Self-tracking: Merenje života

16 Jun 2012

„Kvantifikuj se“ (Quantified Self) je mreža koja brzo raste i mesto gde ljudi skupljaju podatke o sopstvenom telu i zatim ih razmenjuju sa drugima. Cilj je poboljšati kvalitet života. Da li je to moguće?

Florijan Šumaher (31) iz Minhena spava u proseku šest i po sati, dnevno pređe 10.000 koraka. Ove godine proveo je 121 sat na „Fejsbuku“. Odakle on to zna? On je „self-traker“ i što znači da svakog dana beleži podatke o samom sebi. Nekima to deluje gotovo kao neurotični poremećaj. Florijan je, međutim, oduševljen što putem nove tehnologije može da sazna više o svom životu i da, kako smatra, živi bolje.

Florijan je jedan od osnivača „QS“ (Quantified Self) pokreta u Nemačkoj. Njegovi članovi mere sebi, između ostalog, krvni pritisak, šećer, potrošnju kalorija i težinu. Postoje čak i načini da se mere sopstveni moždani talasi. Rezultati se onda postavljaju na server ili na društvene mreže.

Aplikacijama protiv proždrljivosti

Florijan ne izlazi iz kuće bez aparata kojim meri broj sopstvenih koraka. Deset hiljada koraka na dan, što je otprilike sedam kilometara, idealno je za srce. Do tog broja koraka dospeo je postepeno. Ranije je daleko više putovao tramvajem, a sada uglavnom ide pešice.

Njegov rekord je 28.000 koraka na dan, skoro 20 kilometara. Za to je od svoje aplikacije dobio virtuelnu zlatnu medalju. Ali to je samo početak. Florijan posmatra i koliko vremena sedi pred računarom i koliko od toga je gubljenje vremena. On prati šta jede i koliko je težak. Sve je digitalizovano, elektronska vaga šalje podatke na Florijanov pametni telefon i na računar. Tu se vizuelno mogu pratiti njegovi „usponi i padovi“. „Vrlo je bolno kada nabacim i samo dva kilograma. Pada je jako vidljiv“, kaže Florijan.

Demokratizacija nauke o telu

Što se tiče merenja, to nije ništa novo. Dijabetičari odavno znaju da je to dobra ideja. Pravi preokret donele su nove tehnologije, povezivanje u grupe i mrežne komunikacije. Podatke više ne skupljaju samo pacijenti, već i sportisti, ali i „self-trakeri“. Oni prosto žele da poboljšaju sopstveni život. Florijana to motiviše.

„Vidim kako se nešto menja, kada živim zdravije, na primer krvni pritisak. Tako dobijam pozitivnu povratnu informaciju, odnosno podsticaj da nastavim sa promenama. Sa toliko informacija o sebi, lakše je živeti zdravije“, kaže Florijan.

„Self-trakeri“ uspevaju ne samo da poboljšaju svest o sopstvenom telu i zdravlju, već i da „demokratizuju“ zdravstveni sistem. Sakupljanje podataka nije samo stvar lekara, to sada može svako. Troškovi su mali, merač sna i koraka može se naći za oko 100 evra. Oni se uglavnom lako povezuju na pametni telefon i odatle prebacuju podatke na server, na obradu i vizuelizaciju.

Baš tu je problem za kritičare QS – za njih je to isuviše opasno. Oni strahuju da će te podatke korisititi i neko drugi – možda bolnice prilikom naplaćivanja. Doktora Kaja Zostmana iz berlinske klinike „Šarite“ brine rizik po zdravlje: „Vidim da je mana u tome da korisnik može teoretski sam sebe da dovede do bolesti, zbog pogrešnog tumačenja tih podataka“. Čak i najsavesniji „self-traker“ može sebi da postavi pogrešnu dijagnozu.

Medicinski potencijal

Ali, sa medicinske tačke gledišta, doktor Zostman veruje da QS ima veliki potencijal za poboljšanje zdravlja. „Za nas lekare je naravno jako važno da potvrdimo ono što kaže pacijent. To znači, kada pacijent sa hroničnim oboljenjem sakuplja podatke i podeli ih sa nama, i onda zajedno diskutujemo o njima, onda je to vrlo važno. Time se mogu smanjiti rizici po zdavlje i poboljšati fizičko stanje, slično kao meditacijom. Kada čovek prvi put obrati pažnju na svoj srčani ritam, počinje i da upravlja njime, i to u principu vodi do smanjenja stresa“, kaže Zostman.

Poboljšanje života putem brojeva – za mnoge to zvuči isuviše apstraktno i tehnički. Ali oni koji svakog dana staju na vagu, beleže visinu svoje dece na dovratku ili mere sebi temperaturu, imaju makar nekakvu predstavu kako se život „pakuje u brojke“. Florijan nema jasan odgovor na to koliko vrede brojevi kojima se meri kvalitet života. Ipak, smišlja novu aplikaciju: pratiće ravnotežu rada i slobodnog vremena. „Kvalitet pre kvantiteta“ – to može biti sledeći moto.

(Krauze Rut/Dijana Roščić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!