SAŠA JANKOVIĆ: Regionom odjekuje jezik nasilja

08 Sep 2016

Građani su protestovali jer im neko pred očima lomi pravnu državu, zloupotrebljava policiju, ponižava tužilaštvo, vređa inteligenciju, gazi građanski ponos

Srbijanski zaštitnik gra?ana objašnjava zbog ?ega, uprkos velikom interesovanju javnosti, predistražni postupak u slu?aj rušenja objekata u beogradskoj Savamali još nije okon?an, ?ija je dužnost da novinare, korisnike društvenih mreža i opozicione lidere zaštiti od premijera Aleksandra Vu?i?a koji ih javno naziva ološem, lopovima i prevarantima i ho?e li biti kandidat udružene opozicije na predsjedni?kim izborima 2017.

Više javno tužilaštvo u Beogradu protekle je nedjelje saopštilo da je i nakon ?etiri mjeseca, predistražni postupak u slu?aju rušenja objekata u Hercegova?koj ulici “u toku”? Zašto se taj predmet toliko odugovla?i, šta mislite?

Zato što zakon ne važi uvek za sve podjednako, zato što se neki državni organi, pored zakona, pridržavaju i zahteva ili o?ekivanja vlasti; u krajnjem, zato što je politi?ka volja ponekad, za neke ljude, iznad zakona. To je suština koju ponavljam, jer se sa druge strane taj izuzetno važan slu?aj pokušava banalizovati, svesti na “rušenje baraka” ili predimenzionirati u “rušenje vlasti”, sve kako bi, uz protok vremena, nalogodavci i po?initelji tog samovlaš?a bili abolirani.

Mislite, dakle, da bi se moglo dogoditi da, poput “afere helikopter” ili prebijanja Andreja Vu?i?a tokom beogradske Parade ponosa 2014, i “slu?aj Savamala” postane još jedna u nizu neriješenih i zataškanih afera koje se vezuju za aktuelnu vlast?

Moglo bi, ne bi bila prva. Ali privremeno. Takve afere se mogu gomilati sve do momenta dok neki, možda mnogo manje težak slu?aj, ne bude okida? za erupciju nezadovoljstva. A to bi trebalo izbe?i.

Tome služe institucije – da se stvari rešavaju, a ne guraju pod tepih. Vlast u Srbiji trebalo bi da je dovoljno snažna da prizna grešku, ispravi je i bez tereta krene dalje.Kao Zaštitnik gra?ana, izabran sam baš da bih utvr?ivao i vlast opominjao na takve greške, ona ih ispravljala, a gra?ani rekli – u državi postoji kontrola i odgovornost i imamo poverenja u sistem. Stvari, me?utim, ne idu u tom pravcu. Ne znam kakav ?e kona?an ishod biti, ali slu?aj “Savamala”, uz još neke koje ste nabrojali, naneo je ogroman udarac poverenju gra?ana u državu.

Kada ve? govorite o svojim dužnostima, imate li utisak da se u kontrolisanim medijima ono što je Vaša obaveza diskvalifikatorski interpretira kao Vaš politi?ki angažman?

Nije to utisak, to je materijalno dokazivo, ?injenica. Ne veruju oni stvarno u to, ve? je to metod da se institucije na silu uvuku u politi?ku arenu, u kojoj je, prema pogubnom preovla?uju?em shvatanju, sve dozvoljeno; a onda, u svom ringu, sa svojim medijima kao sudijom, dele udarce ispod pojasa kao u onom starom crta?u u kome, ?ini mi se Duško Dugouško, na delu pokazuje zbunjenom protivniku šta sve nije dozvoljeno. Pitanje je zašto se to radi, zbog ?ega vlast zalaganje za vladavinu prava proglašava za opoziciono delovanje, a zaštitnika prava gra?ana za politi?kog protivnika – to valjda ne zna?i da je vlast u suštini protiv tih vrednosti i ciljeva? Po službenoj dužnosti, verujem da nije, ve? samo nije navikla na kontrolu. Nikako ne bih, da sam politi?ka vlast, ombudsmana tretirao i predstavljao kao politi?kog protivnika. To je ma? sa dve oštrice.

