SAŠA ILIĆ: Eagle Hills

12 Jul 2014

Politika laži koja se vodi u Srbiji, u dugom kontinuitetu, sa Vladom Aleksandra Vučića dospela je u fazu sublimacije, kada marketing budućnosti, napustivši čvrsto tlo nastoji da kreira novu stvarnost

Oporavak duha nacije

Politika laži koja se vodi u Srbiji, u dugom kontinuitetu, sa Vladom Aleksandra Vu?i?a dospela je u fazu sublimacije, kada marketing budu?nosti, napustivši ?vrsto tlo nastoji da kreira novu stvarnost. On je naizgled okrenut velikim ekonomskim projektima i reformama, o prošlosti se ne izjašnjava nikada i na „neumesna pitanja“ poput onog šta ste radili tokom devedesetih, ili ?ak ne tako davno, recimo u maju 2007, nudi odgovore koji pretenduju na duhovitost i samodopadnost. Nešto sli?no je manifestovano i prilikom posete premijera Vu?i?a Berlinu, kada je na pitanje o dužini putovanja vozom od Beograda do Zagreba, on odgovorio da se ta razdaljina može prevaliti i za „tri i po sata“. Nekima se to dopalo. Njegove strana?ke koleginice, zadužene za širenje optimizma, proglasile su ga „jedinim državnikom u regionu“. U vo?enju takve politike, potpuno je diskreditovano svako pitanje o prošlosti, jer se time zadire u zabranjenu zonu, zapravo u poreklo ovakve politike. Kako bi se to spre?ilo, marketing budu?nosti je „vesniku promena“ obezbedio medijsku diskurzivnu mrežu kao „pokrivalicu“ za sve nemile slike koje bi svakog trenutka mogle da prodru u javnost i upozore nas da iza nje stoji jedna pustoš: socijalne bede, rasprodaje državne imovine, usvajanja novih katastrofalnih zakona preko no?i, suspendovanja prava i što je najstrašnije, neupokojenih mrtvih iz devedesetih, koji se iskopavaju diljem regiona, bilo da se radi o Sotinu, Tomašici, Rudnici ili Srebrenici. Zaista, sa takvom scenografijom bilo bi zaista teško voditi „modernu evropsku politiku“, koja prosipa duhovitosti u Berlinu, moli za pomo? oko Kosova u Kremlju i igra na nacionalisti?ku kartu u Andri?gradu. Zato je sve upregnuto u retuširanje stvarnosti. Tako je megalomanski projekat „Beograd na vodi“ za kratko vreme postao diskurzivno mesto nacionalne kohezije. Na sajtu ovog projekta (belgradewaterfront.com) ponu?en je do sada najuspeliji govor marketinga budu?nosti koji posredno svedo?i o sada neizgovorivoj prošlosti.

Dok se ovo zbiva, u toku je devetnaesta godišnjica genocida u Srebrenici. Mediji u regionu prenose uveliko vesti o pripremama za obeležavanje Dana se?anja na 11. jul 1995. Tabuti sa 175 žrtava genocida u Srebrenici spremni su za ukop. Organizuje se Marš mira kao i biciklisti?ki maraton Biha? – Srebrenica 2014, kome su se pridružili biciklisti iz Slovenije, Hrvatske i Italije. Mediji susednih država podse?aju da je do sada u Poto?arima ukopano 6.066 identifikovanih posmrtnih ostataka ubijenih Srebreni?ana. Ovaj dan se obeležava i u svetu. U Srbiji, me?utim, obeležavaju se nauka i sveci – 10. jula je Teslin, a 12. jula Petrovdan. Izme?u tih dana, pre i posle, slavi se Beograd, i to onaj koji je poslednjih nedelja osvanuo na malim i velikim bilbordima širom zemlje. Prizor je futuristi?ki: jedan nepostoje?i blistavi grad sa teško prepoznatljivom topografijom, nad kojom dominira svetlosna kula, prelazi preko reke. U uglu piše: „Belgrade Waterfront“. Tim prizorom je zakrivena pomenuta pustoš u provinciji ili ofucane i propale fasade starih zgrada u prestonici. Poruka je jasna: ovo je vizija budu?nosti kojoj teži naš lider. Kao garancija te vizije stoji plavo-beli logo „Eagle Hills“: stilizovana ptica raširenih krila.

