ŠANDOR EGEREŠI: Decentralizaciju odlažu privilegovane elite

02 Apr 2009

Predsednik

Šandor EgerešiPredsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši slovi za veoma strpljivog i iskusnog politi?ara, što je demonstrirao i odlukom da Statut Vojvodine, zajedno sa predsednicom srbijanskog parlamenta Slavicom ?uki? Dejanovi?, predstavi u nekoliko gradova u Srbiji. U poslednje vreme u javnim nastupima primetno je da i on polako po?inje da gubi strpljenje, posebno kada se osvrne na ?injenicu da se Skupština Srbije, ni pet i po meseci nakon što je Skupština Vojvodine usvojila pokrajinski statut, nije udostojila ni da po?ne raspravu o tom najvišem vojvo?anskom aktu. Ustavni rok prekršen je za ?itava tri meseca, a pet meseci se ?ekalo da republi?ke vlasti “porode” Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine. Kako su ga “porodile”, ?ini se da je bolje da ga nikada nisu ni po?injali pisati…

Gospodine Egereši, da li ste analizirali Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine? Iz ovoga što vidimo sti?e se utisak da su iz Nacrta izostavljeni najzna?ajniji delovi, odnosno kako se regulišu pitanja vojvo?anske imovine i izvornih prihoda…

– Kao prvo, dobro je što smo nakon pet meseci ?ekanja napokon dobili Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine. To je pozitivno, s tim da ja li?no i moje kolege stru?njaci koji su analizirali taj nacrt, imamo velike dileme. Naime, ja nisam pristalica ideje da se suštinski menja Statut Vojvodine i ne želim da promenim mišljenje iz oktobra prošle godine, kada smo ovde, u Skupštini Vojvodine, dvotre?inskom ve?inom usvojili naš statut. Osnovni princip svakog politi?ara i ozbiljnog ?oveka je da ne menja stavove zbog aktuelne politi?ke situacije.
Dalje, jasno je da se oko Statuta Vojvodine ne može otvoriti rasprava u republi?kom parlamentu. O statutu se glasa: ili ?e Skupština Srbije dati saglasnost na njega ili ne?e. Ako ne da saglasnost, statut ?e se vratiti nazad u Skupštinu Vojvodine. Iz ovoga je jasno da republi?ki parlament nema nikakvog uticaja na mogu?u promenu teksta statuta pa je možda i to problem, pogotovo ako sada pogledamo Nacrt zakona i ako znamo da je zakon ja?i od statuta. I iz tog nacrta je jasno da se pokušavaju ugraditi odre?ena ograni?enja. Zatim, tamo piše da ?e se “posebnim zakonom” regulisati imovina Vojvodine, potom finansije, izvorni prihodi… Tako?e, Nacrt zakona ne predvi?a ni mogu?nost osnivanja Zavoda za statistiku Vojvodine. Dakle, Nacrt zakona ne reguliše upravo ona suštinska pitanja. I to automatski otvara prostor za odre?ene manipulacije.
O?ekujem da ?e se ostvariti obe?anja da, i ukoliko bude promena u statutu, to ?e biti “kozmeti?ke” promene, jezi?ke i tehni?ke. Ali, ako treba da do?e do suštinskih promena u statutu, e za to nikada ne?u biti partner! Ne mogu da prihvatim da zakon o nadležnostima poništi suštinu statuta. Ja ?u kao predsednik parlamenta uvek da branim odluke Skupštine Vojvodine.

Ne ?ini li vam se da su formulacije tipa da ?e se neka problematika regulisati “posebnim zakonom” zapravo dodatno odlaganje onoga što jeste suština autonomije Vojvodine?

