SAŠA ILIĆ: Dogan Akhanli

24 Aug 2017

Erdoganov obračun sa kritičarima je doveo do hapšenja Dogana Akhanlija, turskog pisca koji je izbegao u Nemačku 1991. i nastanio se u Kelnu, gde je nastavio da se bavi literaturom, ali ne odustajući od kritike Turske

Život kao proces izme?u dva pu?a u Turskoj

Progon novinara i pisaca, zabrane pojedinih emisija koje se bave politi?kim problemima u zemlji, kao i uspostavljanje kontrole u medijima jasni su signali da nešto nije u redu sa aktuelnom vlaš?u. No ovi simptomi uglavnom su ignorisani, naro?ito kada oblasni gospodar ili strongman ima kredit kod zapadnih prijatelja za koje on garantuje održavanje stabilnosti u svom regionu. Još je teže govoriti o unutrašnjem gušenju sloboda i nepoštovanju prava ako se on uporedi sa Vilijem Brantom ili nekom sli?nom istorijskom figurom. U tom slu?aju, situaciju može preokrenuti samo neki pogrešan korak ili prestup takvog politi?ara. Doga?alo se neretko u bližoj prošlosti da se zapadna optika promeni preko no?i pa da se od garanta stabilnosti dospe do diktatora. Onda se rapidno pogoršava stanje sloboda, a bezbednost kriti?ara vlasti biva ozbiljno ugrožena.

Takav prelazak preko crvene linije na?inio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Njegov obra?un sa kriti?arima je ovih dana doveo do hapšenja Dogana Akhanlija, turskog pisca koji je izbegao u Nema?ku 1991. i nastanio se u Kelnu, gde je nastavio da se bavi literaturom ali ne odustaju?i od kritike Turske, njene politike i odnosa prema po?injenom genocidu nad Jermenima u prošlosti. Sasvim je izvesno da je zbog toga, odmah po prispe?u u Španiju gde je nameravao da provede svoj godišnji odmor, Akhanli uhapšen. To je u?injeno na osnovu reaktivirane poternice Interpola iz 2013, koju su turske vlasti u me?uvremenu podigle na najviši nivo. Za Dogana Akhanlija je onda po?ela jednodnevna drama ?iji su se vektori povla?ili na relaciji Ankara – Berlin – Madrid.

Samo nekoliko sati posle hapšenja Akhanlija, reagovao je i Nema?ki PEN centar, osudivši „politi?ki motivisano hapšenje pisca“. Usledila je potom reakcija nema?kog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela, koji je prethodnih dana ve? imao okršaj sa Erdoganom, kada je turski lider pozvao svoje sunarodnike s pravom glasa u Nema?koj da ne glasaju za najve?e nema?ke partije, ozna?ivši ih kao „neprijatelje Turske“. Slu?aj Akhanli je tako dospeo na teren uveliko narušenih odnosa izme?u Berlina i Ankare, zbog ?ega se oglasila i kancelarka Angela Merkel, rekavši da je „nedopustiva zloupotreba Interpola u proganjanju svojih kriti?ara“. Nakon dvadeset i ?etiri ?asa, sud u Madridu je oslobodio Dogana Akhanlija, ali uz uslov da ne napušta Madrid narednih ?etrdeset dana dok vlasti ne razmotre turski zahtev za izru?enje.

Dogan Akhanli je spavao kada je produžena Erdoganova ruka pokucala na vrata njegove hotelske sobe. U prvom trenutku, pomislio je da se radi o rutinskoj kontroli stranaca u hotelu posle teroristi?kog akta koji se dogodio u Barseloni, ali se prevario u proceni, jer je taj traženi „terorista“ bio upravo on. (Veza izme?u pisanja i terorizma dobro je poznata doma?oj publici, koja je preko medija tokom januara i februara 2012. mogla da prati progon pisca Sretena Ugri?i?a u Beogradu, koji do danas nije rehabilitovan, ve? ga i dalje tretiraju kao uništitelja srpske kulturne baštine i pored toga što je priveo kraju rekonstrukciju Narodne biblioteke Srbije.) Tek kasnije mu je saopšteno da je uhapšen po poternici Interpola koja je stigla iz piš?evog zavi?aja. Ovo je posebno ?udilo Akhanlija jer je prethodnih godina ?esto odsedao u hotelima širom Evrope. Me?utim, nikada se ranije nije sretao sa policijom u tim hotelima, što navodi na pomisao da je poternica reaktivirana nedavno, na talasu Erdoganove politi?ke radikalizacije.