Ko se interesuje za ove stvari, može sve da prona?e na sajtu ovog projekta. A tamo tek po?inje pravo putovanje. Na tom mestu se orao predstavlja u prvom licu množine i to kao „kompanija koja gradi prestižne gradske komplekse koji podsti?u duh nacija“. Ovim spojem kapitalizma i nacionalizma u prvoj re?enici li?ne karte, novoosnovana kompanija progovara o svojoj ekskluzivnosti. Dakle, ona ne gradi bilo šta i bilo gde. Njeni savršeno zapakovani proizvodi postaju landmark nekog grada pa i države. A da ne govorimo o „boljem pozicioniraju na globalnom tržištu”. Eagle Hills promoviše uspešan model pora?anja jednog “održivog ekonomskog razvoja” iz opšte zapuštenosti, koja ima samo topografske i vizionarske potencijale. Tu transformaciju, naravno, nemogu?e je napraviti bez kreiranja “novog životnog stila”. A kakav je to stil, zapita?e se neko, da bi mu Eagle Hills odmah ponudio tautološki odgovor da se radi o „životnom stilu sa stilom“. Šta to zna?i, teško je odgonetnuti, ali Eagle Hills pokušava i to, klize?i s onu stranu nonsensa: “Svaki [naš] projekat unapredio je postoje?u panoramu grada, ?ime je u?inio da grad postane zna?ajna destinacija prefinjenog životnog stila”. Ovo bi trebalo da zna?i da Beograd može mnogo više na globalnom tržištu ukoliko dobije još koju kulu (visine 180 metara!?) ili pilon. Ili više njih odjednom. Tj. bilo bi dobro da se na panorami Beograda vidi nešto nalik na City u Londonu ili Frankfurtu. Ili bar da blješti kao u Dubaiju. Eagle Hills želi da kaže da ovakav pogled ima i lekovita svojstva: on, naime, vrši tihi rad na podsticanju nacionalnog ponosa svakoga ko ovo gleda. Na kraju paragrafa pod naslovom “Gostoprimstvo i stanovanje” piše: “Naša kompanija, ro?ena u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, spremna je da svoju stru?nost podeli sa nacijama u usponu”. Više nema dileme, ovaj Eagle je domoljub par excellence, jer on gradi naše ali i bodri nas. “Kao orao koji nadle?e našu domovinu, i mi vizijom stremimo ka velikim visinama, a u isto vreme budno motrimo na svaki detalj.” Dirljiv je ovaj paralelizam izme?u orlovog leta i politi?kog vizionarstva, koji se sre?u u sferi ozonskog patriotizma, odakle se pruža tako jasan pogled na našu domovinu. Na?as, ?ovek zaboravi da bi ove re?i trebalo da izgovara Mohamed al Abar i pred o?ima mu se pojavljuje premijer Vu?i?.

Sve što piše na sajtu projekta Belgrade Waterfront predstavlja zapravo krajnje domete Vu?i?eve retorike, tj. njegovog marketinga budu?nosti. U pitanju je njegovo can you imagine, njegova megalomanija koja ide dotle da se govori o Kuli Beograda koja ?e “sigurno postati novi zaštitni znak glavnog grada i Evrope“. Više tu ne zna?i ništa ni region u kome je on „jedini državnik“, ve? se ide na mnogo ve?e formate. Stoga ova vizija postaje supstrat Vu?i?eve politike, pa svaka kritika projekta, ma koliko bila stru?na i argumentovana, tuma?i se kao dirketni udar na njega. Slaganje s Beogradom na vodi zna?i podržavanje i uklju?ivanje u nacionalnu politi?ku matricu ?iji je Vu?i? ideolog i vizionar. BW postaje ono prazno mesto ideologije oko kojeg se strukturira život zajednice. Ranije je u njemu bio upisan mnogo ve?i krug, ?ije su zapadne granice bile „Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica“. Posledice te politike bile su katastrofalne. To je prošlost o kojoj se ne govori. Danas je na tom mestu samo Savamala. Krug se smanjio ali je vizija ostala velika, gotovo suspregnuta manjkom prostora, zbog ?ega se „stremi u visine“. Realnim problemima u ovom kontekstu nema mesta.

A šta je sa orlom, pita?e neko. On je nešto kao generi?ki kod Vu?i?eve „stare“ i „nove“ politike. Najviše podse?a na photoshop mutaciju orlušine sa plavo-belog grba Srpske radikalne stranke. Samo, ovog puta ima mnogo bolji outfit i govori engleski.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!