SAŠA RADULOVIĆ: Vučić je nastavljač partijskog parazitskog sistema

10 Mar 2014

Niko u Vladi nije kočio reforme

Glavni problem Srbije je veliki partijski parazitski sistem, na ?ijem ?elu se danas nalazi Aleksandar Vu?i?. Taj sistem nije izmislio niti izgradio Vu?i?, u?vrstio ga je Boris Tadi? pre njega, uz prate?i medijski mrak i burazersku ekonomiju, ali sad je Vu?i? na vrhu tog sistema. Reforme zna?e demontažu partijskog sistema i on to nikad ne?e uraditi. Niko u Vladi nije ko?io reforme, premijer se nije mešao u svoj posao. Otuda je neshvatljivo Vu?i?evo objašnjenje da ide u izbore kako bi ubrzao reforme koje mu niko ne spre?ava, kaže, pored ostalog u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Saša Radulovi?, bivši ministar privrede u rekonstruisanoj vladi Srbije. Radulovi? je krajem januara dao ostavku na funkciju, sada je nosilac izborne liste “Dosta je bilo”.

RSE: Vi ste se veoma kasno registrovali, da li o?ekujete da ?ete pre?i cenzus?

Radulovi?: Naš cilj na ovim izborima jeste da u?emo u Skupštinu. Kasno smo krenuli, ali to nije naša krivica. Izbori su naprasno raspisani, bez ikakvog pravog razloga od interesa za gra?ane Srbije, osim želje Aleksandra Vu?i?a da preuzme ve?u vlast nego što ima danas. O?ekujemo da u?emo u Skupštinu i da pokažemo kako treba da deluje opozicija i da se pripremimo za slede?e izbore, na kojima nam je cilj da pobedimo i da formiramo Vladu.

RSE: Ukoliko, ipak, cenzus ne pre?ete, vaši glasovi, kao i glasovi svih drugih partija koje ne pre?u cenzus idu pobedniku, u ovom slu?aju, izgleda, SNS-u i Vu?i?u.

Radulovi?: Mi o?ekujemo da ?emo pre?i taj prag. Bez obzira na to ko pobedi na ovim izborima i koja od stranaka opozicije, koje se dodvoravaju Aleksandru Vu?i?u i rade sve da ih on uzme kao koalicionog partnera, u?e sa njim u koaliciju, mi ?emo ve? 17. marta, dan nakon izbora, krenuti u pun rad na reformskim zakonima koji su nam potrebni, na transparentnosti, na tome da ukazujemo svim gra?anima Srbije koliko je bitno da se svi ugovori koje država potpisuje javno objavljuju; moramo govoriti protiv partijskog zapošljavanja, o tome kako posluju javna preduze?a, dakle o svim stvarima koje su kriti?no važne za gra?ane Srbije, za finansijsku stabilnost države i za privredni oporavak koji svi želimo.

Vu?i? je ko?ni?ar reformi

RSE: Bili ste nestrana?ki ekspert u rekonstruisanoj vladi, Vu?i? vas je u septembru uveo u Vladu. Kada ste shvatili da je odlu?io da raspiše prevremene izbore, podneli ste krajem januara ostavku na mesto ministra privrede. Da li ste Vu?i?u pre nego što ste ušli u Vladu rekli šta ?e zapravo biti vaši reformski zakoni ili niste, pa je bio zate?en kada ste ih sa?inili s obzirom da je znao da ?e raspisati izbore i da se tako nešto pred izbore ne nudi? Ako je ovo drugo u pitanju, mislite li da je te reforme samo odložio za posle izbora ili da nikad istinski nije ni nameravao išta temeljno da reformiše?

Radulovi?: On reforme nikada nije ni želeo. Glavni problem Srbije je veliki parazitski partijski sistem, na ?ijem ?elu se danas nalazi Aleksandar Vu?i?. Taj sistem nije izgradio Aleksandar Vu?i?, izgradio ga je Tadi? pre njega, uz prate?i medijski mrak i burazersku ekonomiju, ali sada je na vrhu tog sistema Aleksandar Vu?i?.

