Šabić: Ni 17 godina posle Miloševića, nema mehanizama kontrole rada bezbednosnih struktura

28 Nov 2017

"Pristup bezbednosnih struktura podacima građana i dalje je nekontrolisan"

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je danas da je “tužna istina” da ni 17 godina od pada režima Slobodana Miloševića, nisu uspostavljeni mehanizmi i odnosi koji kontrolišu da li bezbednosne strukture u Srbiji rade svoj posao.

Učestvujući na međunarodnoj konferenciji “Rastrašivanje u Srbiji: Šta građansko društvo može da učini radi očuvanja odgovornosti sektora bezbednosti u vremenu straha”, Šabić je ocenio da je i pored zakonskih odredbi, realnost takva da je pristup bezbednosnih struktura podacima građana, i dalje nekontrolisan.

“Svrha postojanja bezbednosnih struktura je da štite državu a ne vlast. Mi na planu uspostavljanja mehanizama koji kontrolišu da li te strukture rade svoj posao, nismo napravili kvalitativan pomak u odnosu na period pre 20 godina. Sem na papiru, nemate pokazatelje da je stanje na tom planu unapređeno”, rekao je poverenik.

Ocenjujući da je demokratsko društvo nemoguće graditi sa uplašenim građanima, Šabić je na skupu u Beogradu dodao i da izmiču egzaktni podaci koji pokazuju da stvari koje ne smeju biti sakrivene, ostaju sakrivene.

“Ne sme da se ignoriše činjenica da nadležni skupštinski odbor duže od 18 meseci nije razmatrao izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije”, naveo je poverenik.

Predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić ocenio je da živimo u “preplašenom, pogaženom, atomiziranom društvu u kome svako u svom nekom ćošku gleda kako da preživi”.

“Razbijen je mit o srpskoj hrabrosti jer su danas uplašeni građani, zatim nosioci vlasti koji nemaju plan šta da rade osim da čuvaju tu vlast, uplašena je opozicija, odnosno kritički slobodna javnost koja se plaši batinaša zbog svojih javnih istupa ali i spoljni ‘mešači’ koji nikad nisu imali strateški plan za ovaj prostor, nego su samo gledali kako sebe da zaštite od negativnih gibanja na Balkanu”, naveo je Hadžić.

On je ocenio da su u vreme Slobodana Miloševića dominirale fizičke pretnje protivnicima režima a da je danas značajno povećana učestalost javnog blaćenja onih koje režim smatra neprijateljima.

Prema rečima novinarke nedeljnika NIN Sandre Petrušić, situacija u medijima u Srbiji pre 20 godina nije bila “toliko strašna kao što je danas” jer kako je navela, Slobodanu Miloševiću nije bio potreban svaki medij i novinar, “dok danas vlast želi 104 odsto ljubavi i podrške u medijima”.

“Milošević je uzeo ključne medije poput RTS-a i ostavio nas koji smo mogli dosta lako da radimo dok naravno, ne ostvarimo neki veći uticaj. Tada su još neke institucije funkcionisale sopstvenim integritetom a danas ne verujem da mogu da se oslonim na bilo koju instituciju, već samo na pojedince u njima”, kazala je Sandra Petrušić.

Naučna saradnica u Institutu društvenih nauka Jovanka Matić ocenila je da je tokom devedesetih godina prošlog veka, sankcija za prekršaje protiv režima bilo direktno nasilje a da su danas te sankcije ekonomske prirode jer se građani najviše plaše nezaposlenosti i otpuštanja sa posla.

“Umesto etničke homogenizacije u vreme Slobodana Miloševića, danas imamo političku kolektivizaciju u kojoj neprijatelji više nisu izdajnici i nesrbi već mali, sebični ljudi koji posle 5. oktobra 2000. godine žele da opljačkaju narod”, navela je Jovanka Matić.

Ona je dodala da su mediji i pre 20 godina i danas, predstavljali stub režima pri čemu kako je navela, “vrh aktuelne vlasti učestvuje u denunciranju neprijatelja”.

Međunarodnu konferenciju “Rastrašivanje u Srbiji: Šta građansko društvo može da učini radi očuvanja odgovornosti sektora bezbednosti u vremenu straha” organizovao je BCBP povodom 20 godina postojanja.

(Beta) 

Podelite ovu stranicu!