom kraju”, smatra Cegledi.

Minus i u socijalnim davanjima

Stabilizacija finansijskih prilika o?ekuje se tek 2013. godine. Do tada ne?e biti ve?ih pomaka u socijalnom programu, koji trenutno pokriva i funkcionisanje narodne kuhinje.

“Bilo bi dobro kada bi država omogu?ila da socijalnu pomo? zdravim i sposobnim ljudima dajemo samo uz u?eš?e u javnim radovima. Time bismo dosta toga rešili. Ne bismo morali da izdvajamo sredstva za održavanje zelenih površina ili bankina, ve? bismo uz ovakav mehanizam uštedeli taj iznos. I opštini bi bilo bolje, ali verujem da i onima koji su u teškoj socijalnoj situaciji. Bez obzira na poteško?e, nastavljamo da dajemo podršku organizaciji Caritas koja ima širok spektar socijalnih usluga”, kaže gradona?elnik Sente.

“Veliki su problemi, ljudi su siromašni, pa im je neophodna pomo? lokalne samouprave, ali i države. Smatram da bi bilo neophodno sistemski rešiti neke stvari u ovoj oblasti. Moram naglasiti da je izuzetno bitno da radi narodna kuhinja i pohvalno je što to podržava opština. Kada je re? o obrazovanju, na ovom polju nema zna?ajnijeg pomaka, bilo bi neophodno da se ulaže više u ovu oblast”, kaže lokalni aktivista Zoltan Sepeši.

Senta ima šest osnovnih i tri srednje škole. U zabavištima nema liste ?ekanja, a pitanje je kako ?e vrti?i funkcionisati u budu?nosti zbog negativnih demografskih pokazatelja.

Sužena kultura i ekologija

“Ubudu?e ?e biti smanjen broj manifestacija koje ?emo podržavati. Moramo voditi ra?una o tome kome su ti doga?aji namenjeni. U prethodnom periodu smo imali nekontrolisane korisnike ovih sredstava. Moramo se fokusirati na one manifestacije koje su stvarno zna?ajne za našu zajednicu”, smatra Cegledi.

“Mladi teško mogu da na?u odgovaraju?e kulturne sadržaje u Senti. Prosto je lokalna samouprava okrenuta ka starijim gra?anima. Nažalost manifestacija Letnje omladinske igre je pala u loše ruke, pa sada gubi publiku. Lokalna samouprava je kasno reagovala. Kada je re? o selima, mislim da sama Senta oduzima zna?jane resurse od obližnjih naselja. Nevladine organizacije pokušavaju da ipak ponude nešto i mladima, ali i ljudima na selu. To je neka vrsta alternative trenutnom repertoaru”, kaže Zoltan Sepeši.

Zoltan Sepeši kaže da postoji potreba kod gra?ana da se više vodi ra?una o samoj prirodi odnosno o njenom o?uvanju. Opština je formirala zelena ostrva gde se može selektivno odložiti sme?e. “Gra?ani kažu da nisu sigurni u to koliko je sam proces transporta prilago?en ovim prilikama, pa smo mi kontaktirali lokalnu samoupravu. Oni su nam rekli da je odlaganje razdvojenog otpada realizovano u skladu sa inicijativom, odnosno da se prilikom transporta ne mešaju razdvojeni elementi. Iskreno, nisam baš siguran u to”, priznaje Sepeši.

“Za unapre?enje kvaliteta životne sredine nemamo puno novca. Na godišnjem nivou, od takozvane zelene takse, uspevamo da obezbedimo od 10 do 15 miliona dinara”, kaže Cegledi.

prezentacija sentaOno što je sigurno je da je u Senti do sada, osim konkretizacije planova, malo ura?eno. Lokalna samouprava je otvorenija u komunikaciji sa gra?anima, što potvr?uje i dvojezi?ni sajt opštine na kom su dobrim delom dostupe informacije. Kada je li?na komunikacija u pitanju i to je unapre?eno. “Sistem 48 sati ne radi baš kako treba, kasne sa odgovorima i ne dobija ?ovek uvek odgovaraju?u informaciju. Pojednostavljena služba za rad sa gra?anima je tako?e bolja. Naravno, uvek može i bolje”, kaže Sepeši.

Sude?i po odgovorima ?elnika opštine, Sentu ?eka tesna godina sa tesnim budžetom. Ho?e li 2013. biti godina konsolidacije u ovoj lokalnoj samoupravi, vide?e se tek krajem slede?e godine.

Norbert Šinkovi? (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!