– Ovde se o?igledno neko plaši autonomije. E, pa, ne treba se plašiti autonomije Vojvodine! U savremenom svetu autonomija ne zna?i otcepljenje, ne zna?i separatizam, ve? upravo suprotno: ona zna?i ja?anje zajedništva, uz poštovanje odre?enih specifi?nosti. Vojvodina je sama po sebi jedna specifi?na sredina. Mi smo najvišejezi?nija skupština nakon Evropskog parlamenta, a sama Vojvodina je najvišejezi?nija regija u Evropi. I to moramo ?uvati, to mora da se uvažava, a ne da se pravi problem tamo gde ne postoji. Naprosto je vreme da se shvati da baš Vojvodina, ovakva kakva jeste, može da bude pravi primer Srbije, pravo evropsko lice Srbije. Zato ?e na?in na koji ?e biti rešen status Vojvodine biti prava legitimacija Srbije prema Evropi. Odlaganjem tog pitanja, Srbija odlaže Evropsku Uniju i evropske integracije. I to je ?injenica.
S druge strane, prihvatanjem principa regionalizacije i decentralizacije, otvara se pri?a koja je do dan-danas bila tabu-tema. Tokom obilaska gradova u Srbiji, gde smo predstavljali Statut Vojvodine, u Jagodini, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru…,  uverio sam sagovornike o potrebi za suštinskom decentralizacijom i regionalizacijom Srbije. Složili smo se da centralne vlasti u Beogradu moraju da slušaju i ostale delove Srbije. Neka ljudi iz Niša, Kragujevca ili Novog Pazara kažu kakva vrsta regije je njima potrebno da bi im život bio bolji i lakši.
Razni sistemi u Evropi poznaju razli?ita asimetri?na rešenja kada su autonomije regija i pokrajina u pitanju. Evo, Španija je najbolji primer. Katalonija, Baskija, Madeira, Andaluzija, Baleari…, sve one imaju poseban status unutar Španije, dakle posebnu autonomiju. Jedan region ima ja?u autonomiju, a drugi ima malo manju. Ali, centralne vlasti u Madridu su to shvatile, nakon smrti Franka. I od tada je po?eo lagani proces suštinske demokratizacije Španije. Sve se to može sažeti u jednu re?enicu: kada je Kataloniji dobro, dobro je i ostalim delovima Španije. To je suština pri?e. I zato u Beogradu moraju da shvate da ako je Vojvodini dobro – onda je dobro i ?itavoj Srbiji!  Ako uvažavaju interese Niša i Kragujevca, to je dobro ne samo za ta dva grada, ve? i za celu Srbiju. Nema tu šta da se filozofira i izmišlja, kada ve? ima gotovih modela koje možemo da preuzmemo. I da kona?no po?nemo da uvažavamo specifi?nosti pojedinih regiona i gradova.

Kakve utiske nosite sa turneje po Srbiji? Da li se tamo shvata ideja decentralizacije i regionalizacije?

– Itekako shvataju. I oni imaju razli?ite probleme i razli?ita o?ekivanja od tih procesa. Ali, svi se slažu da ovakav neravnomerni razvoj Srbije više nije održiv. S druge strane, Vojvodinu znamo, ona ?e, sa ili bez statuta, ostati Vojvodina, makar ima i takvih namera da se Vojvodina izbriše i sa vremenske prognoze. Ali, Vojvodina se ne može uništiti. Mi iz istorijskog nasle?a znamo koji su naši ekonomski, politi?ki ili kulturni interesi i možemo ih bez problema definisati. Statut je upravo artikulacija tih naših interesa.
Dalje, ni nama ne odgovara da samo Vojvodina dobije neku vrstu autonomije, a ostali delovi Srbije da je nemaju. Zato je potrebno definisati još ?etiri ili pet regija i da odredimo stepene njihove autonomije. Naravno, Vojvodina i u takvim okolnostima mora da ima drugu specifi?nu težinu u odnosu na ostale regione. Što zna?i da nam je potrebna asimetri?na decentralizacija. Jer Vojvodina je vekovima negovala svoj poseban položaj.

?ak se i gradske vlasti u Beogradu žale na centralizaciju države i isti?u da ne mogu da reše krucijalni program Beograda, a to je saobra?ajni kolaps, jer je izgradnja mostova, izgradnja zaobilaznice i donekle izgradnja metroa u nadležnosti – Republike!

– Apsolutno. Beograd kao glavni grad mora da ima poseban status, on mora da bude poseban region, sa specifi?nim nadležnostima. To je važno za gra?ane Beograda. I da budem sasvim jasan: kada upotrebljavam re? “Beograd” ja ne mislim na sam grad, nego pre svega na politi?ke i druge elite koje ?uvaju svoje privilegije. To je jedan tanak sloj elita, koji zbog svojih privilegija ko?e proces decentralizacije. A to nije ništa drugo nego nasle?e iz Miloševi?evog vremena.

