Savet Evrope i NVO traže uklanjanje spornih odredbi nacrta zakona o pristupu informacijama

19 Apr 2018

"Veće eksperata Saveta Evrope ocenilo da pojedine odredbe nisu u skladu sa međunarodnim standarima"

Savet Evrope i domaće organizacije civilnog društva zatražili su večeras od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bez odlaganja iz nacrta zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uklone odredbe kojima se sprečava kontrola javne vlasti i uskraćuju prava medija i organizacija koji deluju u opštem interesu.

“Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u demokratskom društvu mora služiti kontroli rada organa javne vlasti, drugih subjekata koji vrše javna ovlašćenja i onih koji se finansiraju iz javnih prihoda”, navodi se u saopštenju koje je potpisalo više nevladinih organizacija i javnih ličnosti.

Kako se u saopštenju navodi, neophodno je da se omogući potpuna i efikasna kontrola javnosti nad radom javnih preduzeća i drugih subjekata koje su osnovali ili finansiraju organi javne vlasti.

Problem je naknadno uneta odredba koja predviđa da se organom vlasti ne smatra “društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira ko je njegov član ili akcionar”, jer se njom van domašaja kontrole javnosti ostavlja veliki broj preduzeća o čijem poslovanju javnost ima opravdan interes da zna, piše u saopštenju.

Ocenjeno je da zbog ostvarenja javnog interesa kroz kontrolnu ulogu medija i nevladinih organizacija, i pre okončanja javne rasprave iz nacrta zakona treba da se uklone rešenja koja bi se mogla zloupotrebiti i koja bi onemogućila pravo javnosti da bude informisana.

Prema poslednjoj verziji nacrta, kako je ocenjeno, zakon bi se mogao koristiti za kontrolu onih koji nemaju javna ovlašćenja niti se finansiraju iz javnih prihoda, zbog odredbe kojom je predviđeno da u organe vlasti spadaju i organizacije i pojedinci koji obavljaju delatnost od opšteg interesa.

“Ovo neopravdano zakonsko rešenje značilo bi da svako može tražiti bilo koju informaciju od udruženja, medija, pa čak i pojedinaca čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes. Primenom ovog rešenja prvenstveno bi se onemogućio rad istraživačkih novinara, nevladinih organizacija i svih drugih koji doprinose ostvarenju javnog interesa”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u sklopu javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavilo najnoviji nacrt 22. marta 2018. godine.

Veće eksperata Saveta Evrope prethodno je ocenilo nacrt zakona o slobodnom pristupu informacijama i utvrdilo da pojedine odredbe treba promeniti i precizirati jer nisu u skladu sa međunarodnim standarima.

“Naša analiza je utvrdila specifične situacije i odredbe gde su potrebna objašnjenja i ispravke u cilju ispunjavanja međunarodnih i standarda Saveta Evrope”, naveo je u analizi predsednik stručnog tela Saveta Evrope Siril Riči (Ciril Ritchie) u koju je agencija Beta imala uvid.

On je izrazio nadu da će njihovo stručno mišljenje pomoći srpskim vlastima u reviziji odredaba kako bi se stvorilo orkuženje koje omogućava nesmetan rad nevladinih organizacija.

“Ovakva akcija jednako će poslužiti i demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava u Srbiji”, ocenio je Riči.

Eksperti Saveta Evrope su izdvojili tačku pet u trećem članu tog nacrta, koja predviđa da u organe vlasti spadaju i “pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa”.

U analizi se navodi da u srpskom zakonodavstu ne postoji jasna definicija “opšteg interesa” i “javnog interesa”, što nadležnom organu daje diskreciono pravo da odlučuje ko obavlja delatnost od opšteg intresa.

“Kao rezultat, bilo koja nevladina organizacija koja se bavi aktivnostima od javnog interesa može da biti svrstana pod taj pojmam, što bi dovelo do toga da svako može tražiti bilo koju informaciju od NVO čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes”, stoji u analizi.

Eksperti smatraju da bi takva odredba trebalo da bude precizirana, ne samo zato što nije u skladu sa međunarodnim standardima, već i što “postojeća regulativa pruža dovoljnu zaštitu i transparentnost javnih sredstava dodeljenih nevladinim organizacijama”.

Ukazali su i da bi se njeno uvođenje smatralo “diskriminacijom nevladinih organizacija, pošto one nisu ni političke, ni verske organizacije”.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!