Da se vratimo doga?ajima u Savamali, koje je predsjednik Vlade nazvao “rušenjem tri barake”…

Gra?ani nisu protestovali zbog tri barake, ni zbog organizatora protesta, ni zbog opozicije, ni zbog Zaštitnika gra?ana koji je do sada jedini državni organ koji je slu?aj, u domenu svoje nadležnosti, ispitao i niz nezakonitosti nepobitno utvrdio.

Nego?

Protestovali su jer im neko pred o?ima drsko lomi pravnu državu, zloupotrebljava policiju, ponižava tužilaštvo, vre?a inteligenciju, gazi im gra?anski ponos. Gra?ani su na ulici zahtevali institucije u koje mogu da se pouzdaju, koje rade svoj posao i za koje su i “vrh gradske” ili neke druge vlasti, i prodavac lubenica i polovnih udžbenika pred zakonom jednaki. Ne traže oni da se “barake” ponovo podignu, ve? da pravna država stane na noge, a onaj ko ju je sapleo da odgovara.

Pretpostavljam da je to danas veoma teško obezbijediti. “Svestan sam da moja funkcija zahteva da gra?anima ulivam veru u snagu vladavine prava i opredeljenost države da zakon važi no?u i danju, podjednako u Beogradu, Subotici, Ljuboviji, Boru, Vranju… I podjednako za svakoga”, rekli ste nedavno.

Sa jedne strane jeste teško, jer postoji toliko pojava zbog kojih moje re?i zvu?e idealisti?ki i zbog kojih mnogi misle da sam naivan ?ovek ili da ni sam ne verujem u ono što pri?am. Sa druge nije, jer su te re?i ta?an i iskren odgovor na preku unutrašnju potrebu ljudi. Gra?ani žele da im neka zvani?na institucija potvrdi da nenormalno u me?uvremenu ipak nije postalo normalno, da se svet nije okrenuo naglavce, da to što se moralna i zakonska pravila krše nije postao novi zakon, ve? sistemska greška protiv koje moramo da se borimo.

Kako? Šta, recimo, mislite o protestima Ne da(vi)mo Beograd, kako Vam oni izgledaju?

U svakoj zemlji i u svako vreme gra?ani moraju pokazivati nosiocima vlasti da su spremni da, ako vlast guši ili ignoriše institucionalne korektive, budu kona?ni, krajnji korektiv i ?uvar sopstvenog dostojanstva. Srbija, i uopšte, naš region, ima slobodarske ljude i svako ko ra?una da su oni suviše razo?arani, izmoreni, zbunjeni, nezainteresovani ili možda lenji, vara se. Da li zakon važi podjednako za sve, ili je nekome sve dozvoljeno, a drugi ispašta i zbog najsitnijih prestupa, pitanje je ljudskog dostojanstva, ne politike.

Karikaturista Dušan Petri?i? je u intervjuu za Dane rekao da se gra?ani plaše Aleksandra Vu?i?a. Plaše li ga se?

Veliki Petri?i? naravno nije pogrešio. Ali strahova ima raznih. Ne doti?e me mnogo strah onih koji se plaše jer dokaze o nekom njihovom nezakonitom poslu vlast drži u fioci da bi ih po potrebi disciplinovala. To što su takvih slu?ajeva fioke pune, a sudnice prazne ne govori dobro o vlasti, ali ni te ljude ne ?ini boljima. Ne boli me ni strah dela intelektualne elite koja, ?uvaju?i svoje sitne privilegije, ?uti dok se osnove društva klimaju. Elita je elita samo ako se njen glas ?uje kada je najpotrebnije i najteže. Ona je vrh, prva, a ne dno, poslednja. Od svih strahova priznajem samo strah ljudi kojima posao od koga s mukom izdržavaju porodicu zavisi od nekog nabusitog partijskog aparat?ika koji je zaseo na državnu ili lokalnu funkciju, u javno preduze?e ili upravni odbor i tamo le?i svoje komplekse. Pretpostavljam, ?ak verujem da Aleksandar Vu?i? ne želi da takvi ljudi strahuju. Ali strahuju, s razlogom.

Zna?i li to da je Srbija ipak zemlja “autokratskog populizma”, kako ste jednom rekli?