Reforme zna?e demontažu partijskog sistema. On to nikada ne?e uraditi. Ja sam ga upoznao godinu dana pre ulaska u Vladu i nakon toga nismo imali nikakav kontakt, dok me nije pozvao i ponudio mi mesto ministra privrede. Dao sam mu detaljan spisak reformi koje moraju da se sprovedu i on je rekao da su to reforme koje moraju da se sprovedu. Pitao sam ga da li ?e ako bude izbora – i tada se pri?alo o izborima – to zaustaviti reforme. Rekao je da ne?e, da je on posve?en tome, da njega rejting ne interesuje i da ga interesuje samo ono što je dobro za Srbiju. O?igledno se pokazalo nešto sasvim druga?ije.

Nakon toga je pisan ekspoze premijera. Ja sam pisao ekonomski deo, zajedno sa ministrom finansija i tu su postavljeni temelji reformi, pet klju?nih temelja: regulatorna reforma, ova ?etiri zakona, smanjenje nameta na rad, uvo?enje reda u 153 preduze?a koja su deceniju i po u restrukturiranju, a koja ništa ne rade i koštaju gra?ane Srbije 750 miliona dolara, zatim javna preduze?a, kao što su „Srbijagas“, „Železnice Srbije“ i druga, koja stotine miliona evra izvla?e iz budžeta. Peti temelj su visoke kamatne stope za privredu, koje su posledica katastrofalne privatizacije i burazerske ekonomije, gde su vlasnici optere?ivali preduze?a velikim kreditima i izvla?ili novac preko svojih off-shore kompanija. To je tako?e moralo da se demontira.

Od prvog dana po?ele su da otpadaju reforme, jedna po jedna, sve dok i poslednja reforma nije otpala.

RSE: Ali vi ste ?utali o tome.

Radulovi?: Pa, ne možete dok ste u Vladi kritikovati Vladu. Slao sam signale na druge na?ine i o tome se dosta pri?alo u štampi. Ako kritikujete Vladu, to zna?i da ste podneli ostavku i izlazite iz Vlade. To sam na kraju i uradio.

RSE: Vu?i? je govorio da niste dolazili na sednice, vi kažete da iz protesta niste dolazili jer ste shvatili da tu nema nikakve diskusije. Zašto niste dolazili na sastanke i pitali Vu?i?a zašto nema debate na sednicama Vlade?

Radulovi?: To je laž, ja sam dolazio na sednice Vlade. Bila je jedna velika sednica Vlade na koju nisam došao i bio je jedan period od ?etiri sedmice kad smo imali veliki okršaj oko postavljanja direktora Agencije za privatizaciju, oko SIEPE koja treba da se ugasi, Agencije za ste?ajeve. To mi je bio jedni na?in pritiska u tom trenutku, da ga nateram da prihvati kadrove. Onda je uz pomo? pritiska, ne samo MMF-a i Svetske banke, nego i svojih konsultanata, Guzenbauera i Stros Kana, na kraju popustio i uzeo nove kadrove, da bi se kona?no te institucije stavile na zdrave noge i prekinuli se plja?ka i reketi koji su tamo uzimani. Mi smo podneli krivi?ne prijave protiv svih njih.

RSE: Možete li da kažete protiv koga? To je javna informacija. Naravno, ne možete da komentarišete eventualni tok su?enja.

Radulovi?: Ne mogu. Preko medija ne?u voditi takve postupke. Kad se podnesu krivi?ne prijave, to nije dokaz da je neko krivi?no odgovoran. Ja se time ne?u baviti, rekao sam samo da smo to kao Ministarstvo privrede ispitali i podneli krivi?nu prijavu. Sada je na Tužilaštvu dalje da procenjuje. Iznošenje ovakvih stvari, koje su još uvek u fazama pretkrivi?nog postupka, gde Tužilaštvo treba o njima da govori, ja smatram blatom, to ne treba da se radi.

