Sejdinović: Medijska strategija treba da se bavi državnim finansiranjem medija

10 Oct 2017

"Neprihvatljivo je da strategija bude usvojena bez javne rasprave u kojoj treba da učestvuju novinari i mediji, medijski eksperti, ali i civilne organizacije

?lan Radne grupe za izradu Medijske strategije Srbije Nedim Sejdinovi? izjavio je danas da se nova Medijska strategija Srbije mora baviti celokupnim državnim finansiranjem medija.

Sejdinovi? je za portal Faipress.eu rekao da razna istraživanja pokazuju da se novac gra?ana preko javnih nabavki do raznih pla?anja javnih preduze?a, u velikim koli?inama „odliva u režimske medije“.

„Time se dramati?no uti?e na ukupnu medijsku scenu i prave ozbiljni disbalansi“, objasnio je Sejdinovi? i dodao da njemu, ali ni novinarskim i medijskim udruženjima koje predstavlja u Radnoj grupi, “ne pada na pamet da dopuste da se ovaj važan dokument donese u “potpunom mraku“.

Sejdinovi?, koji je i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, postao je ?lan Radne grupe Ministarstva informisanja nakon što je predstavnica novinarskih i medijskih udruženja Tamara Skrozza morala da se povu?e iz zdravstvenih razloga.

„Kao što to nije u?inila ni moja prethodnica Skrozza, ni ja ne želim da potpišem bilo kakav ugovor sa Ministarstvom, koji bi nas na bilo koji na?in obavezao da damo legitimitet lošim rešenjima“, dodao je Sejdinovi?.

Upozorio je i da je ostalo veoma malo vremena za donošenje Medijske strategije te da su rokovi kratki, što može rezultirati izostankom široke javne rasprave koja bi trebalo da prethodi donošenju dokumenta.

„Sumnjam da ?e biti suštinskih i širokih javnih rasprava, s obzirom na kratak vremenski period za donošenje strategije. Neprihvatljivo je da ona bude usvojena bez javne rasprave u kojoj treba da u?estvuju novinari i mediji, medijski eksperti, ali i civilne organizacije“, rekao je Sejdinovi? i naglasio da ?e taj dokument uticati na medijsku scenu sve do 2023. godine.

Predsednik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilovi? rekao je za Fairpress.eu da nije samo bitno da li ?e javne rasprave biti održane, ve? i „koliko ?e one biti funkcionalne“.

„Zadati vremenski okviri i ve? uo?ena netransparentnost procesa dovode u pitanje dobru volju da se napravi dokument koji ?e biti relevatan, legitiman i koji ?e mapirati klju?ne i stvarne prioritete i izazove na medijskoj sceni“, izjavio je Gavrilovi?.

Prema njegovom mišljenju, ?ak i ako javnih rasprava bude, postoji bojazan da ?e one biti iskoriš?ene kao „alibi za ono što se dogovori unutar radne grupe“.

On je upozorio da se strategija tako?e mora baviti onim što se naziva „javni novac u medijima“, jer je to „novac gra?ana, koji na žalost dobijaju mediji radi propagande, a ne mediji za informisnje“.

„Kod gra?ana postoji niska svest o tome da postoji deo državnog novca kojim se finansiraju mediji da bi štitili njihov interes. Prema BIRODI istraživanju iz 2016. godine, tri od ?etiri ispitanika ne znaju da postoji ovaj mehanizam, a oni koji znaju ve?inski ga negativno ocenjuju“, kazao je Gavrilovi?.

(Autonomija/Beta) 

Podelite ovu stranicu!