Sve više Španaca i Grka emigrira u Nemačku

05 Apr 2012

Kriza u Grčkoj i slična sudbina koja preti Španiji razlog su zbog koga je u poslednje vreme iz tih zemalja pojačan odliv mozgova i to u pravcu – Nemačke

„Za inženjere, Nemačka je zemlja u kojoj svako može da nađe posao. Ovde imamo automobilsku industriju. Ovde, uopšte, ima mnogo, mnogo industrije – tu inženjeri mogu da se zaposle“, rekao je nedavno za televiziju DW Konstantin Klerisios, inženjer mašinogradnje, koji posle studija u Grčkoj nije mogao da nađe posao. Smeštaj u Nemačkoj i kurs nemačkog jezika njega i kolegu sa kojim je došao koštaju 1000 evra mesečno. Posao će moći da dobiju tek kada budu tečno govorili nemački. Ali, biće uporni, jer u otadžbini više ne vide nikakve šanse. Tamo se mnogi žale i na korupciju, na sistem u kome samo pomoću veza i poznanstava može da se dođe do nekog posla. Otkako je nastupila teška kriza, ni tako se više ne može.

Samo u prvom polugodištu 2011, u Nemačku je došlo 68.000 doseljenika više nego u istom periodu prethodne godine. A to je period u kome je najteža faza krize tek počinjala. Kriza u Grčkoj i slična sudbina koja preti Španiji razlog su zbog koga je u poslednje vreme iz tih zemalja pojačan odliv mozgova i to u pravcu – Nemačke. Ova zemlja, prema zvaničnim podacima, trenutno ima manje od 2,5 miliona nezaposlenih, što je najniži broj od u poslednjih 20 godina. U Španiji vlada najveći broj nezaposlenih u poslednjih 15 godina. Situacija je posebno kritična za mlađe od 25 godina. Treća godina finansijske krize je polovinu njih zatekla bez posla. Tržište rada u toj zemlji je duboko podeljeno: na jednoj strani su stariji građani sa relativno davno obezbeđenim radnim mestima i dobrom zaštitom od otkaza; na drugoj – mladi sa ugovorima na ograničeno vreme koji imaju samo minimalne šanse da se domognu sigurnih radnih mesta. Tako je i u Grčkoj, Portugaliji i Francuskoj. Podatak da je u Španiji trenutno rekordno veliki broj kurseva nemačkog jezika – govori za sebe.

Slobodne migracije

Priliv velikog broja EU-doseljenika u Nemačku je zapravo sjajna demonstracija osnovnih principa Evropske unije: ukidanja trgovinskih barijera i promovisanja ekonomske integracije time što je građanima dozvoljeno da sami biraju gde će da žive i rade. Loša strana tog principa ogleda se u tome što neke zemlje prilično naglo ostaju bez svojih najtalentovanijih i najpametnijih glava. Na primer, prošle godine je Irsku iz ekonomskih razloga napuštalo oko 1000 građana nedeljno. S druge strane, Nemačka je zbog svog strogog vođenja ekonomije već postala neka vrsta evropskog gazde – a sada još izvlači i korist od nedaća svojih suseda. A te nedaće su nastale, između ostalog, i zbog toga što upravo Berlin tera te susede da rigorozno štede. Osim toga, Berlin se protivi i uvođenju evroobveznica, koje mnoge u Grčkoj i Španiji vide kao dobro rešenje za refinansiranje.

Sloboda kretanja i izbora mesta stanovanja u okviru EU se tako pretvorila u slobodu ekonomskih migracija. To potvrđuju i brojke: Broj stranih doseljenika u Nemačku u prvoj polovini 2011. iznosio je 381.000, što je za 21% više nego u istom periodu 2010. Daleko najviše doseljenika je stiglo iz Grčke (porast od 84%) i Španije (porast od 49%). Natprosečno veliki broj novih stanovnika Nemačke došao je i iz zemalja koje su Evropskoj uniji pristupile 2004. odnosno 2007.

Kada je reč o „odlivu mozgova“ iz Grčke, mora se reći da najveću spremnost da napuste tu zemlju pokazuju njeni akademski građani. I tu situaciju koristi Nemačka, posebno u oblasti medicine. U Nemačkoj poslednjih godina nema dovoljno medicinskog osoblja i lekara, posebno u istočnim delovima zemlje i u seoskim sredinama. Još 2005. godine, svaki peti medicinar u istočnoj Nemačkoj je bio stranac. Posebno omiljeni su Grčki lekari koji su ovde na specijalizaciji. „Tačno 32 godine po zvaničnom obustavljanju vrbovanja grčkih gastarbajtera za rad u Nemačkoj, nemački posrednici su ponovo u akciji – kao što su to bili 60-ih i 70-ih godina“, primećuje Geteov institut. Odziv je dobar, što je lako razumeti: „Lekar u Grčkoj na specijalizaciju mora čeka najmanje šest godina, svršeni lekari jednostavno dobijaju brojeve pa moraju da čekaju dok se ne oslobodi mesto na dalje školovanje“, kaže jedan mladi grčki lekar koji se zaposlio u Nemačkoj.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!