Sedamnaest godina od genocida u Srebrenici

Jul 10 2012

Dan sećanja na genocid

U sredu, 11. jula navršava se 17 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, bošnjačku enklavu u istočnoj Bosni i Hercegovini, koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u “srpskoj Srebrenici”, da grad “predaje srpskom narodu” i da je “došlo vreme za osvetu Turcima” na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za genocid 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio “zločin velikog obima”. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju “zaštićenu zonu” u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom.

Takođe je u toku i suđenje generalu Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića i ratnom šefu obaveštajne službe Glavnog štaba VRS.

Tribunal u Hagu osudio je bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina nad Bošnjacima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj.

Za genocid nad srebreničkim Bošnjacima Haški tribunal je, u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira Vojske i policije RS: Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

Erdemović je osuđen u martu 1998. na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Bošnjaka iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. ubile između 7.500 i 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava.

Komemoraciji, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.

Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Državni parlament BIH proglasio je 11. jul Danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Uoči obeležavanja 15. godišnjice genocida u Srebrenici Skupština RS odbila je da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.

Prošle godine Vlada Federacije BiH odlučila je da 11. jul 2011, dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglasi Danom žalosti u tom entitetu.

(Beta/Autonomija)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+1 rating, 1 votes)
Loading...Loading...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Jul 10 2012. Filed under Autonomija, Izdvajamo. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev | Google+