SAŠA ILIĆ: Đinđić u evropskoj agendi

22 Feb 2014

Atentat na premijera Đinđića zaista funkcioniše kao paradigma delovanja zločinačkog sistema koji je u Srbiji ostao vitalan do današnjih dana

Dramaturgija postmiloševi?evskog nasilja

Nepuna tri meseca nakon smrti advokata Sr?e Popovi?a, a svega tri dana od “istorijskog momenta” otvaranja pregovora Srbije sa EU, srbijanske politi?ke elite su se suo?ile sa Popovi?evom ostavštinom, koja je ovog puta došla kao zahtev iz Brisela, a ticala se rasvetljavanja politi?ke pozadine atentata na premijera Zorana ?in?i?a. Svakako je bilo zanimljivo vlastima i njihovim medijskim satelitima da posmatraju donkihotovsko istrajavanje Sr?e Popovi?a na ovom pitanju svih pitanja. I taman kada je sa Popovi?evim odlaskom izgledalo kao da se to breme “skinulo sa vrata”, krajem januara ove jubilarne godine, iz Evropskog parlamenta je stigla vest od direktora Direktorata Evropske komisije za proširenje Kristijana Danijelsona da je dobio pismo od ?etvoro parlamentaraca sa zahtevom da se Srbiji tokom pregovora o pridruživanju postavi isti onaj zahtev na kome je insistirao godinama i Sr?a Popovi?. Naime, ?etvoro evropskih parlamentaraca – Aron Dežan, (EPP), Marija Elena Kopa (Socijaldemokrati), Marje Kornelisen (Zeleni) i Jelko Kacin (Liberali) – potpisali su pismo sa ovim zahtevom i datirali ga na dan otvaranja pregovora sa Srbijom. Sadržina ovog pisma je dospela u javnost koji dan kasnije, kada se ve? utišala Da?i?eva i Vu?i?eva euforija oko istorijskog posla koji su oni obavili za Srbiju. Ovako formulisan zahtev, me?utim, trebalo je da sugeriše i to, da pored “oduševljenja” sveta ovom dvojicom evropejaca postoji ozbiljna skepsa prema na?inu na koji se “dubinske reforme” sprovode u Srbiji.

Odmah po otvaranju pisma koje je bacilo senku na istorijsku sre?u, mediji su anketirali neke doma?e politi?are šta misle o tome da li bi to zaista moglo postati prepreka na putu ka Evropskoj uniji. Svoje vi?enje stvari, izneo je pre svih Branko Ruži?, ministar zadužen za evrointegracije Srbije. On se, naime, složio da je to “legitiman politi?ki stav evroparlamentaraca” ali je isto tako rekao da to “ne može biti jedan od uslova za zatvaranje poglavlja 23. i 24. ukoliko se na jedan objektivan i studiozan na?in ne utvrdi da je jedna takva pozadina postojala”. U prevodu, njegov odgovor bi trebalo da zna?i kako EU može tražiti šta ho?e, ali ukoliko naše pravosu?e nalazi da politi?ke pozadine nije bilo – jer je ubistvo premijera bilo samo stvar “mafijaškog obra?una” – onda nema problema: Put nam je otvoren. Ni ostali anketirani politi?ari nisu rekli ništa pametno. Funkcioner SNS Marko ?uri? se složio da je uvo?enje vladavine prava veoma važno, Slavica ?uki? Dejanovi? je rekla da je to naša obaveza, a Borko Stefanovi? iz DS-a da je žalosno “što ubistvo premijera deset godina nije rešeno”. Na kraju se ministar pravde Nikola Selakovi? obavezao da ?e jednom za svagda rešiti tu stvar. Jelko Kacin je u najnovijem intervjuu, koji je objavljen u Dnevniku, pozdravio Selakovi?evu odluku, ne znaju?i da je službenik Ministarstva pravde Nikola Savi?, na desetogodišnjicu atentata, postavio na svoj facebook profil sliku puške iz koje je ubijen premijer ?in?i?. Oko toga se digla velika bura, ali na kraju se sve završilo odlukom ministra Selakovi?a da svog službenika kazni sa 11.000 dinara. Toliko taj prekršaj košta po cenovniku doma?eg pravosu?a. Tako?e, ni politi?ki stavovi ministra Selakovi?a nisu daleko od Savi?evih, a ono o ?emu govori Kacin, isti?u?i važnost Kopenhaških kriterijuma za ?lanstvo u EU, mora da mu deluje nadrealno. Ali Kacin je u tome vrlo jasan. On isti?e da se “moraju raš?istiti sva otvorena pitanja vezana za delovanje službi bezbednosti i njihovih veza sa organizovanim kriminalom i politi?kim strukturama”, kao i to da su “svi ovi elementi zastupljeni u atentatu na ?in?i?a”.

