Rusija: Krvava borba protiv neonacističkog zla

29 Jan 2014

Antifašizam u današnjoj Rusiji

Nakon što su, u periodu od 1999. do 2009, dobro organizovani ruski neonacisti pobili oko 200 ljudi, Vlada im je žestoko uzvratila hapšenjima i razbijanjem mreže. Međutim, fašizam je u Rusiji prilično uzeo maha. Što je najgore, i među običnim ljudima. 

Pre nego što je, 2009. godine, u Rusiji donet Zakon protiv ekstremizma, organizovane neonacističke grupe u toj zemlji ubile su već oko 200 ljudi, većinom ilegalnih imigranata, ali i antifašističkih aktivista, Roma i pripadnika gej populacije. O tome se u samoj Rusiji, ali i u drugim zemljama, malo zna, pre svega zbog toga što se policija ovim zločinima, koji su se dešavali u periodu od 1999. godine do donošenja Zakona, gotovo nije ni bavila, sve dok nisu došli u centar medijske pažnje. Priču o delovanju ruskih neonacista, kao i o antifašistima koji im se, već godinama, energično suprotstavljaju, čuli smo iz prve ruke, od aktivista ruske Antifa, članova hardkor benda What We Feel.

Ulični rat između neonacista i antifašista u Rusiji traje još od 1999. Napadi na imigrante, pripadnike gej populacije, kao i Antifa aktiviste bili su redovna pojava. Pripadnici raznih fašističkih organizacija upadali su na pank svirke po klubovima u Moskvi i Sankt Peterburgu i, iz čista mira, prebijali ljude. Napadali su klince koji su dolazili na svirke isključivo zbog muzike i nisu bili nikakvi aktivisti. Od 2000. godine, situacija se drastično pogoršala, kad je u jednoj takvoj tuči, u klubu, nožem ubijen jedan neonacista. Odgovor fašista pank zajednici bio je brutalan. Napadi su učestali i situacija je postala alarmantna. Tada smo shvatili da i mi moramo bolje da se organizujemo, jer nismo imali zaštitu od policije.

Povampireni fašizam 

Antifašistima u Rusiji glava je stalno u torbi, a to je naročito važilo u periodu pre donošenja pomenutog Zakona protiv ekstremizma. U novembru 2005, u Sankt Peterburgu ubijen je antifašistički aktivista Timur Kačarava. Nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2006, u Moskvi, banda neonacista presrela je, na izlasku iz metroa, 19-godišnjeg Aleksandra Rjuhina i zadala mu 25 uboda nožem. Rjuhin nije bio aktivista, po rečima naših sagovornika, bio je običan student, čak veoma sitan momak, koji je samo krenuo na njihovu svirku. Njegovim napadačima suđeno je za huliganizam, a dobili su po 3-4 godine zatvora.

Antifa Rusija

Sećanje na ubijenog antifašistu

– Kad se desilo to ubistvo, policija i tajna služba priznale su da ne znaju kako da se postave u tom slučaju, a ni mediji se nisu mnogo zainteresovali za ovaj zločin. Čovek je ubijen sa 25 uboda nožem, ali takve stvari se u Moskvi, nažalost, dešavaju svakodnevno. Mi smo tada unajmili advokata Stanislava Markelova, koji je pronašao neku vezu u tajnoj službi i tako uspeo da ih zainteresuje za slučaj. Otkrivena su samo trojica iz grupe napadača, a i kazna koju su oni dobili zaista je sramotna. Nažalost, tri godine kasnije, neonacisti ubili su i Markelova, zajedno s novinarkom Anastasjom Baburovom. Na njih je pucano kad su izlazili s jedne konferencije za novinare u Moskvi. Iste godine ubijen je i naš prijatelj antifašista Ivan Kuhortskoj, jedan od najboljih i najhrabrijih aktivista, koji je bio uključen u sve vidove borbe protiv neonacista.

Policija ovim zločinima nije pridavala mnogo važnosti, a država je odbijala da prizna da ima problem s povampirenim fašizmom. Kako kažu članovi What We Feel, država je imala stav da je u Rusiji fašizam pobeđen 1945. i da je nemoguće da se kod njih ikada pojavi. Zahvaljujući velikim naporima Antifa aktivista, mediji su polako počeli da prepoznaju pravi smisao i povezanost niza zločina, pa su konačno u štampi stvari počele da se nazivaju pravim imenom. Sve češće i češće mogli su se pročitati naslovi tipa „neonacisti ubili čoveka“, „članovi fašističke organizacije napali novinara“ i slično.

Međutim, nisu samo antifašistički aktivisti bili meta napada fašističkih bandi. Najčešće žrtve bili su im ilegalni imigranti koji za državu praktično ne postoje. Nemaju papire, nigde nisu registrovani, pa za njihovo ubistvo niko ne mora da odgovara.

