ŠANDOR EGEREŠI: Na meti politike koja traži neprijatelje

23 Oct 2010

Vojvodina je na meti politike koja traži neprijatelje, a valjda je smisao politike da traži prijatelje i podršku i na unutrašnjem i na spoljnom planu

Predsednik vojvo?anskog parlamenta Šandor Egereši ocenio je da država mora da promeni odnos prema Vojvodini ukoliko želi da ubrza proces evropskih integracija. U intervjuu za portal www.autonomija.info, upravo na godišnjicu formiranja demokratske vlasti u Pokrajini pre deset godina, Egereši je istakao da umesto širenja straha od vojvo?anske autonomije, evropski potencijali APV predstavljaju možda i jedini adut na putu Srbije ka EU. 
– U tom procesu Vojvodina treba da ima klju?nu ulogu, jer mi unazad deset godina u Pokrajini imamo jasnu evropsku politiku i opšti konsenzus oko te politike. Našu evropsku politiku u Briselu prepoznali su i znaju da ne blefiramo. I država Srbija kona?no treba da uvidi gde i kako Vojvodina može da uti?e da se evro-integracije ubrzaju, a ne da stalno slušamo optužbe za separatizam – kazao je Egereši.

Da li se deset godina nakon demokratskih promena može govoriti o napretku kad je re? o odnosu politi?kih elita prema vojvo?anskom pitanju?
– Ne mogu da kažem da sam u potpunosti razo?aran, jer se ovo vreme ipak ne može porediti s devedesetim godinama. Ima napretka, ali smo nakon demokratskih promena imali velike oscilacije. Posle ubrzanih reformi i procesa demokratizacije, nakon ubistva premijera Zorana ?in?i?a i formiranja nove vlasti, unaza?eni su ti procesi i ciljevi koje smo postavili 2000. godine, i u pogledu evropskih integracija i demokratizacije našeg društva i odnosa prema Vojvodini. Taj period od ?etiri godine hoda unazad ostavio je posledice koje i danas ose?amo. Me?utim, mislim da ne treba da gubimo nadu, iako je put kojim idemo jako spor i težak. Posebno zbog socijalnih i ekonomskih teško?a s kojima se suo?avaju naši gra?ani. Baš zato moramo težiti ubrzanju evropskog puta i primeni evropskih standarda. Dobro je to što je deset godina nakon demokratskih promena kona?no u Srbiji postignut nacionalni konsenzus oko evropskih integracija, ali veoma je važno da o Evropi ne govorimo samo deklarativno, nego da vu?emo i konkretne poteze na tom planu, te da i gra?ani prona?u svoj interes u tom procesu i da imaju jasnu viziju o tome šta mogu da o?ekuju od tih integracija.

Ako postoji nacionalni konsenzus oko evropskih integracija, kako to da Srbija ne prepoznaje evropske potencijale Vojvodine, pošto se o Pokrajini u Beogradu uglavnom govorilo kao o „problemu“, pa se osporava i ideja o kancelariji u Briselu? Pre desetak godina, me?utim, nije bilo takvih otpora kad je APV poslala ?lanica Skupštine evropskih regija.
– Li?no sam veoma ponosan na evropski potencijal Vojvodine. Ako se samo setimo kakva je bila me?uregionalna saradnja naše Pokrajine pre deset godina i danas, onda je jasno da su tu vidljivi ogromni pomaci. I kad je re? o položaju nacionalnih zajednica, tu su tako?e u?injeni veliki koraci. Danas imamo ravnopravne gra?ane u Vojvodini. Imali smo periode me?unacionalnih incidenata, ali se radilo i radi na prevenciji takvih pojava. Tu je u?injen napredak i stvarno s ponosom možemo govoriti o multietni?koj Vojvodini, koja je mala Evropa u ovom regionu. I zato Vojvodina mora da ima konkretnu ulogu u tom procesu. A kad govorim o multieti?nosti, to jeste nešto što možemo da ponudimo Evropi. To je prava poruka iz Vojvodine i jedan od osnovnih temelja evropskih vrednosti u našoj zemlji. Nažalost, ta?no je da je mnogo lakše bilo 2000. i 2001. godine, kad nas niko nije optuživao za sepratizam, jer su svi bili svesni da je ulazak Vojvodine u Skupštinu evropskih regija važan korak za celu Srbiju. Uostalom, mislim da je Vojvodina tad imala istorijsku šansu da u toj politi?koj konstalaciji sa?ini i svoj novi statut i siguran sam da u tom politi?kom miljeu ne bi bilo politi?kih potresa kao što je to bilo tokom protekle dve godine kad se polemisalo o vojvo?anskom Statutu. Imali smo priliku, ali je ona propuštena. A novi Statut usvojili smo pre godinu dana u atmosferi lin?a, optužbi za separatizam, stvaranje nezavisne države… Mi smo proglašeni za neprijatelje ove zemlje, a javnost je plašena Vojvodinom. Bili smo na meti politike koja je tražila neprijatelje, a valjda je smisao politike da traži prijatelje i podršku i na unutrašnjem i na spoljnom planu. A pitanje koje još ostaje pred nama jeste da li ?emo u narednom periodu imati priliku da u okviru evropske politike ostvarimo neku vrstu unutrašnje samostalnosti u politi?kom i ekonomskom smislu unutar Republike Srbije.

