SALVADOR LJAUDES: Katalonija i Kosovo ne mogu da se porede

17 May 2018

Javna mnjenja nekih evropskih zemalja ne žele zemlje Zapadnog Balkana u EU

Po svemu sudeći, bliži se nekakav rasplet kosovskog čvora. Intenzivirana je diplomatska aktivnost, a vlast u Beogradu, pre svega Aleksandar Vučić, priprema izgleda javnost na nešto veliko, ali nikako da kaže tačno šta.

Autonomija objavljuje mišljenja stranih eksperata na tu temu, u pokušaju da se bolje razume šta je na pregovaračkom stolu, kakvi su ulozi u pitanju i šta se na kraju može očekivati. Prvi sagovornik Autonomije bio je Gezim Krasnići, politički sociolog na Edinburškom univerzitetu, a posle njega Džejms Ker-Lindzi sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE).

U raspletu kosovske krize i, mnogo više, nadama Srbije da uđe u Evropsku uniju važnu ulogu igraće one članice EU koje nisu priznale nezavisno Kosovo, među kojima je Španija. Istraživač sa španskog kraljevskog instituta El Kano Salvador Ljaudes smatra da traganje za raspletom kosovskog čvora treba posmtarati iz šire perspektive.

Trenutno se vode veoma zanimljive debate, ne samo o budućim odnosima Srbije i Kosova, već takođe o budućnosti čitavog regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije. Mislim da je to važno uzeti u obzir. Bio sam na jednoj konferenciji u Makedoniji ovih dana, na kojoj se govorilo o budućnosti Zapadnog Balkana i odnosima Srbije i Kosova. To sve treba posmatrati u kontekstu pitanja šta trenutno radi Evropska unija i zašto baš sada. Aktuelnoj Evropskoj komisiji je ostalo još godinu dana. Posle sledećih izbora za evropski parlament doći će do promena i u Evropskoj komisiji. Gospoda Junker i Han i gospođa Mogerini zato sada žele da dođu do nekih rezultata koji će moći da prodaju evropskoj javnosti u pogledu daljih koraka ka rešavanju sporova u regionu i eventualnom ulasku Zapadnog Balkana u EU.

Komentarišući moguće scenarije o odnosima Kosova i Srbije, Ljaudes naglašava da će razgovori ići teško i da najverovatnije neće dovesti do punog priznanja između Beograda i Prištine.

Očekujem da ćemo u periodu od kraja ove do juna iduće godine videti nekakav sporazum između Srbije i Kosova. To neće biti lako postići, ali nije nemoguće. Mislim da će ići dalje od statusa kvo i da neće podrazumevati bilo kakvu razmenu teritorija. Evropska komisija je naglasila da je apsolutno ključno da i Srbija i Kosovo nastave putem ka članstvu u EU. 2025. za Srbiju nije nerealna ako se nastave reforme i zaista dođe do normalizacije odnosa sa Kosovom. Bez tog sporazuma, put ka EU biće veoma težak i zato mislim da će do njega ipak doći.  Da li će to biti puno priznanje Kosova od strane Srbije? Teško, veoma teško. Mislim da ćemo videti nekakav pravno obavezujući sporazum uz podršku Ujedinjenih nacija, čak i bez formalnog priznanja. I to bi bilo sasvim prihvatljivo da Srbija nastavi putem kojim ide.

Ljaudes takođe smatra da aktuelna evropska inicijativa da se dođe do sporazuma nije uslovljena samo unutrašnjim razlozima u EU, već i širim geo-političkim faktorima.

Mislim da je Brisel iskren kada Srbiji govori o 2025, ali ne mogu oni mnogo da obećaju, jer ljudi koji su sada u Briselu možda neće tamo biti sutra. I Žan Klod Junker (predsednik Evropske komisije) i Komisija su ambiciozniji prema regionu i to ne samo zato što uskoro odlaze, već i zato što sada prisustvujemo velikoj geopolitičkoj igri koja se igra na Zapadnom Balkanu. Rusija je veoma aktivna, što može da bude problem za Evropsku uniju, a tu su i Turska, Saudijska Arabija, pa čak i Kina.

Džejms Ker-Lindzi sa LSE-a smatra da nije sigurno da će Rusija automatski priznati Kosovo ako to uradi Srbija. Nepoznanica je i Španija, jedna od pet članica EU koje su odbile da priznaju nezavisno Kosovo. Ljaudes misli da ćemo na formalno priznanje Kosova u Madridu sačekati još dosta.

Ako dođe do sporazuma Srbije i Kosova, ne znači da odmah možemo očekivati i da Španija prizna Kosovo. Ne ide to tako. Nije neophodno da Španija i formalno prizna neku teritoriju da bi sa njom otpočela normalizaciju odnosa. U vezi sa tim tvrdim španskim stavom oko Kosova ima dva elementa – jedan je onaj koji španski stav prema Kosovu dovodi u vezu sa međunarodnim zakonom, a drugi je kako Španija kao zemlja obično postupa u vezi sa priznavanjem teritorija. Za Španiju, kao i još četiri zemlje članice EU, glavni problem oko Kosova jeste to što kosovsko proglašenje nezavisnosti nije bilo u skladu sa međunarodnim zakonom.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj nedavno je dao intervju španskim novinama u kojem je pokušao da pridobije špansku javnost za kosovski slučaj. Tako je između ostalog rekao da Kosovo nikada ne bi priznalo nezavisnu Kataloniju, zato što “ta dva slučaja ne mogu da se porede”. Kosovo je prošlo, kaže Haradinaj, kroz teror srpskih vlasti, dok sa Katalonijom u demokratskoj Španiji to nikada nije bio slučaj. Salvador Ljaudes se slaže sa Haradinajem.

Između Kosova i Katalonije postoji puno razlika. To što se dogodilo u Jugoslaviji devedesetih i početkom dvehiljaditih nema nikakve veze sa Španijom i njenim odnosom prema Kataloniji. Španija je demokratska zemlja evo već 40 godina i u toj zemlji Katalonija i katalonske vlasti imaju veliki stepen autonomije. Mislim da ni neka druga španska vlada ne bi zauzela drugačiji stav. Uostalom, socijalisti su bili na vlasti kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i oni su doneli odluku da ne priznaju Kosovo. Ali sa ovako tvrdim stavom, Španija ne pomaže ni rešenju problema ni sebi samoj. U istorijskom i kulturnom smislu nema mnogo veza između Španije i Zapadnog Balkana. Ali ako se vratimo na rat u Bosni, videćemo da je Španija ulagala velike diplomatske napore da se ta situacija reši. Problem je ono što se desilo od ranih dvehiljaditih. Odnos Španije prema čitavom regionu pao je u senku Kosova. Španija je generalno proevropski nastrojena zemlja i zalaže se da, uz proširenje, dođe i do dublje političke integracije unutar Evropske unije. Španija je čak otvorena i prema ideji ulaska Turske, što nije slučaj sa drugim velikim članicama Unije. Ali Španija je pasivna i ne preuzima inicijativu. Britanija je isto podržavala proširenje EU, ali iz svojih razloga, jer je smatrala da što je Unija veća, to je slabija. Španija je drugačija i od Britanije i od drugih velikih članica čije javno mnjenje nije raspoloženo da vidi u svom društvu Albance ili Bosance, pa ni Srbe. To sa Španijom nije slučaj. 

Aleksandar Kocić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!