Ne samo Srbija. Autokratski populizam širi se kao pogrešan odgovor, lažni lek za birokratsku samodovoljnost u koju su zapale mnoge države i organizacije širom Evrope i sveta. Oslanja se na nezadovoljstvo gra?ana zbog korupcije i nezajažljivih elemenata globalizacije koji su izmakli kontroli i kao odgovor nude, manje ili više uvijeno, stav da u stvari prava gra?ana, pluralizam ideja, politika i mišljenja nisu dobri i da su dovoljni jedan vo?a i mnogo istraživanja javnog mnenja. U banalnim stvarima vo?a ?e se priklanjati ukusu ve?eg ili bar glasnijeg dela populacije i tako simulirati legitimitet, na primer u?eš?em u politi?kom talk showu sa folk-zvezdom i portparolkom hitne pomo?i (dok istovremeno nema javnog su?eljavanja sa liderima opozicije), a u ozbiljnim stvarima odluke ne?e donositi u institucijama, ve? sam ili u krugu “najbližih saradnika”. To teži nekom obliku autokratije, zar ne? Vo?a nije zamena za pristojan život i dostojanstvo.

Kako to da ste u takvom sistemu ponovo izabrani za Zaštitnika gra?ana? Oboje znamo da se pretjerano ne svi?ate vo?i…

Jedna lasta ne ?ini prole?e, ako je neoprezna ili sujetna, samo može da bude iskoriš?ena za predstavu o prole?u. Kao što ni kriti?ki tekstovi u pojedinim novinama nisu dokaz da na javnom TV servisu i uopšte u medijima nema cenzure. Moj izbor i ostanak na funkciji samo su, za mene, dokaz da Aleksandar Vu?i? loše stvari ne radi sa predumišljajem. Da radi, rekao bi – pustite tog Jankovi?a da pri?a šta ho?e i nemojte ga napadati – ne može nam ništa jer nema ni izvršnu, ni sudsku ni zakonodavnu vlast, a lepo izgleda kao demokratski dekor. Ali ja sam stalna meta, dok istovremeno relativno visok procenat preporuka biva izvršen – mnogim ljudima moja institucija pomogne. Zbog toga nisam davno dao ostavku.

Zbog ?ega Vam se sve kao Zaštitniku gra?ana danas ljudi naj?eš?e obra?aju?

Bez obzira na to da li je re? o ekonomskim i socijalnim ili gra?anskim i politi?kim pravima, gra?ane boli – nepravda. Se?am se, a ima tome više od pet godina, ?oveka koji je, iako pritužbu može da pošalje na razli?ite na?ine, sa severa zemlje došao u Beograd i insistirao da sa mnom razgovara li?no. Nakon prvog dela njegove pri?e, ljutnuo sam se na njega što mi oduzima vreme žale?i se na sudiju ?iji rad ionako nemam pravo da kontrolišem, a koja je donela presudu protiv njega jer gradskom preduze?u nije platio ra?une za grejanje. Rekao sam mu “kako se usu?ujete da se žalite, ja od loših postupaka vlasti štitim gra?ane koji poštuju zakone, a ne suprotno”. Onda mi je pokazao dokaze da je toj sudiji ista gradska toplana otpisala višestruko ve?i dug od njegovog! Preko 20.000 ljudi obratilo mi se prošle godine, svako sa svojom mukom i svojim razo?aranjem.

“Gra?anin koji poštuje zakon, koji ne traži vezu; koji o?ekuje da neko pravo ostvari zato što u zakonu piše da ga ima, a ne zato što je glasa? stranke ili što neko ima dobru politi?ku volju; gra?anin koji svoje obaveze prema drugima i državi izvršava na vreme i veruje da ?e i ona prema njemu isto; gra?anin koji poštuje pravila uopšte – takav gra?anin se danas ose?a najobespravljenije”, piše u Vašem godišnjem izvještaju za 2015. Citiraju?i navedenu ocjenu, pisac Dragan Veliki? u posljednjem NIN-u kaže kako su samo takvi gra?ani “zalog za bolje sutra. Bez njih Srbija nema budu?nosti”. Jeste li saglasni sa Veliki?evom ocjenom?

Naravno. Sjajno je što umetnici, književnici imaju potrebu da pro?itaju izveštaje Zaštitnika gra?ana, iako to ne moraju. Nažalost, imamo predsednika Vlade i neke ministre koji uporno isti?u da to ne rade, iako to nije istina.