RSE: Jedna od tih krivi?nih prijava je zbog toga što je kabinet prvog potpredsednika Vlade, kako ste naveli, direktno dao nalog Fondu za razvoj da se odblokira ra?un nekih tajkunskih firmi. ?ijih firmi? Pretpostavljam, opet ne?ete re?i.

Radulovi?: Ne?u da kažem, ali to je nešto što sam direktno rekao Aleksandru Vu?i?u. Ne samo da sam to rekao, nego sam mu dao i dokaze o tome. Ništa po tom pitanju nije uradio, a onda se posle toga pravio kao da ne zna o ?emu se govori, pa se kao prisetio sam nekih firmi. To su neke stvari zbog kojih ne može da me pogleda u o?i, zato što mogu da ga direktno podsetim na sve stvari koje smo radili. Oko SIEPE mu je isto tako sve bilo re?eno unapred. Ništa nije uradio. Nakon toga je podnesena krivi?na prijava, da bi na kraju on po?eo da pri?a druga?ije. Isto tako je bilo i sa nekim drugim epizodama, to je sve, dakle, deo tog sistema.

Ako ho?ete da vidite kakvim marketingom se bavio Aleksandar Vu?i?, pogledajte Feketi?. To je puna slika ?ime se on u stvari bavio. Umesto da kao potpredsednik Vlade organizujete stru?ne službe da rade svoj posao i spasavaju ljude, vi nameštate fotošut i dovodite tamo kamere da biste se slikali – bez kape i rukavica! Pa, to je ve? groteskno.

Ono što je, tako?e, nasledio od Borisa Tadi?a jeste ?itav medijski tim, koji je prešao iz Tadi?evog u njegov kabinet. To je tim koji kontroliše tabloide, koji kontroliše naslovne stranice tih novina, koje tamo puštaju kojekakvo blato. I onda možete da pratite kako je protiv mene po?elo da se pojavljuje blato – to je sve vezano za neki sukob koji se dešavao u tom trenutku, koji je on hteo druga?ije da razreši.

Ja ne znam ko mu je radio moj psihološki profil pre nego što sam ušao u Vladu, ali je grdno pogrešio. Njemu je trebao marketing ministra finansija i mene, da prikažemo reforme, da pri?amo o reformama, a da nijednu ne sprovedemo. Ja nisam potr?ko, za ostale zaista ne mogu da kažem.

Zna se koja je stranka kontrolisala SIEPA-u

RSE: Direktno kažete da je Vu?i? glavni ko?ni?ar reformi. Da li je uopšte bilo razloga za ove izbore? Da li je uspeo da objasni zašto mi ponovo sada izlazimo na izbore?

Radulovi?: Ne, ne postoji razlog. Niko u Vladi, ni premijer, a pokušali su da kažu da je premijer ko?io reforme. Premijer se nije mešao u svoj posao, njega to ništa ne interesuje…

RSE: Zašto se nije mešao? Zato što mu Vu?i? nije dao?

Radulovi?: Zato što ne zna i ne interesuje ga. Niko nije ko?io reforme, tako da je potpuno neshvatljivo zašto idete na izbore kad od vas zavisi da li ?e reforme biti sprovedene. I onda još idete na izbore da ubrzate reforme, koje vam niko ne spre?ava.

RSE: A pre toga je sam odbacio reformske zakone.

Radulovi?: Da, Ministarstvo privrede je te zakone sa?inilo, a osim toga, nije dozvolilo da za pet meseci, koliko sam mu bio na ?elu, bude potpisan nijedan tajni ugovor. Spre?ili smo i plja?ke u SIEPI, rekete koji su se uzimali u SIEPI.

RSE: Možete li nešto da kažete o tim reketima u SIEPI?

Radulovi?: Kada su davali subvencije investitorima, traženo je od investitora 30 posto.

RSE: Da li iza toga stoji direktno Dinki??

