SAŠA R. ŽIVIĆ: Idiotizacija Srbije

22 Aug 2017

Kako vlast menja intelektualnu strukturu zemlje zarad pozitivnih izveštaja Zapada

Živimo, nažalost, u državi koja svakim danom iskazuje svoju karikaturalnost.

Isuviše je mnogo iracionalnosti, besmisla, provizorijuma da bi se odolelo zovu kritike – neki ?e kriti?ari biti satiri?ni, drugi ironi?ni, tre?i cini?ni, manje ili više duhoviti, ali ?e se gotovo svi uvek baviti dnevnopoliti?kim temama. Vole to medijski urednici…

Ono što aktuelna vlast radi sa obrazovanjem a time i sa budu?noš?u ove zemlje možda nije aktuelno baš ovog dana, ali bi?e ovog veka. Po koli?ini autohtone SNS destruktivnosti, ova je tema zna?ajnija od zbira besmislica kojima smo bombardovani baš svaki dan: trijumfalno otvaranje fontane na Slaviji da bi se u tišini zatvorila, zahtev da se slike predsednika ka?e po kasarnama, virtuelno zapošljavanje mladih lekara…

Društva koja žele sre?nu budu?nosti brinu o svojim najpametnijima, mi o onima sa najmanje kvalifikacija. Jedina smo zemlja na svetu gde ve?i stepen stru?ne spreme smanjuje mogu?nost zapošljavanja! Nemogu?e da nikoga ne brine elementarna istina da smo intelektualno devastirani, te da godišnje ostajemo u proseku bez 50.000 mladih diplomaca, kako navodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Bolni vapaji predsednika SANU profesora Kosti?a ne mogu biti dovoljni.

Autohtoni kapitalizam, ovde potajno uvek smatran idealom, uzima svoj danak. U gradu koji je pre 30 godina pravio kompjutere, predsednik trijumfalno drži kabl kao kona?ni dokaz svoje genijalnosti i otvara fabriku Cumbotel u kojoj ?e se iscrpljivati naša mlada i nekvalifikovana radna snaga za platu od 200 ili 300 evra. To što ?e država Srbija uložiti 50.000 evra za svako radno mesto i time obezbediti plate novozaposlenim makar za narednih 10 godina, kako tvrdi Doj?e vele, predsednik smatra racionalnim i poželjnim, te hvale vrednim potezom (naravno, neumerene hvale, kako mu i prili?i).

Tako ?e, aboliran od Zapada za sva doma?a nepo?instva, predsednik od ove zemlje napraviti neoliberalni Shangri-La – mesto gde ?e se belosvetske kompanije utrkivati za jeftinu radnu snagu i dobre apanaže. A najgore od svega što ?e na ovaj na?in predsednik zaokružiti sistemsku prekvalifikaciju nacije – pod plaštom “brige” za javne rashode nastavi?e sa zabranom zapošljavanja i tako vrlo brzo iz zemlje “proterati” pola miliona najpametnijih Srba, a zadrža?e pola miliona onih koji imaju najmanje ambicije i kvalifikacije, nude?i im onaj nesretni kabl u ruci kao šargarepu. Ovolika intelektualna migracija, dostojna Arsenija ?arnojevi?a, isuviše je za jednu zemlju od sedam miliona duša. Ovako se suštinski menja intelektualna struktura Srbije, uništava njena elita a budu?nost države ostavlja na milost i nemilost Me?unarodnom monetarnom fondu.

Živimo u državi koja svoju navodnu uspešnost isklju?ivo procenjuje banalnim brojkama, ube?uju?i nas mahnito da neki procenti više zna?e od ljudi koje deportuje u Nema?ku, žeš?e nego što su to sami Nemci ?inili 43-e! Sve ?ude?i se Siriji, imamo vlastiti egzodus na delu – za svoju mladu inteligenciju vlast stavlja ograde ne na izlazu iz Srbije, ve? na ulasku u nju. Ve? peta ili šesta generacije mojih studenata, koja je prinu?ena da traga za sre?om pod germanskim suncem, nikada se ne?e vratiti! Ne znam šta na ovo kažu ministri prosvete ili zdravlja, ali mene ovo jako boli i stidim se i na tu?i ra?un. U godinama kada samo Gvineja Bisao ima ve?i izvoz pameti od Srbije, država sistemski iz zemlje tera one koje sama školuje! Da li moji najbolji studenti zaista imaju perspektivu samo u Severnoj Rajni – Vestfaliji? Da li je zaista uspeh kada svoju budu?nost prodamo za pozitivni izveštaj EU ili MMF-a? Kakva je ovo društvena ambliopija, da li je mogu?e da niko ne želi da snažno poput Zole uzvikne “J’accuse”.

Naša elita nema dovoljno hrabrosti da ukaže na ovu anomaliju, boje?i se da je ne proglase tradicionalnom i konzervativnom – bolje je biti “moderan” i dremati. Tako i ona oboleva od konformizma u fromovskom smislu re?i, bespotrebno se saobražavaju?i sa postoje?im “kulturnim modelom”. Te jedinstvene norme ponašanja ?ine ?oveka neslobodnim, nesklonim suštinskoj introspekciji i spoznavanju sebe, te od njega nastaje plastelin pogodan da njime Vu?i? popunjava rupe u svom ingenioznom mozaiku. Obeshrabruje se sopstveno razmišljanje i serviraju se gotova rešenja za sre?u. Vu?i? uspeva u naumu: ljudi, naizgled, imaju pravo da misle, ali je muka što nemaju sopstvene misli.

Stvoriti od stare evropske zemlje moderni Bangladeš ili Indoneziju, iz koje ?e pametni pobe?i a oni koji ostanu biti primorani da rade za evro ili dva na sat – eto šta ?e biti kona?ni rezultat nekontrolisane vladavine našeg suverena.

Za po?etak dovoljno da makar uvaženi akademik Kosti? i SANU stanu na crtu?

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

(Danas)

Podelite ovu stranicu!