Kome da se, gospodine Jankovi?u, obrate novinari, korisnici društvenih mreža, opozicioni lideri koje je taj predsjednik Vlade nazvao “ološem”, “lažovima” i “prevarantima”? Otkud takav jezik?

Država bi trebala da govori jezikom propisa i procedura i da svoje funkcije ostvaruje kroz institucije, a ne kroz re?i, pogotovo tabloidne. U prošlosti se, me?utim, zaklanjanje suštine formom, sakrivanje nerada i korupcije birokratskim frazama i izgovorima toliko smu?ilo narodu, da su “so?ne” kritike novinara, satiri?ara, repera i drugih publicista, koji su stvari u državi po?eli da nazivaju pravim imenima, postale melem na ranu. Ljudi na vlasti su onda uvideli popularnost takvog nastupa i, kao i za mnoge druge stvari, rekli “pa mi to možemo bolje, možemo mi da budemo ve?i narod od naroda”. Krenulo je takmi?enje u lažnim niskim primanjima, odricanju od dnevnica (ionako smešnih za njihove kriterijume), u lažnoj skromnosti, asketizmu, lažnim radnim navikama. U?eš?e politi?ara u rijaliti emisijama, ?ega bi se stideo svako pristojan, najbolja je ilustracija onog o ?emu pri?am. Vrh su uvrede koje dolaze sa državnih funkcija, poja?ane tabloidnim zastrašivanjem, koje nisu gest slobode govora, ve? uterivanje straha. Našim regionom sa zvani?nih mesta odjekuje re?nik nasilja, ne države. Ve?ina nevladinih organizacija u svojim saopštenjima i javnim nastupima koriste jezik primereniji javnom životu od mnogih vladinih funkcionera.

Pokušaj revizije istorije posljednjih je nedjelja navodno bio povod za po?etak verbalnog rata o kojem govorite, i to na relaciji Beograd-Zagreb i Beograd-Sarajevo. Ko od tog vrije?anja, od tog rje?nika nasilja ima koristi?

Razumljivo, mnogi su zabrinuti da bi se situacija mogla oteti kontroli. ?ak i ako je u pitanju “samo” pozorišna predstava radi pridobijanja nacionalisti?ki nastrojenih glasa?a i skretanja pažnje sa životnih problema, sve to je opasno i mu?no. Od toga koristi mogu da imaju samo lažne politi?ke elite koje nam prete da od lošeg uvek ima gore i zato im se, valjda misle, ne treba zamerati.

Uzgred, kad smo ve? kod revizije prošlosti, nedavno je objavljeno istraživanje koje pokazuje da ?ak 65 procenata gra?ana Srbije misli da 5. oktobar nije promijenio ništa ili da je to bio po?etak propadanja Srbije. Šta Vi mislite o 5. oktobru – jesu li i zašto iznevjerena o?ekivanja gra?ana – a šta o pokušaju rehabilitacije Slobodana Miloševi?a?

Da, o?ekivanja gra?ana od 5. oktobra su izneverena, to je sasvim jasno. Jedino gore od toga je pokušati da se na ra?un grešaka posle 5. oktobra rehabilituje ?ovek koji je Srbiju uveo u konflikt sa gotovo svim okolnim narodima, i svetom, sve te konflikte izgubio, a svojoj zemlji doneo višedecenijski imidž problemati?nog gubitnika od koga se i danas oporavljamo. Pla?ao sam hleb, kad ga na?em, milijardama dinara; prodavao benzin na ulici, bio u ratu, plakao gledaju?i ljude oterane Olujom, stideo se zbog Srebrenice i sa šestomese?nim detetom bežao iz bolnice pred krstare?im NATO raketama. A to je ništa, stotine hiljada ljudi su prošle neuporedivo, nezamislivo gore od mene, i neko ?e sada da kaže da je alfa i omega moje države u to vreme u stvari tragi?na figura prema kojoj je na?injena istorijska nepravda! Ne?e biti.

Ima li nešto što Vlada Srbije radi kako valja?

