SAŠA RADULOVIĆ: Partokratije na Balkanu profitiraju na svađi

28 Aug 2016

Partokratije u Srbiji, Hrvatskoj i BiH potpiruju svađe kad su pritisnute domaćim problemima

Pokret ‘Dosta je bilo’ i njegov čelnik, bivši ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović jedno su od iznenađenja izvanrednih parlamentarnih izbora održanih u Srbiji ovog proljeća. Radulovićeve reforme, za koje se zalagao u svom mandatu, dočekane su u javnosti s odobravanjem, no ne i u redovima Vlade Srbije, pa je napustio ministarsku dužnost.

Na čelu pokreta ‘Dosta je bilo’ ušao je u državni parlament, osvojivši 16 mandata, te je već po prvim istupima i porukama iz parlamentarnih klupa najavio da će biti ozbiljna opozicija vladajućima. Za Al Jazeeru govori o kadrovskim rješenjima nedavno imenovanog kabineta Aleksandra Vučića, programu Vlade Srbije, parlamentarnoj retorici, ali i zaoštravanju odnosa Hrvatske i Srbije.

Nakon tromjesečnog čekanja, Srbija je nedavno dobila novu Vladu. Jesu li Vas iznenadila neka kadrovska rješenja, obzirom da je dobar dio ministara iz prethodnog saziva, pogotovo u nekim ključnim resorima, ostao u foteljama i jesu li Srbiji bili potrebni izbori?
– Premijer je raspisao izbore procenjujući da je uz pomoć medijskih manipulacija i mraka dostigao maksimum popularnosti. Cilj mu je bio da poveća svoju većinu u parlamentu, preuzme vlast u Vojvodini i opštinama po Srbiji, i uništi stvarnu opoziciju. Nije računao da će na njima ostvariti mnogo lošiji rezultat nego što je imao na prethodnim izorima, izgubiti apsolutnu većinu i postati mnogo slabiji. Najveća mu je ‘greška’ što, i pored potpunog medijskog mraka i konstantnog blaćenja, nije uspeo da spreči pokret ‘Dosta je bilo’ da uđe u Skupštinu i postane najozbiljniji politički protivnik. Što se tiče kadrovskih rešenja, ona su nebitna jer Vlada i ministri jako malo rade na stvarnim problemima građana i privrede i uopšte ne rade na uspostavljanju sistema i uređenju društva.

S mnogima od tih ljudi ste i surađivali dok ste bili ministar. Postoje li među njima ljudi koje biste pohvalili, bez obzira na stranačku iskaznicu koju nose, ali i istaknuli kao primjer uhljebljivanja stranačkih kadrova?
– U Vladu sam ušao sa programom reforme koji je Vlada prihvatila i koji je Skupština izglasala, ali je posle svega nekoliko sedmica postalo jasno da od reformi neće biti ništa jer je tadašnji prvi potpredsednik Vlade protiv njih. Borio sam se protiv njega pet meseci i kad je pao i poslednji od pet reformskih paketa koje sam predlagao, izašao sam iz Vlade. Koju je ulogu kom ministru premijer, u svojoj pozorišnoj predstavi koja se zove ‘Vlada Republike Srbije’, namenio ne znamo i zaista nije ni važno. Partokratija je od građana otela državu, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu. U našoj zemlji, partokratija je za sebe napravila svoju, partijsku parazitsku državu koja kao parazit živi na leđima građana i privrede. Epizodne uloge pojedinih ministara su nebitne.

Nakon što je Aleksandar Vučić predstavljao ekspoze punih šest sati, izgledno je da će i u mandatu nove Vlade sve biti pod njegovom kontrolom. Koje su to ključne točke Vučićevog programa na koje imate najznačajnije primjedbe?
– Urušavanje svih institucija u državi, korupcija, partijsko zapošljavanje, razaranje nezavisnog sudstva, policije, medija, obrazovanja, kulture, zdravstva, privrede… Ukratko, nepostojanje reda i sistema koji bi omogućio da zemlju vode najbolji.