Radulovi?: Ko stoji, to je pitanje za Tužilaštvo. Ja sam rekao da ne?u govoriti direktno, ali zna se koja politi?ka stranka je kontrolisala SIEPA-u i ?iji je bio njen direktor. Tako?e, imali smo situacije u kojima je SIEPA pomagala na sajmovima; napravi se jedan štand, za jedan sajam, i onda se to plati, ali se plati šest puta – za svaki sajam ponovo. Još ima primera: zaposleni u SIEPI-i imaju platu od 130.000 dinara, a od toga 60.000 moraju da stave u kasicu stranci. Zato što su to izmišljeni poslovi, dobili ste posao bez ikakve potrebe i možete sa strankom da delite novac.

Takva nam je i država – parazitski sistem, partijsko zapošljavanje u javnom sektoru koji broji preko 700.000 ljudi. Možemo da pretpostavimo da je 15 posto partijski zaposlenih. Mi nemamo 15 posto viška lekara ili 15 posto profesora viška, mi imao 15 posto partijski zaposlenih, sa kupljenim diplomama, koji su utisnuti u taj ogromni javni sektor. To nas košta milijardu i po evra godišnje.

RSE: Koliko je vladaju?a partija zaposlila partijskog kadra, uprkos tome što se obavezala da zaustavi zapošljavanje u javnom sektoru?

Radulovi?: Desetine hiljada. Ne samo ova stranka, sve stranke pre nje. Ponavljam, ovo nije nešto što je izmislio Aleksandar Vu?i?.

RSE: Ali SNS se i obvezao da ?e zaustaviti zapošljavanje u javnom sektoru, a onda saznajemo da je desetine hiljada zaposleno.

Radulovi?: Jeste. Uz to, Vu?i? je do sada jedno petnaest puta najavio da ?e završiti 24 sporne privatizacije, pa nismo ni blizu; pa je najavio da ?e 20. februara da obelodani ugovor izme?u JAT-a i Etihada, pa se ni to nije desilo. Stalno, dakle, najavljuje neke nove stvari, ali kada držite medije po kontrolom i nemate stvarnu kritiku sa te strane, onda možete na takav na?in da manipulišete gra?anima. Mislim da je dosta bilo.

RSE: Poslednji projekat, spektakularan, a ne znamo o njemu ništa jer je netransparentan – „Beograd na vodi“…

Radulovi?: A šta „Beograd na vodi“ proizvodi? Šta izvozi „Beograd na vodi“? Koja je to privredna aktivnost? Da se bavimo nekretninama? Je li to nešto od ?ega ?e gra?ani Srbije da žive bolje? I ko ?e da kupi te nekretnine? Pola ih zvrji prazno u Beogradu, pošto ljudi nemaju novac. Onda izmišljamo da ?e neki stranci, hiljade njih, da do?u da kupe nekretnine u Beogradu – pa, to je zaista smešno. Te šarene laže, te vere u ?uda, do?i ?e Arapi, do?i ?e Kinezi, do?i ?e Rusi, svi ?e da do?u da nam pomognu, a mi ne moramo ništa. Mi možemo da sedimo, takvi kakvi smo, nesposobni, i da ?ekamo ?uda da nam se dese.

Ova ekonomska politika subvencionisanja, šta o tome re?i? Mla?an Dinki? je ostao ?lan kabineta Aleksandra Vu?i?a; radio je zajedno sa njim na ovim projektima gde ja, kao ministar privrede, nijedan ugovor, nisam video, ni za ?ipove. Gledao sam neke memorandume za zemlju – to je tek posebna pri?a – pokušaj da se zemlja proda ispod cene strancima, koji bi onda velikim tajkunima u Srbiji izdali tu zemlju u zakup da je obra?uju. To su sve prazne pri?e.

E, sad, da ne bi bilo da je ministar privrede rekao jedno, a PPV rekao drugo, jedan na?in je da se proveri: pokaže se javnosti ugovor, pa da onda vidimo da li ministar privrede govori neistinu ili možda Aleksandar Vu?i? laže gra?ane.