– Svojevremeno su, na primer, uhapšena dvojica tipova odgovornih za 52 ubistva. Po zanimanju su bili ikonopisci, a jedan od njih pripadao je jednoj neonacističkoj organizaciji. Zamislite da pre podne slikate ikone u crkvi, a popodne uzmete nož i krenete u pokolj. Među njihovim žrtvama, nisu čak ni svi bili poreklom iz kavkaske regije. Bilo je i pravih Rusa. Tek tada javnost se jako uznemirila, pa je Vlada konačno shvatila da imamo problem i da protiv njega moraju da se bore. Sve dotad ljudi su fašiste doživljavali kao patriote, „prave Ruse“, arijevce, koji se bore protiv ilegalnih imigranata zarad opšteg dobra. Osvestili su se tek kad su videli kakvi su to zločinci i šta su u stanju da urade. Ispostavilo se da te „patriote“ podmeću bombe u McDonald’s, gde gomila ljudi, običnih Rusa, jede svakog dana. Ljude je naročito potreslo kad je novinar ruske televizije Kanal 4 došao do snimka na kom se vidi kako grupa neonacista reže na komade telo jednog svog druga, dok pevaju nacističke pesme iz Drugog svetskog rata. Sumnjali su da radi za policiju i ubili ga. Tada je i Vlada rekla da je dosta i 2009. započela je bespoštedan obračun s neonacističkim organizacijama i zaista je u poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo.

Država shvatila da postoje neonacisti 

U poslednjih pet godina u Rusiji je uhapšeno 50-60 neonacističkih vođa, u akcijama u kojima su specijalci imali potpuno odrešene ruke da pucaju ako ovi pokušaju da beže. Tako je uništeno neonacističko podzemlje. Kako kažu naši sagovornici, u Rusiji je danas biti naci više moda nego što je to neko iz istinskog ubeđenja. Ranije, organizovane bande imale su čitav arsenal oružja – puške, granate, bombe… U Moskvi je 2010. uhapšena grupa neonacista, nakon što je otkriveno da su planirali da postave bombu na jednom pank koncertu. Tajna služba ih je otkrila i pohapsila dve nedelje pre planiranog događaja. Osuđeni su na po dvadesetak godina zatvora. Ako uporedimo ovu kaznu sa onom koju su dobile ubice Aleksandra Rjuhina, jasno je da se zvaničan stav države prema neonacistima, u poslednjih nekoliko godina, bitno promenio. Sada se organizovani napad tretira kao terorizam i za planiranu tuču ili sačekušu može da se dobije i 20 godina zatvora.

Russia Nationalists

Doživotni zatvor za petoricu neonacista

– Situacija je sada mnogo bolja nego ranije, ali i dalje postoji opasnost, jer Moskva je puna budala. Zvanično, u ruskoj prestonici registrovano je 10 do 15 hiljada neonacista, ali to su samo oni poznati policiji. Nezvanično, ja mislim da ih ima između 30 i 40 hiljada. Poređenja radi, nas, antifašističkih aktivista, ima samo 3.000. Nevolja je u tome što je Zakon protiv ekstremizma mač sa dve oštrice. Kad se Vlada obračunala s fašistima, okrenula se nama. U Rusiji se danas vrlo lako može doći na listu terorista, a to znači da idete u zatvor i izgubite posao. Primera radi, jedan naš drug je, u jednom klubu, u nekoj raspravi gurnuo momka iz obezbeđenja i za to je dobio dve godine zatvora. Jedno vreme svirke su nam bile zabranjene, jer su ranije na pank i hardkor svirkama često izbijale tuče s neonacistima. Zapravo, danas u Rusiji sve što ima politički prizvuk može lako da se smatra antidržavnom aktivnošću i terorizmom. Dešavalo nam se da nam dva autobusa specijalaca dođe na kocert, pa smo privremeno bili prestali da sviramo, jer nismo želeli da ljudi na našim koncertima budu hapšeni. Kad o tome razgovaramo s našim kolegama iz Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja, oni se čude i pitaju nas: „Šta vama država u stvari može?“ Onaj ko nije iz Istočne Evrope, taj ne zna da država može sve. Ipak, vremena se menjaju, pritisak popušta, jer Vlada sad ima i druge brige. Prema nama su se postavili u stilu „radite šta znate, samo nemojte da palite Putinove slike na koncertu“.

Gejevi i imigranti na udaru

Trenutno, u Rusiji je u porastu nasilje nad gej populacijom, značajno podstaknuto donošenjem zakona o zabrani takozvane gej propagande u junu ove godine. Prema pisanju ruskih medija, 90 odsto populacije podržava taj zakon.

