Sarajevo – najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

02 Oct 2018

Održan Javni čas o opsadi Sarajeva, na kojem je jedan iz publike vređao žrtve

Mogao sam da pobijem hiljadu muslimana, pa nisam, rekao je jedan od prisutnih slušalaca javnog časa o opsadi Sarajeva, u Parobrodu, proteklog vikenda, koji se predstavio kao bivši borac na strani Srbije, tokom rata u Bosni.

Velika knedla zastala je u grlu većine prisutnih zbog zaprepašćenosti tom neosetljivošću i bezobzirnošću čoveka, koji nije prestajao da izgovara sramotne i nepodnošljive stvari pred desetinama mladih iz Sarajeva.

Oni su posetili Beograd, povodom višednevnog programa posvećenog jednom od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji – četvorogodišnjoj opsadi glavnog grada Bosne i Hercegovine. Došli su u glavni grad Srbije da prisustvuju tribinama i izložbi „Opkoljeno Sarajevo“, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Historijskog muzeja BiH, a u UK Parobrod, da čuju kako se u Beogradu, odakle je na brda oko Sarajeva stizalo sve oružje i odakle se zapravo u najvećoj snazi finansirao ceo rat u Bosni.

„Prekinite ga, dosta je!“, stizali su apeli Nemanji Stjepanoviću iz FHP-a, autoru javnog časa o opsadi Sarajeva, koji je sa razočaranjem i vidnom onemoćalošću pokušavao da prekine čoveka iz publike da nastavi da vređa porodice žrtava četvorogodišnjeg sarajevskog masakra. U prvim redovima sedelo je nekoliko očiju punih suza, u zadnjim i po podu, sedela su deca. Deca iz Sarajeva. Bleda, širom otvorenih očiju od nejasnoće i okolnosti u kojima se nalaze. U Beogradu koji većinski ne priznaje, koji negira, koji je gord u tom neznanju i nema nameru da se osvrne, potrudi i suoči sa ružnim činjenicama i mračnom prošlošću.

Nemanja Stjepanović je pre otvaranja prostora i davanja vremena za pitanja govorio, čini se, baš kako i priliči temi i mestu. Tragično, gorko, sa prezirom i tugom, istovremeno. O tome kako većina građana Srbije nema pojma da su u njeno ime neki opaki i zli ljudi pune četiri godine ubijali civile sa brda, kao prave kukavice, gađajući decu na putu do škole, na biciklu, obične ljude koji idu da napune kofe sa vodom, ili da pokupe ostatke nekakve hrane ne bi li odoleli smrti od gladi i žeđi… O tome kako je baš iz Beograda, odnosno iz resursa Jugoslovenske narodne armije, koju je u potpunosti preuzelo srpsko rukovodstvo početkom rata devedesetih, finansiran taj najdugotrajniji pokolj ljudi, grada, istorije, kulture, života na svetu. Nezabeležen slučaj.

Radovan Karadžić, jedan od najodgovornijih zlikovaca za zločine u Bosni, pobijene civile u Sarajevu nazvao je, na suđenju u Hagu, kolateralnom štetom. Jedan od osuđenih komandanata operacijom terorisanja građana Sarajeva, upitao je na suđenju u Hagu: Koja bi budala gađala civile? Pričao je tokom javnog časa o opsadi Sarajeva, Nemanja Stjepanović, da dokazi izvedeni tokom tog suđenja vrlo jasno ukazuju koja je to budala – Ratko Mladić. Dokazi podrazumevaju javnosti već dobro poznate presretnute razgovore u kojima ovaj zločinac naređuje ubistva civila u Sarajevu.

– Niko nije bio osuđen samo zato što je bio predsednik države, komandant, oficir, ili tome slično… Dokazana je njihova moć, postoje dokumenti, svedočenja da su bili vrlo detaljno upoznati sa zločinima i da su ih naređivali, zaključio je, između ostalog, Nemanja Stjepanović.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!