Samoubistvo srpske ekonomije

29 Sep 2011

Privreda iznurena u partijskim tamnicama

Od avgusta 2008. godine u Srbiji je ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, 64.000 preduze?a i preduzetni?kih radnji je u blokadi, za 25.000 preduze?a predvi?en je po slovu zakona ste?aj, dug privrede je 20 milijardi evra, na ime kamata bankama privreda ispla?uje više nego što iznosi platni fond realnog sektora, 31.000 preduze?a je iskazalo negativan bilans završnog ra?una… Hiljadu je neprivatizovanih preduze?a i 700 javnih – ve?nih gubitnika. Slovom i brojem za 100.000 vlasnika malih i srednjih preduze?a i preduzetni?kih radnji preostalo je jedino da strpljivo stanu u red i sa?ekaju likvidaciju. S njima ?e nestati u naredne dve godine oko 200.000 radnih mesta…

Ove poražavaju?e podatke navodi u razgovoru za “Autonomiju.info” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduze?a Srbije Milan Kneževi?.

Elem, u ovom trenutku svi trendovi u Srbiji i svi ekonomski performansi su negativni osim izvoza koji u jednoj meri raste zahvaljuju?i nekolicini firmi, recimo, proizvodnji elektri?nih ure?aja i aparata, a i njih zapravo slovena?ka preduze?a plasiraju van naše zemlje, kaže on.

– U Srbiji je ekonomija izvršila samoubistvo jer je bila dugoro?no zato?ena u partijskim tamnicama i interesima. Mi, nažalost, ne možemo doneti nijedan ekonomski parametar pošto se dnevno zloupotrebljava zarad politi?ke koristi i dobitka novih bira?a. Stoga s velikim oprezom i rezervom treba uzimati statisti?ka saopštenja koja dolaze iz vlade jer su se uglavnom pokazala kao neta?na. Ekonomija Srbije curi ka dnu i dugoro?no ništa ne nagoveštava da ?e se ijedan trend promeniti i krenuti u pozitivnom smeru – upozorava Kneževi?.

Po njegovoj oceni i najnovija Vladina mera za zapošljavanje radnika iz sive zone bi?e upam?ena po dva nivoa besmisla. Prvo, ne?e da ti nikakve zna?ajnije efekte i drugo, bi?e prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statisti?ki podatak.

– Najve?i deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analitika. Baš kao kad bi nas uveravali da je smislen tekst koji nema nijednu jedinu re?. Nezloupotrebljene statisti?ke ?injenice su mrskije od istine. A mi smo uspeli da nagradimo statsitiku tako što smo izmislili nekoliko pore?enja koje sistemi privredno i ekonomski ure?enih zemalja ne poznaju. Tako se poredimo sami sa sobom ili sa gorima o nas, naravno kako bismo uvek bili bolji od njih. Imamo i ?uveno “pore?enje sa okruženjem” koje nikada ne može dati jasnu sliku gde smo – ukazuje naš sagovornik.

Država jednako sistem

– Efikasnost upravljana države jednaka je efikasnosti sistema upravljanja koji po?iva na vladavini institucija. Institucije provode Ustav, zakone i procedure. Za kvalitetno funkcionisanje institucija nebitna su imena i prezimena. Ministarstvo je mnogo više od ministra, a opština od predsednika. Kad god sistem ne funkcioniše on otvara prostor anarhiji i improvizacijama. To je ono što dominantno determiniše sadašnje stanje u ekonomiji – kaže Kneževi?.

Prosto je, veli. Ako nemaš sistem, sve je improvizacija. A ovde niko ne?e sistem u kojem ?e 130 agencija naterati da budu pod kontrolom budžeta. Ne?e niko da razli?iti razvojni i podsticajni fondovi u?u u budžet jer onda ne mogu ostvarivati privatne interese. Svaki od tih programa je zloupotrebljen, tvrdi naš sagovornik i upozorava da ?e polovina “start ap” kredita biti krivi?no gonjena, a pedeset odsto nikad ne?e biti vra?ena. Sve agencije sra?unate su na li?nu i partijsku korist, ukazuje on.

Osvr?u?i se na novi talas krize i apokalipti?ne vizije sveta Kneževi? ocenjuje da su preterane. Ali, navodi teoriju da civilizacije propadaju onog trenutke kada finansijske elite ne mogu da stimulišu tehni?ku elitu da stavra pretpostavke za proizvodnju novih vrednosti nego one i banke bivaju grobari sopstvenih kapitala i mogu?nosti. E to se nama sad doga?a, kaže on dodaju?i da su cela Evropa i svet zaista u trendu potpuno nepredvidivih posledica jer, ako do?e do sunovrata Italije onda ide u sunovrat i evro, naravno, i mi koji izvozimo tamo…

Prosjaci s novim šeširima

– Nije na mestu ni pore?enje Vojvodine i Beograda. Nažalost, to pore?enje dvaju više ili manje razvijenih regiona podse?a na dvojicu prosjaka koji se takmi?e ko ima novi šešir – kaže Kneževi?.

Po njemu, Vojvodina i ne može biti razvijen region dok ne napravi iskorak od primarne proizvodnje žitarica i poljoprivrednih proizvoda ka višem stepenu prerade koji jedino može da donese dodatu vrednost. Nažalost, mešetrenje gotovim proizvoda koji se izvoze i najlakše ih je prodati, onemogu?ava stvaranje akumulacije preduze?ima koja bi napravile dodatu vrednost kroz više faze prerade. I zato je, izme?u ostalog, Vojvodina u paradoksu da ima velik izvoz poljoprivrednih proizvoda a da stagnira i da sve više, globalno gledaju?i, po svim parametrima siromaši, ukazuje naš sagovornik.

Nažalost, kako stvari stoje, svi ti trendovi ?e u Vojvodini i dalje padati i ona ?e bivati sve nerazvijenija, upozorava on.

– Nije samo centralisti?ki sistem doveo do toga da Vojvodina postane ekonomska provincija. Nažalost, koliko god nešto da decentralizujemo, opet ?e se centralisti?ki upravljati, od sekretara mesne zajednice do predsednika vojova?nske vlade. Radi se o tome da je kod nas funkcija vlasti izjedna?ena s funkcijom biznisa. I dok god je tako, neki ?e privilegovani uzimati pšenicu, neki razvojne kredite, neki zemljište…Treba da promenimo sistem tako da upravljanje vratimo u institucije i potpuno izbrišemo imena i prezimena – ukazuje Kneževi?.

Ljubica Blitva – Troši?

 

 

Podelite ovu stranicu!