Sarajevo: Hagada ne ide u Njujork

06 Feb 2013

Metropolitan muzej iz Njujorka zatražio je od Bosne i Hercegovine da bude domaćin "Sarajevskoj Hagadi" na određeno vreme, ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne počne da radi

Komisija za o?uvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine nije odobrila zahtev muzeja Metropoliten iz Njujorka da pozajmi jevrejski rukopis “Sarajevska Hagada” na nekoliko godina.

Predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci smatra da je veliki gubitak ako “Sarajevska Hagada” stoji zaklju?ana i da je niko ne može videti.

“Umesto toga, moglo bi je videti milion posetilaca”, rekao je Finci za Federalnu TV.

Ta vredna knjiga je bila izlagana samo ?etiri dana u godini u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, koji je nakon 125 godina postojanja zatvoren zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Zatvaranjem Zemaljskog muzeja onemogu?eno je njeno izlaganje javnosti.

Metropolitan muzej iz Njujorka zatražio je od Bosne i Hercegovine da bude doma?in “Sarajevskoj Hagadi” na odre?eno vreme, ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne po?ne da radi.

“Sarajevska Hagada” je jevrejski rukopisni iluminirani kodeks iz Španije iz 14. veka. Smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste, a ?uva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu u ?ijem posedu se nalazi od 1894. godine.

Ta izuzetna rukopisna knjiga ima 142 lista na pergamentu, a boje su još uvek postojane i nisu izgubile na svojoj svežini.

U Sarajevo je Hagada došla iz Španije pošto su tadašnji kralj Ferdinand i karaljica Izabela, posle ujedinjenja Aragona i Kastilje, proterali Jevreje 1492. godine. U Bosnu je Hagadu doneo rabin ?ija je porodica rukopis ?uvala nekoliko vekova.

Jedan od potomaka tog rabina, Josef Koen, prodao ju je Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Pokazalo se da sarajevska Hagada po vrednosti nadmašuje sve do tada poznate primerke.

Ukrašena je minijaturnim slikama u boji koje do sada nigde više nisu prona?ene, pa prema oceni me?unarodnih stru?njaka predstavlja jedinstveni primerak u svetu neprocenjive vrednosti.

Za vreme Drugog svetskog rata, pri ulasku u Sarajevo, nacisti su na popisu vrednosti koje su želeli oduzeti imali i Hagadu. Tadašnji kustosi Zemaljskog muzeja rukopis su sakrili u jednu ku?u izvan grada, ispod drvenog poda.

Nakon Drugog svetskog rata sarajevska Hagada ?uvana je u ?eli?noj kaseti Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Samo jednom godinšnje pokazivana je javnosti.

UN su krajem 1990-ih godina pokrenule inicijativu za njeno o?uvanje. Nema?ka vlada platila je 20.000 dolara austrijskom ekspertu koji je radio na restauraciji Hagade, a UN su poklonile 50.000 dolara za opremu sef-sobe u kojoj ?e biti izložena Hagada. Uz ostale donacije, utrošeno je ukupno 120.000 dolara da bi sarajevska Hagada bila prvi put izložena u javnosti.

Hagadu je od tada u Zemaljskom muzeju BiH ?uvalo pet ljudi, a nakon zatvaranja muzeja samo mali broj ljudi zna gde se Hagada sada nalazi.

Merima Spahi? (Beta)

Podelite ovu stranicu!