RSE: Kako demontirati taj partijski parazitski sistem? Verujete li da bi bilo koja partija koja do?e na vlast odsekla granu na kojoj sedi?

Radulovi?: Da mislim da postoji stranka koja bi iskreno želela da demontira taj sistem, ne bih pravio grupu gra?ana, nego bi se pridružio toj stranci. Ne mislim, dakle, da postoji stranka koja to želi da uradi – jer jedno je retorika pre izbora, a nešto sasvim drugo kad se sedne na vlast; svi govore o departizaciji, ali posle izbora svi zapošljavaju svoje; svi govore o borbi protiv korupcije, a niko ne kaže da je transparentnost klju?an element i da zato ne smeju da se sklapaju tajni ugovori jer upravo oni vode ka korupciji i zloupotrebama. Pošto toga nema, jedina opcija za gra?ane koji zaista smatraju da je to klju?ni problem Srbije, jeste naša lista.

Sumnje u kredibilitet Demokratske stranke

RSE: Zvali su vas iz Demokratske stranke, odbili ste ih. Zašto?

Radulovi?: Ja nisam razgovarao, iz mog tima su razgovarali sa DS-om, ali nismo samo sa njima razgovarali, razgovarali smo sa velikim brojem stranaka manjina, pošto smo hteli da vidimo gde su nam programi komplementarni. Ono što je nama klju?na stvar jeste upravo ovo o ?emu govorimo – demontaža parazitskog sistema, potpuna transparentnost, da svaki ugovor koji država potpiše mora biti javno objavljen, da nema partijskog zapošljavanja, da se budžetska sredstva transparentno troše. To su stvari od kojih nikad ne?emo odustati, pa, dakle, ne možemo na listi imati ljude koji su kompromitovani.

RSE: A time kažete da su Dragan ?ilas i ljudi na njegovoj listi tako?e kompromitovani, da nisu u stanju da ispune vaše principe?

Radulovi?: Ja mislim da tu postoje ozbiljne sumnje. Dok je ta opcija bila na vlasti, partijsko zapošljavanje u Beogradu je tako?e bilo jako, ugovori o onome što je gra?eno i ra?eno netransparentni, a netransparentno je bilo i trošenje budžetskih sredstava.

RSE: Nije bilo podnošenja ra?una gra?anima o tome koliko i na šta je trošen njihov novac?

Radulovi?: Ne, toga nije bilo. Ministarstvo privrede je, za razliku od te prakse, svakog meseca davalo ta?nu i detaljnu informaciju koliko novca je i za šta potrošeno u prethodnom mesecu. Mogli ste da pro?itate ta?no kom pravnom licu i fizi?kim licima je novac ispla?en. Do tog nivoa treba da idemo u budžetima ne samo grada nego i svih gradskih ustanova – ustanova kulture, obrazovnih ustanova, domova zdravlja, i republi?kih i gradskih. U kulturi je tako?e velika partokratija, stranke guraju svoje nesposobne kadrove u upravne odbore.

Ono što nam kao gra?anima treba jeste da izaberemo politi?ku opciju koja u svom programu ima potpunu transparentnost jer vi, kada po?nete da objavljujete sve ugovore – ta?no ko je, kada i koliko novca dobio, mislim da ?e nakon toga sva ta burazerska ekonomija – mali broj privrednika koji je naka?en na budžet i javna preduze?a – prestati da postoji.

Transparentnost je klju?ni odgovor, a za transparentnost vam treba politi?ka opcija koja ima volju da to sprovede. Mi smo pokazali, Ministarstvo privrede, kako se to radi. Mogao sam da potrošim 110 miliona evra diskreciono – stajali su mi u redu ispred kabineta, svi vam se grebu za pare. Nikom nisam dao pare, a mogao sam.

RSE: Mislite li da uopšte treba da postoje u budžetu te diskrecione linije trošenja novca?

