Sejdinović: Sprečiti da političke stranke kupe medije

08 Dec 2014

“Ne postoje garancije i mehanizmi da se ispita poreklo imovine onih koji žele da kupe medije”

Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović izjavio je danas da je veoma važno da se spreči da političke stranke i stranački tajkuni kupe medije u predstojećem procesu privatizacije medija.

“Ne postoje garancije i mehanizmi da se ispita poreklo imovine onih koji žele da kupe medije”, rekao je Sejdinović na konferenciji “Kultura i etika u medijima” u Kikindi.

Dodao je da je važno da se insistira na tome da se definiše odgovornost nacionalnih saveta manjina prema nezavisnosti uređivačke politike medija čiji su osnivači.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić upozorio je na dramatičan pad tiraža štampanih medija u Srbiji i naveo da 12 dnevnih novina u Srbiji dnevno proda 500.000 primeraka, dok je pre tri godine ta cifra iznosila 750.000 primeraka.

On je ocenio da tiraž novina pada ne samo zbog ekonomske krize i zbog činjenice da reklamno tržište vredi svega 140 miliona evra, već i zato što štampa dramatično gubi kredibilitet.

“Zato jedna od kapitalnih stvari jeste da nastojimo da povratimo poverenje javnosti u štampane medije”, rekao je Sekulić.

On se založio za samoregulaciju i za poštovanje Saveta za štampu, ali je naveo da nadležnost tog tela prihvata manje od 10 odsto štampanih medija u Srbiji.

“Mislim da dobar deo njih i ne zna da Savet za štampu postoji, ili prosto ne zna čemu služi. A i oni koji prihvataju nadležnost u praksi najčešće ne postupaju po preporukama Komisije za žalbe Saveta za štampu. Tek u jednoj trećini slučajeva izdavač za kojeg je utvrđeno da je prekršio Kodeks novinara Srbije pristane da objavi to u svojim novinama”, kazao je Sekulić.

On je naveo da u Srbiji ima 1.336 medija, od čega su 79 javna preduzeća, koja su uzimala 87 odsto državnog novca plasiranog u medije, koji ukupno iznosi oko 25 miliona evra.

Glavni urednik Novinske agencije Beta Ivan Cvejić rekao je da je moguće je da će neki mediji posle privatizacije prestati da postoje, ali je ocenio da novi medijski zakoni nisu okidač koji ih je ubio.

“Ti mediji koji tek treba da se privatizuju će se teško prebaciti na razmišljanje da moraju da konkurišu za novac koji dolazi iz javnih izvora. Plašim se da oni nisu spremni na to, za razliku od privatnih medija koji se projektima i konkursima bave već decenijama”, rekao je Cvejić.

Dodao je da se raduje što će Novinska agencija Beta konačno imati relativno fer uslove za utakmicu na tržištu, nakon što država izađe iz vlasništva nad agencijom Tanjug.

“Podsećam da državna Novinska agencija Tanjug sada startuje sa 200.000 evra mesečno prednosti u odnosu na svoje konkurente Fonet i Betu, što je krajnje neregularno”, naveo je Cvejić.

Prema njegovim rečima, lokalni mediji koji su u gradskom i opštinskom vlasništvu umesto da, na primer, izveštavaju da se opasna kiselina negde izlila, oni izveštavaju o tome da je gradski ili opštinski sekretar posetio mesto gde se kiselina izlila.

“Ne mislim da je izlazak države iz medija garant njihove slobode. Kao što smo danas svedoci, ima privatnih medija koji su deset puta veći megafoni vlasti od državnih. Ali, izlazak države iz vlasništva jeste osnovni preduslov za to”, rekao je Cvejić.

Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić rekao je da sloboda javnog izražavanja ne podrazumeva slobodu od odgovornosti, kao što se danas to često shvata u tabloidnim medijima.

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić ocenio je da je danas jako loša situacija sa međskim slobodama u Srbiji.

Današnju konferenciju organizovali su Postpesimisti Kikinde i Medijski istraživački tim.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!