Naravno, ali o tome njeni ?elnici toliko pri?aju da im moja pomo? ne treba. Evo, ipak: odnos prema LGTB populaciji je svakako bolji nego ranije. I dinar je relativno stabilan. Penzije su, ako ništa drugo, redovne, mada su penzioneri uskra?eni za njihov pun zara?eni iznos. U zdravstvu je bar zaustavljen višedecenijski pad dostupnosti usluga, ?ak se lagano podiže iz mrtvih. Ima pozitivnih stvari.

Strane diplomate i briselska administracija ne samo da misle da ima pozitivnih stvari, nego su “impresionirane” reformama koje Vlada Srbije sprovode. Kako to?

Mislim da oni imaju stvarno niska o?ekivanja od nas. Nije jedini reper za Srbiju vreme ratova devedesetih. Ponekad pomislim da od Balkana ne o?ekuju više nego da se sami od sebe ne pobijemo me?usobno. Dok sam radio u OEBS-u, pitao sam ?esto kolege strance odakle im hrabrost da do?u u Srbiju i drže seminare sudijama, tužiocima, policajcima, poslanicima… ?esto ljudima sa više škole i iskustva od njih samih. “A kad ste tako obrazovani i pametni, kako vam onda ništa ne funkcioniše?”, upitali bi me oni vispreniji me?u njima. Na to pitanje ni danas nemam odgovor. Možda zaista nismo tako dobri i pametni kao što se sami sebi ?inimo; sigurno nismo, ali sam siguran i da možemo više nego što je puko preživljavanje. A oni su izgleda impresionirani što (još) preživljavamo. Od nas ja o?ekujem više nego oni, to je valjda normalno.

Znate da Vas dio javnosti doživljava kao najozbiljnijeg politi?kog protivnika ove vlasti. ?ime ste zaslužili takav status, šta mislite?

Samo radim svoj posao onako kako mi savest i znanje nalažu. Ali što je scena o?iš?enija od onih koji tako rade, to je više reflektora upereno u one koji preostanu. Srbija je moja zemlja, ne dozvoljavam da je iko ve?i patriota, rodoljub, Srbijanac i Srbin od mene, niti mislim da je manji; niti iko uopšte ima pravo da mene ili bilo koga premerava po tim kriterijumima. Svoju zemlju i narod volim najviše, ali ne mislim da su drugi narodi i zemlje lošiji ili bolji. Prihvatam odgovornost za ono što radim, ali ne pravdam se nikome što se držim zakona; slušam tu?a mišljenja, ali ne idem bilo gde po svoje. I nisam jedini takav, da se zna.

Hajde da Vas pitam ono što Vas posljednjih dana mnogi pitaju: ho?ete li se, dakle, kandidovati na predsjedni?kim izborima 2017.? Istraživanje koje je objavio beogradski Danas pokazuje da bi premijer Vu?i?, ako bi se kandidovao na predsjedni?kim izborima 2017, osvojio oko trideset procenata podrške, da bi opozicioni lideri dobili manje od deset procenata, dok biste Vi kao potencijalni kandidat za tu funkciju osvojili petnaestak procenata.

Citirate istraživanje prema kome bi neko drugi pobedio i pitate me da li bih se kandidovao? Radite li za Aleksandra Vu?i?a?

Opet odbijate da direktno odgovorite na to pitanje? Da li to ima veze sa tabloidnim lin?om kroz koji ste prošli?

?oveka to ili polomi ili oja?a, ja nisam slomljen. Greška je misliti da ?ovek treba da se navikne da ne bi pukao. Ne treba nikada da se naviknemo na to, tabloidno lin?ovanje ne sme nam postati normalna, uobi?ajena stvar ?ak i kada je deo vladaju?eg sistema i kada ga pravosu?e i regulatorna medijska tela ne sankcionišu. Zlo ne prestaje da bude zlo zato što je veliko i ?esto. A ništa ne traje ve?no, o tome treba uvek da razmišljaju svi na vlasti i sve ulizice vlasti.

Na pitanje o kandidaturi ne odgovaram pozitivno jer Srbija ima predsednika i predsedni?ki izbori nisu raspisani, a ni negativno, jer svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran za predsednika Republike, pa valjda i ja – zašto bih se tog prava odricao samo zato što se vlast trudi da to uradim..

(Tamara Nik?evi?, BH Dani / Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!