Radulovi?: Ne, ne. Posao ministarstva ne treba da bude da deli pare. Posao ministarstva je da postavlja sistem; da se prave zakoni i institucije koje sprovode te zakone, posao ministarstva je da nadzire sprovo?enje. A transparentnost vam omogu?ava da javnost može da nadzire i onog koji nadzire i onog koji sprovodi. To je postavka sistema.

Ova topla voda je ve? izmišljena – postoji u ure?enom svetu i treba je primeniti, ali ne postoji politi?ka volja da se primeni zato što to onda zna?i demontažu parazitskog sistema; to zna?i da nema novca za partije i ne možete više da se finansirate na taj na?in, novcem poreskih obaveznika.

Nemam veze sa neo-liberalnim konceptom

RSE: Jedan deo politi?ke javnosti ima percepciju da vi zastupate tvrdi neo-liberalni koncept, da nemate sluha za socijalnu državu.

Radulovi?: Evo, da vidimo da li vam ovo zvu?i neo-liberalno, pošto ja sa neo-liberalnim nemam nikakve veze. Nama treba univerzalan sistem socijalne zaštite koji kaže – svaka porodica koja ima primanja ispod minimalnih, treba iz budžeta da dobije novac da može da preživi. To bi bilo, kada prevedete kanadski sistem na Srbiju i odnose prose?nih zarada, 15.000 dinara po porodici plus 5.000 dinara po dodatnom ?lanu doma?instva; tako bi tro?lane porodice dobijale 25.000, a ?etvoro?lane 30.000 dinara. Da biste dobili tu socijalnu pomo?, odete kod države, potpišete jedan papir, a ne sto potvrda, gde pod krivi?nom i materijalnom odgovornoš?u kažete – moja porodica je socijalno ugrožena – i dobijate socijalnu pomo?. Takav jedan sistem je primeren ?oveku; dakle, jednom humanom društvu, u kome ako ostanete bez posla ili iz nekog drugog razloga ne možete da se izdržavate, država ?e vam pomo?i.

Sada je pitanje koliko to košta. Za pola miliona porodica sa milion i po gra?ana – to milijarda i po evra. Nas današnji propali sistem socijalne zaštite košta 1,5 milijardi evra. Zna?i, mogu?e je napraviti sistem koji je human i dobar za sve, ali nemogu?e je uporedo sa njim imati ovakav razrušen sistem.

Ho?emo li sada o zdravstvenom osiguranju? Svi gra?ani treba da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na to da li su zdravstvene knjižice overene ili nisu. Ne možete vi ustavno pravo koje kaže da svaki gra?anin ima pravo na zdravstveno osiguranje zakonom i podzakonskim aktima da umanjite. To ne može. Poljoprivrednici tako?e treba da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira da li su formalno zaposleni ili ne. Nezaposleni tako?e. To bi se tako?e platilo ako uredimo ovu poresku reformu i prestanemo da se finansiramo iz doprinosa, nego iz drugih poreskih prihoda.

Tre?a tema: penzije. Se?ate se ?itavog onog cirkusa oko 200 evra penzija koji su mi pripisivali? To je, naravno, neta?no, niko to nikad nije ni predložio. Ono o ?emu se tu radi jeste da u humanom društvu morate da imate i socijalne penzije, a ne samo ekonomske penzije. Ekonomske penzije su kada vi sami sebi odvajate doprinos od svoje plate, da biste kada odete u penziju dobijali ekonomsku penziju. Socijalna penzija je, me?utim, nešto drugo. Ona je za sve gra?ane koji nemaju ni dana radnog staža, a koji nemaju novca za život. Dobijali bi je kada napune 65 godina, ili za žene i ranije, zavisno od toga kako je zakonom regulisano. Razume se, ekonomske penzije bi bile više od socijalnih kojima se zadovoljavaju osnovne egzitencijalne potrebe ljudi. Dakle, ako nemate novca, treba da dobijete socijalnu penziju da možete da preživite. To je odlika humanog društva i ako ho?emo da se zovemo humanim društvom, to apsolutno moramo omogu?iti.