Vrlo često ponavljate kako Srbija ide u pogrešnom pravcu. Kako argumentirate svoje tvrdnje i koji je, po Vama, pravi pravac?
– Često citiram jednu poznatu anglosaksonsku izreku: Kad se nađeš duboko u rupi, prestani da kopaš jer je izlaz na suprotnoj strani. Vučić nas je zadužio dodatnih devet milijardi evra. Mladi, sposobni ljudi napuštaju zemlju jer je premijer od nje napravio svoju državu, za svoju partokratiju koja raste kao parazit. Ništa ne funkcioniše, ni škole, ni bolnice, a kultura, koja je nasušni temelj svakog naroda, gurnuta je na margine i prepuštena estradizaciji i samogašenju. Srbiji je potreban sistem koji postoji u mnogim uspešnim zemljama u svetu, npr. Danskoj, Norveškoj, Kanadi, ali da bi se on primenio potrebno je da smenimo nesposobnog premijera koji sve to sprečava zarad ličnih interesa i bogaćenja malog broja ljudi koji su mu bliski.

Skupštinska rasprava vrlo često poprima dimenzije koje i nemaju veze sa stvarnim problemima koje zastupnici trebaju rješavati. S druge strane nalazi se dio opozicije, a među njima i zastupnici pokreta ‘Dosta je bilo’, koji se drže po strani i čekaju svoju priliku. Koga će birači prije prepoznati?
– Tokom skupštinske rasprave sam na Twitteru rekao da Skupština liči na Farmu, na rijaliti program, zbog sprečavanja opozicije da govori, zbog uvreda i omalovažavanja kojima je opozicija bila izložena. Poslanici ‘Dosta je bilo’ nisu stajali po strani. Suprotstavili smo se pristojno, raspoloživim sredstvima, u skladu sa Poslovnikom jer nećemo da dozvolimo urušavanje jedne od najvažnijih institucija. Građani su jako dobro reagovali i razumeli naše namere. O svemu smo ih obaveštavali na Facebooku i za sedam dana naša Facebook stranica je došla do 2,1 milion ljudi, od kojih je preko 700.000 imalo interakciju, a videoklipovi su zabeležili preko 1,2 miliona pregleda. To govori koga su birači prepoznali.

Kako komentirate odnose u regiji i sad već dugotrajno zaoštravanje retorike te pogoršanje odnosa između Hrvatske i Srbije? Je li to, zapravo, skretanje pažnje s problema unutar tih država na neke, možda i nevažne stvari?
– Pre bih rekao da partokratije u celom regionu, i u Srbiji i u Hrvatskoj i u BiH, imaju odlične odnose, preživljavaju i profitiraju na toj ‘svađi’ koju svako malo potpiruju kad god su pritisnuti problemima kod kuće. Da jednih nema, ovi drugi ne bi imali izgovor za to što je život građana sve teži, rejting bi im se srozao i videla bi se bolje sva njihova nesposobnost i zlo koje priređuju svojim građanima. Partokratija se hrani na spoljnim neprijateljima i domaćim izdajnicima i tom bljutavom kašom hrane svoje građane preko kontrolisanih medija.

Mogu li oštre riječi političara stvoriti probleme onima koji poslovno surađuju i koji svoj posao šire ili namjeravaju proširiti preko granica?
– Naravno, zato nam i ne ide dobro. Politika je tu da napravi sistem koji će da omogući sposobnim pojedincima da rade, a ne da se mešaju u sve, da glumataju da sve znaju najbolje, uzimaju partijski reket, sputavaju ideje, vređaju, omalovažavaju i kvare odnose da bi nastavili da uspešnije kontrolišu sve i svakog.

Postoje li u Srbiji važniji problemi od ‘gledanja u tuđe dvorište’ i što biste preporučili ministrima u Vučićevoj vladi – kojeg problema najprije da se prihvate?
– Svojevremeno je u Srbiji pokrenuta jedna odlična kampanja pod sloganom ‘Da je komšiji krava živa i zdrava’. Bojim se da sa ovom garniturom političara neće zaživeti. Sve čega se ovi ministri ne prihvate uspeva mnogo bolje nego kad se ‘prihvate’ jer ne stvaraju sistem. Posao države i vlade je sistem.

Može li Srbija još dugo balansirati između Europske unije i Rusije, odnosno treba li ući u NATO jednog dana?
– Eh, da je to glavni problem lako bi se rešio. Zemlje u regionu ‘ne balansiraju’, pa kako im ide? Cilj Srbije je da postane uređena zemlja u kojoj njeni građani lepo i rado žive. U tome nas niko ne sprečava, ni Rusija, ni NATO, ni Evropska unija, do naše domaće političke ‘elite’. Srbija treba da sarađuje i sa Rusijom i sa NATO-om kao što i Rusija i NATO sarađuju u okviru Partnerstva za mir. U geopolitičkim igrama velikih sila stradaju mali. Veliki se uvek na kraju dogovore.

