Šamaranje, vikanje…

05 Aug 2011

Dve trećine dece u Srbiji trpi nasilne metode vaspitanja, a stručnjaci objašnjavaju da se to događa zbog toga što smo mi ljudi koji su naučili da rešavaju problem nasiljem. Neophodan zakon o zaštiti prava deteta.

Najava da ?e u budu?em gra?anskom zakoniku Srbije roditeljima biti zabranjeno da ?ak i u šali udare svoje dete po guzi ili prstima izazvala je veliku polemiku stru?ne javnosti, koja je odmah ustvrdila da ?e budu?e generacije zbog toga biti još „gore” od današnjih kojima nasilje ?esto nije strano. Me?utim, najnovije istraživanje UNICEF-a i Republi?kog zavoda za statistiku pokazalo je da dve tre?ine dece u Srbiji trpi nasilne metode vaspitanja. Naime, anketom sprovedenom u 7.000 doma?instava u Srbiji došlo se do podatka da se u ?ak 67 odsto porodica deca vaspitavaju i psihi?kim i fizi?kim kažnjavanjem, odnosno da je na ovim prostorima još duboko ukorenjeno verovanje da je “batina iz raja izašla”.

Mada sami podaci o procentima dece koja se nasilno vaspitavaju izaziva strah, utehu daje šefica odseka za socijalne indikatore u Zavodu za statistiku Dragana ?oki?-Papi?, koja kaže da je ovo najnovije istraživanje pokazalo da je nasilja u vaspitavanju dece manje nego u prethodnim godinama kada je bilo prisutno u ?ak 73 odsto slu?ajeva. Ona objašnjava da su roditeljima postavili pitanje šta ?ine kada su nezadovoljni nekim postupcima svoje dece, a oni su dali odgovore koji su alarmantni.

– Pitali smo roditelje da li koriste mirne, pedagoške pristupe da bi objasnili zašto je neko ponašanje bilo pogrešno ili ih kažnjavaju – objasnila je Dragana ?okovi?-Papi?. – Da li ih kažnjavaju tako što im oduzimaju privilegije ili im nešto zabranjuju, pa sve do toga da li ih fizi?ki kažnjavaju, da li ih „šljapnu„, udare, prodrmaju, koriste neke predmete kojima ih udaraju i na kraju, bukvalno, do prebijanja deteta. Tu su i teži oblici psihi?kog kažnjavanja, kao što su vikanje na dete, nazivanje pogrdnim imenima, vre?anje… Odgovori su takvi da je jasno da dve tre?ine dece u Srbiji trpi nasilne metode vaspitanja psihi?kim i fizi?kim kažnjavanjem. Zaklju?ili smo da su devoj?ice malo zašti?enije od de?aka jer se tako – psihi?ki ili fizi?ki – kažnjava 64 procenata devoj?ica, dok je takvim kaznama izloženo 70 odsto de?aka.

Dakle, dvoje od troje dece u Srbiji se vaspitava psihi?kim ili fizi?kim metodama s elementima nasilja. Odgovore su uglavnom davale majke ili neko drugi ko se brine o deci uzrasta od dve do 14 godina, a opravdanje za primenu sile nalazili su u tome da ne znaju da vaspitavaju decu druga?ije kada su i sami bili tako vaspitavani. Naj?eš?e se koristi logika “i mene su tukli pa mi danas ništa ne fali”. Prisutan je i strah da ?e deca, ukoliko ne budu primereno kažnjena, a to podrazumeva primenu i fizi?kog i psihi?kog nasilja, postatiti razmažena. Pošto se posledice nasilnih metoda u vaspitanju kojima je, pokazuju rezultati, sklona ve?ina roditelja u Srbiji, ne vide odmah, ono što dete nosi u sebi zbog toga što je moralo da bude poslušno i povinuje se strogim pravilima onih koji su ga rodili, izbija kad-tad i ?esto se završava nasiljem nad drugima koji su sasvim nedužni.

Za Vesnu Stanojevi?, koja je na ?elu Sigurne ženske ku?e, organizacije koja se bavi i zaštitom dece, ovakvi podaci o nasilnom vaspitanju dece u Srbiji nisu novost niti predstavljaju iznena?enje.– Mislim da se to doga?a zbog toga što mi definitivno nismo ljudi koji su nau?eni da druga?ije rešavaju problem – objasnila je Vesna Stanojevi?. – Nasilni?ko ponašanje prema deci je uglavnom ono što je nau?eno u porodici. ?esto imamo ljude koji kažu da je i njih tukao otac kada su bili mali pa im danas ništa ne fali. Ili ljude koji misle da to nije ništa strašno. Naj?eš?e posledice nasilja nad decom u vaspitanju su da dete konflikte s drugima rešava na nasilan na?in ili da suzbijanu agresiju prenosi na druge, što se ?esto ispoljava u školi, pa problemi s godinama postaju sve ve?i. Ona isti?e da je potreban hitan sistemski dogovor koji bi zna?io donošenje zakona o zaštiti prava deteta po ugledu na razvijene zemlje. Me?utim, dodaje, to nije dovoljno te je potrebno i promeniti svest roditelja a to je, priznaje i sama, veoma dug proces.

– To bi trebalo rešiti zakonom koji bi propisivao strogo kažnjavanje roditelja koji nasilnim metodama vaspitavaju decu. Sve dok ljudi ne budu po?eli da se plaše da ?e imati probleme s državom ukoliko se ponašaju nasilno, ima?emo istu situaciju kao danas. Prema tome, država mora da stane iza zakona i ljudima se mora objasniti zbog ?ega se to radi. Ljudima koji su bili zlostavljani u detinjstvu treba pružiti priliku da otvoreno o tome pri?aju i da kažu šta su zbog toga proživljavali i kako oni danas u svojim porodicama funkcionišu kao roditelji. Onda ?emo mo?i da uradimo nešto pozitivno. Naravno, to je veoma dug proces – zaklju?ila je Vesna Stanojevi?.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!