Uprkos tome, vojvo?anske vlasti su meta optužbi za seperatizam…

– Nebrojeno puta sam izgovorio, a i dan-danas to tvrdim, da su optužbe koje su dolazile i dolaze od strane centralnih vlasti da mi gradimo “državu u državi”, da je to “separatisti?ki akt”, naprosto prazna pri?a, napad bez ikakvih argumenata. Baš kao što je besmislena i kritika da je ta famozna kancelarija Vojvodine u Briselu zapravo budu?e diplomatsko predstavništvo naše pokrajine u glavnom gradu EU.
Naprotiv, u Statutu ne samo da nema državnih atributa, ve? nemamo ?ak ni pokrajinsku policiju, za šta se ja li?no zalažem i zalaga?u se. Jer na osnovu sadašnjeg Zakona o policiji, na osnovu ?lanova 22. i 23, pruža se mogu?nost osnivanja podru?ne policijske uprave. Dakle, za takvo nešto potrebna nam je politi?ka volja i realna politi?ka situacija, u kojoj se ne govori o nekakvom “separatizmu”, nego se govori na evropski, vojvo?anski na?in. Pokrajinska policija je normalna potreba gra?ana Vojvodine, koji žele da imaju efikasnu i uglednu lokalnu policiju. I to nema nikakve veze sa separatizmom, jer ima jako puno takvih primera i u Evropi i u svetu. Naravno, na predlog pokrajinske skupštine, ministar policije bi imenovao i šefa takve policije.
Zatim, predlagao sam i ostalim regionima u Srbiji da zajedni?ki otvorimo kancelariju u Briselu, kako bismo lobirali za naše ekonomske, kulturne pa i politi?ke interese. Jako je bitno da jedna tako ozbiljna regija kakva je Vojvodina, sa dva miliona stanovnika, sa 21.000 kvadratnih kilometara površine, koja je u našim okvirima relativno bogata, ima svoju kancelariju u Briselu, da lobira za naše interese. Tako?e, i ostali delovi Srbije, Šumadija, Niš…, tako?e imaju interes da lobiraju za svoje interese. Zato o?ekujem davanje saglasnosti da kona?no otvorimo kancelariju bez problema. Najbolji primer za to je Vršac, koji je sa rumunskom županijom Karaš-Severin otvorio kancelariju u Briselu. To je primer za celu Srbiju i svaka im ?ast na tom potezu.

Koliko Vojvodina zapravo gubi zato što još uvek nema kancelariju u Briselu?

– Puno, jako puno gubimo. To je ideja koja je stara ve? ?etiri godine. Ta kancelarija bi bila jedna lobi institucija, koja bi samu sebe finansirala ve? nakon godinu ili dve dana rada. Svake godine broj predstavništva regiona u Briselu raste. Nisam ?uo da se neka kancelarija zatvorila tako da danas ima više od 320 kancelarija u glavnom gradu EU. Ima tu raznih kancelarija: od predstavništva nema?ke pokrajine Baden-Virtemberg u kojem su zaposlene 63 osobe, do predstavništva Istre, u ?ijoj kancelariji je zaposlena jedna osoba. Treba znati da su u Briselu Evropska komisija, Evropski parlament, Komitet evropskih regiona, razne druge važne institucije, fondacije, tamo su predpristupni fondovi… I zato je važno da budemo tamo prisutni, da imamo informacije, da imamo pristup svim tim institucijama. Pa to treba iskoristiti! Jer mi nismo naivni, mi imamo perspektivne mlade ljude, koji tamo mogu da nas predstavljaju. I ponavljam: ako Vojvodini bude dobro, bi?e dobro i celoj Srbiji. Ovako, naše centralne vlasti, verovali ili ne, ?ak nam ograni?avaju i pristup informacijama o potencijalnim evropskim fondovima koji nam stoje na raspolaganju.

Dinko Gruhonji?

Podelite ovu stranicu!