Ovo bi vam, dakle, bio jedan sveobuhvatan sistem socijalne zaštite. Da li možemo da ga platimo? Da. Ali, da li možemo da platimo i to i parazitski sistem koji nas košta milijarde evra? To ne možemo i zato moramo da demontiramo taj parazitski sistem.

RSE: Ima mišljenja da je izuzetno visoka poreska stopa koju predlažete na još uvek male plate srednje klase u ovoj zemlji – 30% na zarade od 50 000 do 150 000 dinara? To može da funkcioniše u Nema?koj ili Švedskoj, gde su plate neuporedivo ve?e, ali u Srbiji?

Radulovi?: Za 90% gra?ana, u roku od godinu dana, kada završimo reformu, poresko optere?enje bi bilo manje, uklju?uju?i i ljude koji zara?uju 100.000 dinara. To mora da se uradi u dva koraka, da bismo izašli iz ove situacije u kojoj se nalazimo. Da bismo sproveli dubinske reforme, u prvoj godini dana moramo da postavimo temelje. U tih godinu dana ?e biti svima teže, ne selektivno nego svima, ali samo godinu dana. Ako to odradimo, nakon te godine, sa zdravim sistemom, sve stvari ?e krenuti na bolje. Druga?ije ne može.

Ja bih voleo, verujte mi, da može prvo da poraste životni standard, pa da onda do?e do rasta zapošljavanja, pa do privrednog rasta, pa da na kraju sprovodimo reforme. Nažalost, ne može, moraju prvo reforme, pa privredni rast, pa rast zapošljavanja, pa na kraju rast životnog standarda.

RSE: Da li ima garancija, ukoliko se poslodavcima smanje porezi i doprinosi za poslodavce, da ?e oni, ovakvi kakvi jesu u ovoj zemlji, automatski otvarati radna mesta, a da ne?e tu dobit trpati u džepove i iznositi iz zemlje?

Radulovi?: Bi?e kao i u svakoj drugoj zemlji, kada uradite poresku reformu koja je razumna, a današnji porezi su nerazumni. Danas kada zaradite 300 evra, 120 date državi, a vama ostane 180 – to je, dakle, nerazumno. A ko god vam kaže da je rešenje u boljoj naplati poreza i doprinosa, taj vas ili laže ili ne zna šta govori. To se ne može naplatiti. Ako moler, recimo, pogodi posao za 300 evra, treba da o?ekujete da 120 da državi?! To je nemogu?e. Recimo da penzioner pozove molera da mu okre?i stan, da li treba poreznik da sedi po zgradama i da kontroliše da li ?e ta transakcija da se desi?

Me?utim, kada napravite razumnu poresku reformu, pa na tih 300 evra budete pla?ali jako malo poreza, onda onaj koji je u sivoj zoni nema razloga da izbegava da u?e u legalne tokove. Još ako smanjite birokratiju i napravite jednostavne procedure, onda nema nikakvog razloga da izbegava da radi legalno. Nama je 30% bruto društvenog proizvoda u sivoj zoni i crnom zapošljavanju. To je 30% privrede! Samo da deli? toga pomerimo u legalne tokove, mi dobijamo privredni rast koji nam garantuje i oporavak i vra?anje dugova. Jedna je stvar kada ste zaduženi, kao mi, sa 65% BDP-a, a imate privredni rast od 1%, a potpuno je druga slika kada imate privredni rast od 6%. Privredni rast vam, dakle, odre?uje da li vam je dug izdrživ ili nije.

Ovo je, prema tome, definitivno model po kome izlazimo iz krize, ali godina dana je teška godina za reforme. Ne demagogija i pri?e, potrebni su nam kredibilni ljudi u svim sferama društva, pošto sve moramo da reformišemo. – obrazovanje, kulturu, zdravstvo…

RSE: Ako zamislimo tu reformu i pretpostavimo da je to jedna teška hirurška operacija, šta prvo treba odse?i?