Kosovo je godinama goruće pitanje za Srbiju. Ako bi se, uvjetno rečeno, Srbija odrekla Kosova – bi li joj međunarodni položaj bio bolji, a eurointegracije olakšane? I da li biste Vi, da ste premijer, priznali Kosovo?
– Goruće pitanje Srbije i regiona nije Kosovo. Goruće pitanje su partijske parazitske korumpirane države koje uništavaju život svojih građana. Bez rešenja tog problema, nećemo ni imati dugoročnu stabilnost. Na političkoj sceni mora da dođe do smene ‘elite’. Parazite moraju da zamene pristojni ljudi koji imaju političku volju za pomirenjem i mudrost da shvate da im je u interesu da komšijina krava bude živa i zdrava. Vladavina prava, poštovanje svih ljudskih prava uključujući i pravo na autonomiju, pravo na imovinu, pravo na kulturu, veru, jezik, uređen sistem su kratica za rešavanje svih induciranih i podmetnutih međuetničkih konflikata.

Poprilično ste aktivni na društvenim mrežama. U kojim okolnostima su one prednost političkog djelovanja, a u kojima nedostatak?
– Aktivnost na društvenim mrežama je deo svake ozbiljne političke kampanje svuda u svetu i mi smo pioniri u toj oblasti. Pokret ‘Dosta je bilo’ je zahvaljujući samo kampanji na društvenim mrežama na izborima postao četvrta politička snaga u Srbiji i jedini smo nastavili da rastemo posle izbora, zahvaljujući prvenstveno našim objavama na sajtu, Facebooku i Twitteru.

Za nas su najtiražniji mediji u Srbiji zatvoreni zbog cenzure i autocenzure. Nisam bio na televiziji sa nacionalom frekvencijom dve godine pre izbora i od izbora do danas. Bio sam u dve emisije na RTS-u 10 dana pred izbore. Da nema društvenih mreža, građani Srbije bi živeli skoro u potpunom medijskom mraku. Društvene mreže su postale jedini slobodan izvor informacija.

‘Ne dugujem nikome ni dolar’

Imate vrlo dobru suradnju s medijima, no često se bave i pitanjima koja Vam baš i ne idu u prilog. Posljednja od takvih tema je navodni porezni dug koji imate u SAD-u. Po objavi tih priča, negirali ste takve priče. Još jednom – dugujete li porez u SAD-u?
– Sva prava novinarska pitanja su dobrodošla. Međutim, vrlo često dobijam pitanja koja mi premijer postavlja preko članova svog propagandnog štaba koji se predstavljaju kao mediji, a u stvari su blatoidi. Ona su deo strategije Aleksandra Vučića da sve svoje političke protivnike uvalja u blato da bi se održao na vlasti. Najmanje jednom nedeljno neko od premijerovih blatoida iznese neku fantastičnu priču o tome kako sam, na primer, patološki zavisnik od barbuta, kako sam opljačkao firme kao stečajni upravnik, kako sam strani plaćenik i produžena ruka Amerike, kako sam utajio milion dolara poreza i pobegao iz Amerike, pa mi sad preti izručenje.

Pošto je ova poslednja priča objavljena na sajtu koji pripada ozbiljnom mediju, pokrenuo sam ozbiljnu istragu o čemu se tu radi. Iako se radi o ozbiljnom mediju, sama priča je krajnje neozbiljna, bazirana na jednom PDF-fajlu navodno pribavljenom od katastra u jednoj opštini u Kaliforniji. Objava ‘dokumenta’, za koji smo rekli da je ili falsifikat ili greška, nije sporna, to jeste posao novinara, ali ne i kampanja neprofesionalnih insinuacija koje priliče samo najgorim tabloidima. Pored toga, taj medij nam nije tražio nikakvo objašnjenje pre nego što su objavili priču, a nakon objave nisu hteli da objave naše reagovanje. Za sve to će taj medij na kraju morati da odgovara.

Naravno da ne dugujem milion dolara poreza. Ne dugujem ni dolar ni u Americi, kao ni u Srbiji ili bilo gde. Obećao sam da ću svoj demanti dokumentovati i čim pribavim sve dokaze objaviću i videće se i ko je podmetnuo tu laž i kako.

(Mladen Obrenović, Al Jazeera)