Sami smo NIS-u ispisali mini-cenu!?

24 Sep 2008

Trebalo

Trebalo je da nam u posetu do?e ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu pa da saznamo ono što smo, ustvari, znali, ali nismo imali hrabrosti da otvoreno kažemo. Naftna industrija Srbije (NIS) prodata je “Gaspromu” za 400 miliona evra (51 odsto kapitala), ne zato što su nam Rusi uvrtali ruku i ucenjivali nas, ve? zato što smo mi toliko tražili, a oni jednostavno prihvatili ponu?eno.

Može se pretpostaviti da je i najgorljiviji zagovornih preispitivanja velikog energetskog ugovora sa Rusijom, potpredsednik Vlade Srbije Mla?an Dinki?, posle ove informacije pognuo glavu i pokušao da razgovor skrene u drugom pravcu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Pavle Petrovi? smatra da su pregovori ruske i srpske strane, koji su prekju?e vo?eni u Beogradu, više bili politi?ki, nego ekonomski. U ekonomskom delu je skoro sve rešeno, jer Sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i prate?i protokol ne ostavljaju mnogo prostora za dopune i popravke. Doduše, profesor Petrovi? kaže da ne bi bilo nelogi?no da se insistira na pravi?nijoj ceni za NIS, pominje 800 miliona evra, ali težište svojih sugestija stavlja na to da Srbija mora insistirati na ve?em kapacitetu gasovoda (15-18 milijardi kubnih metara), od predvi?enih 10 milijardi, i na zaštiti Srbije, kao manjinskog akcionara, u budu?em zajedni?kom preduze?u koje ?e se baviti transportom gasa.

Ovaj ekonomski stru?njak smatra da Srbija u nekim strateškim stvarima mora imati neku vrstu “zlatne akcije”. To bi, po njegovom mišljenju, morala da budu pitanja vezana za podelu dividendi, problematiku investiranja i naravno visinu tarifa koje ?e se pla?ati za prolaz gasa kroz našu zemlju. Kako ?e “Gasprom” biti ve?inski akcionar, on ?e imati na raspolaganju više na?ina da kompenzira svoje prihode, što bi išlo na štetu Srbije. Zato profesor Petrovi? smatra da bi se Srbija morala izboriti da se neke odluke, bez obzira na ve?insko vlasništvo ruske strane, donose konsenzusom. Naravno, ovim pri?a o energetskom poslu sa Rusijom nije završena, ali su neke stvari, ipak, mnogo jasnije. Me?utim, zna?ajno bi bilo i kad bi se saznalo ko je i zašto u vladi Vojislava Koštunice ovako traljavo vodio posao i doveo državu pred svršen ?in. Da li se time pla?ala ruska podrška oko Kosova ili su ekonomski savetnici sa razgranatim poslovima u Rusiji samo pravili još širi prostor za vlastiti biznis? Da li su koalicioni partneri pre?utno prihvatili projekat, prema kome su imali znatne rezerve, da bi, zauzvrat, dobili podršku za zaklju?ivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (EU)? Pitanja je mnogo i srpska javnost ne treba da o?ekuje da ?e odgovore brzo dobiti? I da li ?e ih uopšte dobiti? Sem ako Sergej Šojgu uskoro opet ne do?e u Beograd!?

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!