Samoubistvo srpske ekonomije

29 Sep 2011

Privreda iznurena u partijskim tamnicama

Od avgusta 2008. godine u Srbiji je ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji je u blokadi, za 25.000 preduzeća predviđen je po slovu zakona stečaj, dug privrede je 20 milijardi evra, na ime kamata bankama privreda isplaćuje više nego što iznosi platni fond realnog sektora, 31.000 preduzeća je iskazalo negativan bilans završnog računa… Hiljadu je neprivatizovanih preduzeća i 700 javnih – večnih gubitnika. Slovom i brojem za 100.000 vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji preostalo je jedino da strpljivo stanu u red i sačekaju likvidaciju. S njima će nestati u naredne dve godine oko 200.000 radnih mesta…

Ove poražavajuće podatke navodi u razgovoru za “Autonomiju.info” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević.

Elem, u ovom trenutku svi trendovi u Srbiji i svi ekonomski performansi su negativni osim izvoza koji u jednoj meri raste zahvaljujući nekolicini firmi, recimo, proizvodnji električnih uređaja i aparata, a i njih zapravo slovenačka preduzeća plasiraju van naše zemlje, kaže on.

– U Srbiji je ekonomija izvršila samoubistvo jer je bila dugoročno zatočena u partijskim tamnicama i interesima. Mi, nažalost, ne možemo doneti nijedan ekonomski parametar pošto se dnevno zloupotrebljava zarad političke koristi i dobitka novih birača. Stoga s velikim oprezom i rezervom treba uzimati statistička saopštenja koja dolaze iz vlade jer su se uglavnom pokazala kao netačna. Ekonomija Srbije curi ka dnu i dugoročno ništa ne nagoveštava da će se ijedan trend promeniti i krenuti u pozitivnom smeru – upozorava Knežević.

Po njegovoj oceni i najnovija Vladina mera za zapošljavanje radnika iz sive zone biće upamćena po dva nivoa besmisla. Prvo, neće da ti nikakve značajnije efekte i drugo, biće prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statistički podatak.

– Najveći deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analitika. Baš kao kad bi nas uveravali da je smislen tekst koji nema nijednu jedinu reč. Nezloupotrebljene statističke činjenice su mrskije od istine. A mi smo uspeli da nagradimo statsitiku tako što smo izmislili nekoliko poređenja koje sistemi privredno i ekonomski uređenih zemalja ne poznaju. Tako se poredimo sami sa sobom ili sa gorima o nas, naravno kako bismo uvek bili bolji od njih. Imamo i čuveno “poređenje sa okruženjem” koje nikada ne može dati jasnu sliku gde smo – ukazuje naš sagovornik.

Država jednako sistem

– Efikasnost upravljana države jednaka je efikasnosti sistema upravljanja koji počiva na vladavini institucija. Institucije provode Ustav, zakone i procedure. Za kvalitetno funkcionisanje institucija nebitna su imena i prezimena. Ministarstvo je mnogo više od ministra, a opština od predsednika. Kad god sistem ne funkcioniše on otvara prostor anarhiji i improvizacijama. To je ono što dominantno determiniše sadašnje stanje u ekonomiji – kaže Knežević.

Prosto je, veli. Ako nemaš sistem, sve je improvizacija. A ovde niko neće sistem u kojem će 130 agencija naterati da budu pod kontrolom budžeta. Neće niko da različiti razvojni i podsticajni fondovi uđu u budžet jer onda ne mogu ostvarivati privatne interese. Svaki od tih programa je zloupotrebljen, tvrdi naš sagovornik i upozorava da će polovina “start ap” kredita biti krivično gonjena, a pedeset odsto nikad neće biti vraćena. Sve agencije sračunate su na ličnu i partijsku korist, ukazuje on.

Osvrćući se na novi talas krize i apokaliptične vizije sveta Knežević ocenjuje da su preterane. Ali, navodi teoriju da civilizacije propadaju onog trenutke kada finansijske elite ne mogu da stimulišu tehničku elitu da stavra pretpostavke za proizvodnju novih vrednosti nego one i banke bivaju grobari sopstvenih kapitala i mogućnosti. E to se nama sad događa, kaže on dodajući da su cela Evropa i svet zaista u trendu potpuno nepredvidivih posledica jer, ako dođe do sunovrata Italije onda ide u sunovrat i evro, naravno, i mi koji izvozimo tamo…

Prosjaci s novim šeširima

– Nije na mestu ni poređenje Vojvodine i Beograda. Nažalost, to poređenje dvaju više ili manje razvijenih regiona podseća na dvojicu prosjaka koji se takmiče ko ima novi šešir – kaže Knežević.

Po njemu, Vojvodina i ne može biti razvijen region dok ne napravi iskorak od primarne proizvodnje žitarica i poljoprivrednih proizvoda ka višem stepenu prerade koji jedino može da donese dodatu vrednost. Nažalost, mešetrenje gotovim proizvoda koji se izvoze i najlakše ih je prodati, onemogućava stvaranje akumulacije preduzećima koja bi napravile dodatu vrednost kroz više faze prerade. I zato je, između ostalog, Vojvodina u paradoksu da ima velik izvoz poljoprivrednih proizvoda a da stagnira i da sve više, globalno gledajući, po svim parametrima siromaši, ukazuje naš sagovornik.

Nažalost, kako stvari stoje, svi ti trendovi će u Vojvodini i dalje padati i ona će bivati sve nerazvijenija, upozorava on.

– Nije samo centralistički sistem doveo do toga da Vojvodina postane ekonomska provincija. Nažalost, koliko god nešto da decentralizujemo, opet će se centralistički upravljati, od sekretara mesne zajednice do predsednika vojovađnske vlade. Radi se o tome da je kod nas funkcija vlasti izjednačena s funkcijom biznisa. I dok god je tako, neki će privilegovani uzimati pšenicu, neki razvojne kredite, neki zemljište…Treba da promenimo sistem tako da upravljanje vratimo u institucije i potpuno izbrišemo imena i prezimena – ukazuje Knežević.

Ljubica Blitva – Trošić

 

 

Podelite ovu stranicu!