Duga je senka koja prati Akhanlija i proteže se od sredine sedamdesetih godina, kada je pisac pošto je otkrio levi?arsku štampu pristupio ilegalnoj Revolucionarnoj komunisti?koj partiji Turske i po?eo da se društveno angažuje. Nakon vojnog pu?a koji je izveden 12. septembra 1980, Akhanli se povukao u ilegalu; me?utim, pet godina kasnije bio je uhapšen. Proveo je dve i po godine u vojnom zatvoru u Istanbulu, gde je bio podvrgnut teškoj torturi. Po izlasku iz zatvora, Dogan Akhanli nastavio je da živi pod paskom službe bezbednosti, zbog ?ega je 1991. napustio Tursku zauvek, zatraživši politi?ki azil u Nema?koj.

Iako je prošlo skoro dvadeset godina, uredna turska administracija nije zaboravila na „neprijatelja Turske“, tako da je Akhanli odmah uhapšen kada je 2010. posetio otadžbinu posle mnogo vremena. Izveden je pred sud pod optužbom da je 1989. kao šef teroristi?ke organizacije sa kodnim imenom „Dogan K“ oplja?kao jednu menja?nicu. U toj plja?ki je jedan ?ovek bio ubijen. Zbog nedostatka dokaza, Akhanli je oslobo?en 2011; me?utim, proces je u njegovom odsustvu obnovljen dve godine kasnije. Erdoganu je ovaj dosije bio više nego dobrodošao kada je pokrenuo opsežne ?istke u državi i izvan nje nakon neuspelog pu?a u julu 2016. Ispostavilo se da je bez velikih teško?a mogu?e uhapsiti kriti?ara makar se on nalazio na drugom kraju kontinenta.

Književni rad Dogana Akhanlija tesno je povezan sa njegovim društvenim angažmanom. Centralno delo ?ini trilogija Apokalipsa Sudnjeg dana (tursko izdanje – 1999; nema?ko izdanje – 2007). To je celovita pri?a o genocidu nad Jermenima koji je otpo?eo krajem devetnaestog veka a kulminirao 1915, sedam godina posle dolaska Mladoturaka na vlast. Otuda su i dve istorijske figure iz tog doba dobile svoje književno uobli?enje kao nalogodavci i izvršioci genocida – Mehmed paša Talat i Enver paša Ismail. Drugi aspekt romana posve?en je sudbinama onih ljudi koji su se kroz dvadeseti vek suprotstavljali zvani?noj verziji ovog doga?aja u Turskoj. Time je Akhanli uspostavio tradiciju kriti?kog pisanja u Turskoj.

Radikalizacija politike Redžepa Tajipa Erdogana, izme?u ostalog, duboko je u vezi sa održavanjem zamrznute slike prošlosti Turske. Potisnuta slika genocida, koja tek povremeno isplivava na površinu u tekstovima pisaca i novinara, doživljava se kao udar na sam Erdoganov režim. Turski primer je više nego paradigmati?an kada su u pitanju nestabilne demokratije na Balkanu, osobito one koje u svojoj istorijskoj dubini kriju slike genocida. Srbija je takav slu?aj. Predsednik Vu?i? pokazuje sve osobine politi?ara koji upravlja državom ?ije vru?e ta?ke iz prošlosti za sada bivaju uspešno zamaskirane „nezapam?enim ekonomskim uspesima“. U tom smislu, Erdogan je u boljoj poziciji od Vu?i?a, jer turski lider nastoji da obnovi stanje u Turskoj od pre sto godina, tj. pre reformi koje je sproveo Kemal paša Ataturk, dok je Vu?i? bio istaknuti deo politi?kog sistema koji je osmislio i sproveo genocid u Srebrenici, koriste?i Vojsku Republike Srpske. Ostaje pak otvoreno pitanje šta se doga?a sa piscima u Srbiji.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!