Sabrana dela Radomira Konstantinovića – orijentir za generacije koje dolaze

08 Oct 2018

O kapitalnom izdavačkom poduhvatu predstavnici Fondacije Vinaver i Saveta za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića

Na sastanku predstavnika Saveta za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Fondacije Stanislav Vinaver, koji je održan danas u Biblioteci šabačkoj, dogovoreno je izdavanje Sabranih dela velikana srpske književnosti i kulture Radomira Konstantinovića.

Tim povodom istoričarka Latinka Perović je podsetila na duhovnu vezu Konstantinovića i Vinavera i skrenula pažnju da se Konstantinović „još pedesetih godina prošlog veka izdvojio sopstvenim glasom i pravom na različitost u tadašnjoj unisonosti“.

– U vremenu dominacije tema iz Drugog svetskog rata Konstantinović se bavi smislom, dosezanjima i ograničenjima za srpski narod u Prvom svetskom ratu. Takođe, on istražuje delo značajnog, ali ideološki skrajnutog pisca Dragiše Vasića. Upravo u tome je veliki iskorak ka slobodi umetnosti i kulturnog stvaranja. Konstantinović je ostavio neizbrisiv trag o kulturnom stvaralaštvu na Trećem programu Radio Beograda. Ovaj izdavački poduhvat, pored sagledavanja mesta umetnika i umetnosti u jednom vremenu, biće i orijentir za generacije koje dolaze – istakla je Perović. Ona je dodala da ništa ne očekuje od ove vlasti koja je zauzeta egzistencijalnim pitanjima i investiranjima, ali da nije sve u hlebu. Zbog toga se vraćamo ličnosti Radomira Konstantinovića – zaključila je Latinka Perović.

Priređivač Sabranih dela Gojko Tešić je istakao da je ovaj izdavački poduhvat primer istinske demetropolizacije kulture, te da je Šabac važno središte srpske književnosti od 19. veka. – Odavde je potekao, kao duhovni predak Konstantinovića, Stanislav Vinaver, i njegovi bliski književni prijatelji Oskar Davičo i Vladimir Jovičić. Vinaver je najevropskiji srpski intelektualac i književnik koji je studirao u Parizu kod Anrija Poenkarea matematiku i Anrija Bergsona filozofiju – podsetio je Tešić. On je ispričao da se sa Konstantinovićem upoznao 1970, da je ovaj književnik i filozof živeo tada krajnje skromno u jednom potkrovlju, te da je mnogo puta tema njihovih razgovora bio Stanislav Vinaver.

Od tog vremena Tešić prikuplja građu za Sabrana dela. Takođe, ogromnu građu je prikupila supruga Milica, „svaki papirić prepiske i drugih radova“.

Tešić je predočio da će se prve četiri knjige Sabranih dela baviti vremenom od Dositeja do Skerlića.

– Tu je i jedinstvena istorija srpskog pesništva koja je sabrana u „Biću i jeziku“, a takođe biće objavljeni i delovi vezani za evropske i svetske teme. Pred čitaocima će se naći i „neispitano vreme“ od 1950. do 1980. godine, jedna izuzetno vredna hrestomatija. U drugom kolu biće objavljene četiri knjige, a sigurno da će veliku pažnju izazvati „Filozofija palanke“, sa svojom kritičkom recepcijom – konstatovao je Gojko Tešić.

Veliki podstrek ovom izdavačkom poduhvatu je bilo i delo Radivoja Cvetićanina „Konstantinović – hronika“ u uzdanju Dangrafa.

Fondacija Stanislav Vinaver je inače osnovana pre dve godine, i za ciljeve ima razvoj demokratije i demokratskih vrednosti kao i negovanje kulture i izdavačke delatnosti. Slobodan Ilić, predsednik Vinaverove fondacije, najavio je juče stvaranje „Vinaverova biblioteke“ i istakao da će Sabrana dela Radomira Konstantinovića biti od izuzetnog značaja za srpsku kulturu.

– Duh palanke je danas prisutniji nego u vreme kada je napisana „Filozofija palanke“, istakao je Slobodan Ilić.

(D. Eraković, Danas)

Podelite ovu stranicu!