Radulovi?: Ono što treba uraditi odmah na po?etku jesu one stvari koje sam stavio u ekspoze premijera. Na ekonomskom planu morate doneti ta prva ?etiri klju?na ekonomska zakona: to su Zakon o privatizaciji, Zakon o ste?aju, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o radu. Paralelno sa tim morate izvršiti poresku reformu i smanjiti namete na rad; zatim zaustaviti ar?enje novca u preduze?ima u restrukturiranju, to su ova dva zakona – to je 750 miliona USD na godišnjem nivou; tako?e, zaustaviti ar?enje iz Fonda za razvoj, gde se krediti daju firmama povezanim sa ?elnicima politi?kih stranaka.

RSE: Ho?emo li ukidati 150 agencija, koje imamo, pri ?emu jedna Nema?ka ima šest? Ho?emo li rezati birokratiju?

Radulovi?: Naravno da ?emo ukinuti nepotrebne agencije i srezati birokratiju za 15% na ukupnom nivou zaposlenih u javnom sektoru.

RSE: Ho?emo li menjati izborni zakon?

Radulovi?: Naravno da ho?emo. Dakle, idemo redom: zakoni se donesu i izvrši se poreska reforma, zaustavi se ar?enje iz Fonda za razvoj, otpuštanje partijskih viškova, a u svakom javnom preduze?u se zna ta?no ko nosi instituciju, a ko tu sedi i zaposlen je tek tako. Mora da do?e do otpuštanja. Postavlja pitanje šta sa tim ljudima? Imamo ovaj univerzalni sistem socijalne zaštite o kome sam govorio, tako da više ne dobijate delux socijalnu pomo? u javnom preduze?u, nego dobijate socijalnu pomo? koja pripada svim gra?anima Srbije. Šta to treba da nam da? Rastere?enje privrede, koje dovodi do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta, ali ne izmišljenih radnih mesta o kojima politi?ari govore, nego stvarnih radnih mesta u privatnom sektoru.

Tu je, naravno, i reforma pravosu?a – kriti?no važna stvar. Sve smo „reformisali“, i sudove organizovali ovako i onako, i pravili spiskove sudija, i skidali i postavljali. To je ništa. Šta nam treba? Tri stvari. Prva – kriterijumi za ocenu rada sudija i tužilaca. Recimo za sudiju, za koliko mora da se završi spor, procenat ukinutih presuda i koliko predmeta sudija radi. Drugo, morate da imate ujedna?enu sudsku praksu; zna?i, ne možete po istom ?injeni?nom stanju da imate dve razli?ite presude, zavisno od toga ko su u?esnici u postupku.

Tre?a stvar je transparentnost – da javnost ima uvid. Kada to uradite, sam sistem ?e sebe o?istiti od loših sudija i loših tužilaca. Dok to nemate, vi samo pri?ate o reformi, a ne govorite o klju?nim stvarima, koje treba da se promene.

RSE: Kako gra?ani da poveruju da ?e bilo ko to sve uraditi ako su do sada svi navodni reformatori obe?avali brda i doline – i departizaciju, profesionalizaciju u preduze?ima i mnoge stvari o kojima vi sada govorite – a ?im su došli na vlast onda su to brzometno zaboravljali?

Radulovi?: Mi nismo samo obe?avali. Iza nas je pet meseci rada u Ministarstvu privrede, u kome možete da vidite i kako se radi transparentno, i kako se zaustavlja ar?enje novca, i kako se ne zapošljavaju partijski kadrovi, i kako se spre?ava plja?kaška privatizacija, recimo, „Vrša?kih vinograda“ ili „Prve petoletke“, kako se zaustavljaju ove bezumne subvencije za radna mesta gde kupujemo radna mesta na tuce, a gubimo ih na hiljadu, kako se ne dozvoljavaju štetni tajni ugovori. Video sam sistem iznutra, video da ne valja i znamo šta ho?emo da promenimo. To je nešto na osnovu ?ega i tražimo podršku gra?ana.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!