SAD u blokadi: 825.000 ljudi ostaje bez plate

02 Oct 2013

Prvi put nakon 17 godina SAD su skliznule u finansijsku blokadu. U praksi to znači da 825.000 ljudi zaposlenih u državnim agencijama ide na prinudni odmor. Razlog – spor demokrata i republikanaca oko budžeta

Tačka sporenja je jasna – zakon o obaveznoj zdravstvenoj zaštiti koji je predsednik Barak Obama potpisao 2010. i koji je njegov najveći projekat u oba mandata. U SAD je čak 50 miliona ljudi bilo bez ikakve zdravstvene zaštite i mogli su da budu hospitalizovani samo ukoliko im je život ugrožen. Međutim, zdravstveno osiguranje treba nekako finansirati, a za sada o tome nema kompromisa između demokrata koje drže većinu u Senatu i republikanaca kojih ima više u Donjem domu Kongresa. Neophodno je da oba doma potvrde isti predlog budžeta kako bi ovaj stupio na snagu.

Drama na Kapitolu

Pat pozicija u kojoj se trenutno nalaze dve partije režirala je pravu dramu u ponedeljak, kako se primicao poslednji rok za donošenje budžeta. Najpre je Senat usvojio budžetski predlog koji uključuje takozvani Obamaker (Obamacare – ovako se u Americi popularno naziva Obamina inicijativa) i tako vratio lopticu Donjem domu. Tamo je republikanska većina isposlovala novi predlog u kojem nema Obamakera, odnosno u kojem se predlaže da se finansiranje zdravstvenog osiguranja ponovo odloži na godinu dana. Pri tome, partijska disciplina ne igra ključnu ulogu – devet demokrata je podržalo republikansku većinu, dok je 12 republikanaca bilo protiv.

Ni u vrhu konzervativne Republikanske partije nije bilo konsenzusa – umereni senatori Džon Bejner i Džon Mekejn pokušali su da ubede partijske kolege da podrže Obamaker. Isto je telefonom radio i sam predsednik Sjedinjenih Država – bez uspeha. Senat je zatim još jednom odbio predlog Donjeg doma i to je bio kraj nadanja u mogući kompromis.

Šta to znači?

Neusvajanje budžeta u zakonskom roku poslednji put se desilo 1995. godine, kada je ogroman broj ljudi sa platnog spiska države morao na prinudne (i neplaćene) odmore na tri sedmice. Koliko će sada blokada trajati niko ne zna, ali je izvesno da će od dva miliona ljudi u federalnom sektoru čak 825.000 njih ostati bez plata i privremeno bez posla. Kasno u ponedeljak, Barak Obama se obratio građanima, obećavši da će vojska i obalska straža nastaviti da primaju plate. Ipak, blokada će uticati na rad sudova, koji od taksi mogu da izguraju do 15. oktobra posle čega će raditi bez plate koje će im kasnije biti nadoknađene.

Žestoko će biti pogođena Agencije za zaštitu životne sredine čijih 17.000 radnika ide na prinudni odmor. To u praksi znači da će biti zatvoreni brojni nacionalni parkovi, a ista sudbina čeka muzeje i gradske biblioteke. Vašington će potonuti u smeće koje niko neće odnositi, neće se izdavati lična dokumenta, a jedina sreća u nesreći za građane biće što se neće naplaćivati parkiranje – neće imati ko da ga naplati.

Političke kritike

Obama je u svom govoru kritikovao „ekstremno“ krilo republikanaca. „Jedna frakcija jedne partije ne bi smela da u Kongresu blokira čitavu vladu, samo kako bi prekrajala izbornu volju birača“, rekao je Obama, misleći na protekle predsedničke izbore kada je prilično ubedljivo pobedio republikanskog kandidata Mita Romnija. „Kongres mora da plaća račune na vreme i da nikada ne ugrozi – čak ni da pripreti – kredibilitetu Sjedinjenih Država“, rekao je Obama.

Jedan od nepokolebljivih republikanaca bio je i Džon Bener, predsednik Donjeg doma Kongresa. On je rekao da odlaganje Obamakera predstavlja „fer potez“ jer mnogi poslodavci nisu u stanju da plaćaju visoke namete koje predviđa obavezno zdravstveno osiguranje.

(Nemanja Rujević, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!