Da li ?e biti takve prilike?
– O tome treba da vodimo demokratski dijalog, a ne da sedimo na optuženi?koj klupi i slušamo kako smo mi separatisti i unutrašnji neprijatelji. Vojvo?ani su zapravo najve?i evropejci u ovoj zemlji. Li?no ne mogu da razumem zašto se još uvek i na nivou koalicije u Pokrajini kalkuliše sa otvaranjem vojvo?anskog predstavništva u Briselu. Uostalom, Kragujevac je to ve? u?inio kao grad i to treba pozdraviti. Verujem da ?emo i mi u Vojvodini ipak uskoro posti?i konsenzus oko toga. Jer, to bi bilo jako važno i zbog imidža Srbije u EU.

Sem pitanja briselskog ofisa, u Vojvodini izme?u skupštine i vlade postoje neslaganja i oko drugih tema. Gra?ani tako ?uju razli?ite podatke o tome koliko je nadležnosti Pokrajina preuzela: tri-?etiri kako vi kažete, ili više od dve tre?ine kako tvrdi pokrajinski premijer?
– Želim da budem realan. Ako je Pokrajinska vlada preuzela dve tre?ine nadležnosti, onda mogu samo da pitam da li je ovih 60 milijardi dinara u budžetu APV, utvr?enih nedavnim rebalnsom, a od kojih ve?i deo ?ine transferi, dovoljno za toliko nadležnosti. Tako?e, dok se ne donesu zakoni o imovini i izvornim prihodima Pokrajine, pitanje prenosa nadležnosti i dalje ostaje otvoreno. Postoje informacije da se ti zakoni pripremaju i da u tome sara?uju pokrajinska i republi?ka vlada, a da li je tu konkretno nešto u?injeno, vide?emo kad se bude usvajao budžet Vojvodine za narednu godinu.

Konstatovali ste da se deset godina nakon demokratskih promena Srbija suo?ava s ekonomskim i socijalnim teško?ama, ali zar se u nedavnim neredima na ulicama Beograda nije pokazalo da je i politi?ko nasle?e 90-ih problem s kojim se društvo još uvek nije suo?ilo? Koliko je Vojvodina osetljiva na takve pojave ektremizma, pa ?ak i fašizma?
– Vojvodina je posebno osetljiva na takve pojave, jer su one direktna pretnja njenom multetni?kom karakteru. Zato država mora da bude izuzetno efikasna i da te šovinisti?ke, ekstremisti?ke i fašisti?ke incidente spre?i. A oni su posebno opasni, jer se tu radi o politi?koj manipulaciji mladima, iza koje stoje oni kojima nije ineteres da ova zemlja bude u Evropskoj uniji. Treba podržati represivne mere države, ali tako?e veoma je važno da se insistira na prevenciji takvih pojava. Za nas u Pokrajini veoma je važno što se broj me?unacionalnih incidenata smanjuje iz godine u godinu i zato i promovišemo program tolerancije, radimo s mladima, obilazimo multietni?ke opštine, sara?ujemo s policijom. Me?utim, moraju adekvatno da reaguju i sudstvo i tužilaštvo. Mora se promeniti kaznena politika i takvi incidenti više ne bi smeli da se kažnjavaju kao prekršaji, ve? kao krivi?na dela. Nije demokratija da se nekom dozvoljava da ugrožava drugog samo zato što je on druge nacionalnosti, vere, socijalnog statusa, seksualne orijentacije… Država mora da reši taj problem, ili ?emo imati anarhiju.

Svetlana Ratkov

Podelite ovu stranicu!