– To je tačno. Rusi su danas, nažalost, većinom desničarski nastrojeni. Ta mržnja prema gejevima je kao neka vrsta ludila, ne može da se objasni. Pored svih drugih problema s kriminalom, sa zagađenošću, s korupcijom, svi vide gejeve kao glavni problem. To se odnosi na sve društvene slojeve, uključujući i visokoobrazovane ljude koji mnogo putuju. Drugi glavni neprijatelji su ilegalni imigranti. Zvaničnih podataka o tome koliko ljudi ilegalno boravi u Rusiji, naravno, nema, ali po nekim procenama samo u Moskvi ima ih oko pet miliona, što je četvrtina celog stanovništva u prestonici. Oni žive kao robovi, u nehumanim uslovima, a rade najbednije plaćene poslove. Današnja Rusija je kao Rimsko carstvo – imamo robove, obične građane i patricije, odnosno ultra bogataše koji žive od prodaje nafte. U Rusiji nema srednje klase, postoje samo bogataši i sirotinja.

Prema rečima momaka iz What We Feel, Vlada u Rusiji nameće beskompromisni patriotizam i veru u veliko rusko carstvo kao najveće moguće vrednosti. Te ideje mladi su brzo prihvatili, pa se desničarski sistem vrednosti lako infiltrirao u hip-hop kulturu, fudbal i druge zajednice koje čine prvenstveno mlađi ljudi. Na ruskim radio-stanicama vrte se hitovi čiji tekstove govore „Russia über alles“, „volim Rusiju“, „mi smo belci“, „Rusi su najbolji“, „Rusija Rusima“… Od sedam fudbalskih klubova u Moskvi, šest igra u prvoj ligi i svi oko sebe okupljaju desničarsku ekipu. Na primer, logo kluba Torpedo podseća na nacistički simbol, a njihovi navijači na utakmicama pozdravljaju sa „Sieg Heil“.

– Da su pametniji, ruski neonacisti imali bi mnogo više pristalica. Dovoljno bi bilo da se reše nacističkih simbola, kao što su kukasti krst i pozdrav „Sieg Heil“, i da objasne narodu da oni samo hoće da najure ilegalne imigrante i gejeve i da povrate moć ruskom carstvu, i sigurno bi ih podržalo 70 odsto stanovništva. A to su, inače, Putinovi glasači. I moram da kažem da, iako ljudi na Zapadu Putina nazivaju diktatorom i često sumnjaju u izborne rezultate, Rusi zaista glasaju za njega i zaista veruju da je on najbolja moguća opcija. Jednostavno, oni u aktuelnoj situaciji u Rusiji ne vide ništa nenormalno. Zato je moguće da u Vladi, policiji, tajnoj službi imamo ekstremne desničare, čak i bivše neonaciste. Kao klinci, na koncertima su pozdravljali nacističkim pozdravom, a sa 30 godina počeli su da grade karijere. Neonacisti sad imaju više novca, jer ih podržavaju biznismeni koji su potekli iz njihovih redova.

Crkva kao državna mafija 

Organizacije za ljudska prava u Rusiji nemaju nikakav uticaj. Problem je u tome što se većina njih finansira iz inostranstva, a od pretprošle godine sve nevladine organizacije, čiji su izvori prihoda u inostranstvu, zakonom su zabranjene. Većina građana i to podržava.

Patrijarh Kiril sat

Patrijarh Kiril: Zakleo se na skromnost?

– Od velikog je značaja to što crkva ima ogroman uticaj. Crkva je kod nas nešto kao državna mafija, jer može, na primer, da prodaje votku i cigarete bez poreza na promet. Prošle godine izbio je veliki skandal kad je ruski patrijarh Kiril uslikan sa satom vrednim 30.000 evra. Ta fotografija je izašla na sajtu crkve, a onda je brže-bolja skinuta, u Photoshopu je sat uklonjen, pa je ta obrađena fotografija ponovo stavljena na sajt. Međutim, mediji su već bili preneli sliku. I kad smo o tome razgovarali sa svojim roditeljima i uopšte starijom generacijom, oni su nam uzvratili da će nam se Bog osvetiti ako loše pričamo o crkvi. Kod nas je čak i inteligencija desničarski orijentisana. Dakle, ne samo radnici i sirotinja, nego i intelektualci.

Mada tvrde da se u poslednje vreme osećaju bezbednije, članovi benda What We Feel i dalje na koncertima nose maske i ne otkrivaju u medijima svoja imena. Kažu da ne žele da ih neko prepozna, na primer, na poslu, jer neonacista ima svugde.

– Ne želimo da nas jednog dana samo pojede mrak. I ne pravimo planove na duge staze. Jer Rusija je zemlja u kojoj se stalno nešto dešava. Jednog jutra se probudiš, a država promenila ime, izbio rat, desila se nuklearna katastrofa. Kod nas je sve moguće.

Bojana Janjušević 

Podelite ovu stranicu!