Ruska crkva protiv književnosti

04 Oct 2011

Ruska crkva se meša u sve pore života, pa i u literaturu. Jedan od najbližih saradnika ruskog patrijarha kritikovao je dela Vladimira Nabokova i Gabrijela Garsije Markesa. Da li će u Rusiji ponovo biti zabranjivane knjige?

Izjavu jednog od najbližih saradnika ruskog patrijarha Kirila, Vsevoloda Čaplina, da treba proveriti klasike literature Vladimira Nabokova i Garsije Markesa da li oni u svojim delima vrše “propagandu pedofilije”, u Moskovskoj patrijaršiji žele da ublaže.

Radi se o njegovom “ličnom mišljenju”.

Šef pres službe patrijarha Vladimir Vigiljanski je izjavio da se zapravo misli na to da takva dela ne treba da budu sastavni deo školskog programa. Crkva se protivi propagiranju “različitih poroka”, posebno homoseksualizma i pedofilije. Pojedinci i društvo dužni su da se klone takvih greha na koje je “ukazao sam Hristos”, crkva je obavezna da “priziva društvo na nepristajanje na greh”.

Primljena je k znanju izjava specijalnog predstavnika predsednika D. Medvedeva za medjunarodnu kulturnu saradnju Mihaila Švidkoja da ta Čaplinove reči imaju “negativan uticaj na reputaciju Rusije u inostranstvu”. Švidkoj je izjavio da se knjige dvojice autora ne nalaze na spisku literature za decu. Ali deci se ne nalaže niti da čitaju “Braću Karamazov”, “Idiote” ili “Rat i mir”. I u njima mnogo toga nedozvoljivog.

Čaplin smatra da se u Rusiji “u poslednje vreme aktivirao pedofilski lobi”, koji će takodje tražiti neka svoja prava, kao što je to lobi homoseksualaca činio na početku svog delovanja, a sada su došli do toga da imaju garantovana svoja prava. On je to zapazio u intenet tekstovima. I u medijima ima “čudovišnog i ciničnog pokušaja opravdavanja pedofilije”. Profesora sa Arhangelskog univerziteta Genadija Derjagina je okrivio za tekst koji bi imao sličnu intonaciju, tužilaštvo treba da preispita o čemu se radi.

Književnik Mihail Veler podseća da je u Rusiji ranije bilo spiska zabranjenih knjiga, tako je u vreme komunizma bio zabranjen “Dekameron” Djovani Bokača, takodje “Gargantua i Pantagruel” Fransoa Rablea, i Treći rajh je zabranjivao knjige. Izjave Čaplina u vezi literature štete crkvi, mada ona ima pravo da se suprotstavlja pornografiji, smatra Veler.

Pisac i dramaturg Leonid Zorin izjavio je da je «opasno da crkva nastupi u ulozi literarnog cenzora», ljudi kao Čaplin “nemaju nikakvu predstavu o tome šta je umetnost, literatura i kultura uopšte”.

Poznati novinar N. Svanidze osudjuje izjavu Čaplina kao “egzotičnu”, treba onda proveriti i Homera i Šekspira. Pisac Boris Akunjin savetuje ruskoj crkvi da ne ide stopama kojima su druge crkve išle u protekla dva milenijuma, “neka se ne meša u svetovno i u literaturu”.

I na crkvenim internet stranicama objavljene su kritične reakcije. Ima zahteva u kojima se kaže da je “vreme da se zaustavi Čaplin jer je predaleko otišao”, i da to “šteti glasu ruske crkve”.

Nerazumevanje između crkve i ruske inteligencije postoji poodavno, slučaj Tolstoja ga je samo na najdrastičniji način potvrdio. Proces se nastavio, a u poslednje vreme se produbljuje.

(VIA)

Podelite ovu stranicu!