Sankcije SAD Mađarskoj

22 Oct 2014

SAD su 20. oktobra saopštile da je šest Mađara dobilo zabranu ulaska u SAD i da je reč o upozorenju vlastima da odustanu od politika koje bi mogle da podriju demokratske vrednosti

Premijer Ma?arske Viktor Orban, nekadašnji borac za demokratiju u komunisti?kom režimu, danas je pre pobornik “neliberalne demokratije” i ne usteže se da u javnosti kao dobre primere navede Rusiju i Kinu. Analiti?ari ukazuju da, nakon što je njegova stranka dobila i na lokalnim izborima, ima odrešene ruke da svoje namere sprovede u delo, samo pod uslovom da se isuviše ne zameri Briselu. Sa druge strane Atlantika me?utim Orbanu je stigla jasna poruka da se o?ekuje povratak zapadnim demokratskim vrednostima – protiv nekolicine državnih službenika i osoba sa vezama u vladi uvedene su sankcije – zabrana putovanja u SAD.

SAD su 20. oktobra saopštile da je šest Ma?ara dobilo zabranu ulaska u SAD i da je re? o upozorenju vlastima da odustanu od politika koje bi mogle da podriju demokratske vrednosti. Jedan ameri?ki diplomata u Budimpešti je, kako prenosi briselski EurAktiv, objasnio da je re? o državnim službenicima ili osobama sa vezama u vladi.

U saopštenju ameri?ke ambasade isti?e se da je zabrana uvedena sredinom oktobra i to tek nakon dugog niza upozorenja iz Vašingtona.

Predsedni?ki ukaz iz 2004. otvorio je mogu?nost vladi SAD da zabrani ulazak u zemlju strancima ?ije koruptivno ponašanje škodi interesima SAD, pri ?emu ne postoji obaveza da se ti navodi dokažu.

Otpravnik poslova SAD u Ma?arskoj Andre Gudfrend rekao je da je korupcija jedan od simptoma slabljenja demokratskih institucija u Ma?arskoj.

“Ukoliko se ovo nastavi u nekom trenutku ?e se situacija pogoršati u toj meri da ne?e biti mogu? naš zajedni?ki rad kao saveznika. To želimo da izbegnemo jer smo saveznici, prijatelji, jaki NATO partneri i želimo da pokušamo da pomognemo Ma?arskoj da izbegne taj loš trend u društvu i prepreku za dobre odnose sa nama i drugima”, kazao je on.

Tako se ne odnosite prema prijateljima

Šef Orbanove kancelarije Janoš Lazar rekao je ?lanovima parlamentarnog odbora za državnu bezbednost da vlada nije bila upoznata sa detaljima ovih slu?ajeva.

“Vlada Ma?arske ostala je zate?ena razvojem doga?aja, jer prijatelji na takav na?in ne rešavaju probleme”, rekao je Lazar.

“Ukoliko imate kredibilne informacije onda razgovarate sa vladinim zvanicnicima, Ma?arskoj pomažete isklju?ivo ukoliko nam date kredibilne informacije.

Ministar spoljnih poslova Ma?arske Peter Sijarto 21. oktobra je u pseti SAD.

O?ekuje se sastanak sa pomoc?n ikom državnog sektretara Viktorijom Nuland, a jedna od tema bi?e i mere koje je uvela SAD.

Zabrana putovanja tako?e je uvedena i ve?em broju ruskih zvani?nika zbog krize u Ukrajini.

Orban je na izborima u aprilu dobio novi ?etvorogodišnji mandat, a njegova konzervativna stranka Fides pobedila je na evropskim izborima, ali i na lokalnim izborima u oktobru. Takva situacija mu po mišljenju analiti?ara ostavlja odrešene ruke da sprovodi svoju zamisao neliberalne demokratije, pri ?emu je jedini uslov da ne u?e u direktni sukob sa EU.

I EU fondovi i podrška Rusiji

“Ove pobede Orbana u?vrš?uju u uverenju da je svemogu?, a to bi moglo da dovede do toga da se vlada više ne suzdržava”, ocenio je direktor instituta Politikal Kapital Peter Kreko.

Orban je od 2010. uprkos me?unarodnim kritikama u?vrš?ivao kontrolu nad štampom i pravosu?em. U me?uvremenu je, me?utim, otišao i korak dalje.

Ovaj politi?ar koji je u komunisti?ko doba bio zagovornik demokratije danas javno zastupa “neliberalnu” liniju, pa je tako u julu naveo Moskvu i Peking kao dobre primere sistema.

I na me?unarodnom planu pokušava da održi tananu ravnotežu izme?u istoka i zapada – žali se na udaljavanje EU i Rusije, pa ?ak i kritikuje zapadne sankcije Rusiji, istovremeno svrstavši Ma?arsku me?u najve?e korisnike evropskih fondova.

Premijer nije olevao da u prole?e 2014. uprkos zamerki Saveta Evrope i SAD sudski goni 58 nevladinih organizacija koje koriste strane fondove, pod izgovorom da podrzavaju “politi?ke aktivnosti”.

Njegove ekonomske mere tako?e nisu tipi?ne za EU. Poznat je po uvo?enju novih poreza u sektorima kojima dominiraju strana preduze?a, ograni?avanju cene energije i nametanju obaveza bankama, koje su ?esto u stranom vlasništvu, da vrate miliajrde evra kamata za koje se smatra da su dobijene bez opravdanja.

Orbanov izum: Neliberalna demokratija

“Nemamo potrebe da se staramo o takozvanoj liberalnoj mudrosti, prema kojoj je demokratija liberalna, ili je nema”, rekao je Orban nedavno svojim saveznicima iz redova hriš?anskih demokrata.

“Ma?arska ne?e postati diktatura samo zbog toga što ne prihvatamo liberalnu dogmu”, rekao je on, istakavši da liberalna demokratija ne bi mogla da dovede do snižavanja troškova energije, rešavanje poroblema onih koji su pozajmili novac u stranoj valuti, niti da kao cilj nametne punu zaposlenost.

Orban je do sada uspeo da ne pre?e crvenu liniju iza koje bi usledile sankcije Brisela, ukazuju analiti?ari. Kati Marton iz ameri?ke organizacije Komitet za zaštitu novinara rekla je da objašnjenje u tome što je to vlada pravnika.

“Ni za milimetar ne pre?u izvan legalne zone”, iako naj?eš?e “u potpunosti narušavaju duh EU”, rekla je ona.

Analiti?ari tako?e ukazuju da je Orban vešt i u tome da koristi preporuke Unije, pre svega u pogledu budžeta, da oja?a pritisak na administraciju.

Me?utim, neki analiti?ari ukazuju i da podrška Orbanu u zemlji i nije toliko jaka kako bi se pomislilo iz izbornih rezultata.

Robert Laslo iz instituta Politkal kapital kaže da je Fides dobio na izborima izgubivši glasove. Njegovo mišljenje je da ova stranka koristi pre svega nedostatak organizovane levi?arske opozicije.

Peter Kreko je kazao i da ?e Orban morati da bude oprezan, pre svega u pogledu obe?anja koje daje Moskvi.

“Ne može se trajno biti deo zapadnih saveza, istovremeno rade?i protiv njihovih interesa”, upozorio je on.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!