Atentat na premijera ?in?i?a zaista funkcioniše kao paradigma delovanja zlo?ina?kog sistema koji je u Srbiji ostao vitalan do današnjih dana; kao sprega politike, tajkunskog novca, dela policije i vojske, bezbednosnih službi, ?iji su eksponenti u javnosti neki intelektualci, delovi crkve, pravosu?a i preko devedeset posto medija. Nakon pada Miloševi?a i ulaska u dvovlaš?e izme?u saveznih (Koštunica) i republi?kih institucija (?in?i?), te odustajanja od lustracije, otpo?eo je dugoro?an plan rehabilitacije starih struktura skop?an sa odmazdom zbog petog oktobra. Prvi ?in ove tragedije bio je sam atentat na premijera, dok je potom usledio proces ubrzanog razaranja Demokratske stranke i njene politike koju je oli?avao sam ?in?i?. Sa dolaskom Borisa Tadi?a na ?elo DS-a i države vratio se i jedan deo stare elite koja je sa njim, kao na staroj Coraxovoj karikaturi, u koloni, ponovo ušla u Skupštinu Srbije. Dobrica ?osi? je ponovo dobio na važnosti, Kosovo je opet postalo skupocena srpska re?, a rat u Bosni – sveti rat za srpske teritorije. Slede?i ?in ove tragedije usledio je sa kohabitacijom izme?u Tadi?a i Koštunice, u usvajanju Ustava iz 2006, pa u rehabilitaciji Miloševi?evog SPS. Boris Tadi? je potom otvorio novi poligon za ja?anje desnice i nacionalizma u Srbiji, omogu?ivši narastanje Dveri, Obraza, te limitiranje prava LGBT-a pod izgovorom ugrožene bezbednosti. Naposletku je posredno u?estvovao i u kona?noj rehabilitaciji kadrova najodgovornijih za ratne zlo?ine i genocid u Srebrenici – u transformaciji SRS. Da tragedija bude još dublja, sa pojavom “preobra?enog” Aleksandra Vu?i?a, koji hoda po svetu poštapaju?i se parabolama o mišolovci i besplatnom siru, kanceru i reformskom aspirinu, došlo je do lansiranja medijskog spina o “novom ?in?i?u”, koga su istovremeno proglasili “najmo?nijim ?ovekom u Srbiji”.

Glavni problem ove drame bez katarze uo?io je sam ?in?i?, nakon što je na njega pokušan atentat kod hale Limes. Kritikuju?i odluku suda da atentatora pusti, rekao je da “sud treba da odlu?i da li je nešto ta?no ili nije ta?no, i da ako na kraju sud pusti Al Kaponea, onda je Al Kapone jedan uvaženi gra?anin, a to što svi znaju da je on kriminalac, to je samo literatura”. Tako je i politi?ka pozadina atentata na premijera ?in?i?a u Srbiji još uvek samo deo literature. Ista stvar je i sa zlo?inima koje je po?inio Miloševi?ev režim. Zahtev evropskih parlamentaraca stoga postaje mnogo teži i ozbiljniji nego što se ministru Selakovi?u na prvi pogled ?ini. Jer šta ?e se dogoditi ukoliko se na sudu bude ustanovilo ono što se pre nekoliko dana ?ulo u presudi “Šakalima”, pred Posebnim odeljenjem Višeg suda za ratne zlo?ine u Beogradu. Ovaj sud je, naime, ustanovio da je istina to da se tu nije radilo ni o kakvoj paravojnoj formaciji, ve? o jedinici Vojske Jugoslavije. Šta ?e se dogoditi ako se ispostavi da je isti slu?aj sa “Škorpionima”, koje je premijer Da?i? na otvaranju izložbe Bogujevci/Vizuelna istorija okarakterisao kao otpadnike koji to nisu “uradili u ime Srbije niti ih je neko za to ovlastio”? Šta ako ista ta Srbija “nije ovlastila” ni Crvene beretke da blokiraju auto-put? Sr?a Popovi? je ustanovio da je postojala jaka veza izme?u “Srbije koja nikoga nije ovlastila” da ?ini zlo?ine u ratovima i ubistva (njenog) prvog demokratskog premijera. Izme?u bankarskog aparat?ika i nesmejanog ?oveka u beloj košulji sa kalašnjikovim, fotografisanog u selu Svinjare na Kosovu. Isti autorski pe?at je vidljiv i u demontiranju Demokratske stranke nakon ubistva Zorana ?in?i?a. Stoga su martovski izbori koji nam predstoje samo poslednji ?in tog dugog procesa.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!