RUMA: Projektima do investicija

30 Jun 2015

Zahvaljajujući rezultatima projekta kojeg je finansirala EU privučeni strani investitori i otvorena nova radna mesta – Kako obezbediti održivost projekta bez obzira na promene vlasti? – "Nezaposlenog čoveka ne zanimaju strategije i papiri" već akcije koje će se odraziti na kvalitet njegovog života

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Opština Ruma je u projektnom periodu 2007-2013. iz evropskih fondova obezbedila više od 680.000 evra za realizaciju tri projekta iz oblasti ekonomije, obrazovanja i socijalne zaštite.

Posebno uspešan me?u njima bio je projekat „Unapre?enje upravljanja gra?evinskim zemljištem“ iz 2011. godine, vredan gotovo 175.000 evra. To je ujedno i jedini projekat u kom je Opština Ruma bila nosilac, dok su partneri bili Grad Valjevo i Regionalna razvojna agencija Srem. – Projekat je finansiran iz IPA Exchange 3 programa, a cilj je bio da se Opština Ruma profiliše kao teritorijalna jedinica gde investitori mogu brzo da dobiju pozitivan odgovor – objašnjava Branislav Vidakovi? iz Odeljenja za ekonomske poslove Opštine Ruma. – Kapaciteti koje smo izgradili kroz taj projekat funkcionišu i danas, bez obzira na to što je projekat završen ili što se u me?uvremenu promenila vlast – rekao je on.

U okviru tog projekta izra?eni su razni dokumenti i publikacije, poput strategije upravljanja gra?evinskim zemljištem, kataloga investicionih lokacija i analize stanja gra?evinskog zemljišta, ali u Opštini isti?u da je mnogo važnije to što je zahvaljuju?i upravo tim projektima omogu?en dolazak više investitora, me?u kojima su kompanije „Albon“, „Insert“, „Kalcedonija“ i „Everest“.

Ruma projekat

Pot­pi­sivanje Me­mo­ran­duma o sa­rad­nji iz­me­?u Op­šti­ne Ru­ma i Gra­da Va­lje­va u okvi­ru pro­jek­ta “Una­pre­?e­nje upra­vlja­nja gra­?e­vin­skim ze­mlji­štem” (foto: Sremske novine)

Osim tog primarnog cilja, Opština je kao jedan od ciljeva definisala i obuku zaposlenih u javnim preduze?ima i ustanovama da upravljaju projektima. Kao rezultat šestomese?ne obuke, zaposleni su kreirali i pet idejnih projekata, kao što su izgradnja bicklisti?kih staza, ure?enje deponija i uvo?enje halogene uli?ne rasvete. – Sve te ideje su upotrebljive – objašnjava Vidakovi? – ali se tu javlja problem finansiranja, jer ?ak i kad obezbedite novac iz evropskih fondova, jedan deo mora da finansira i Opština, pa se postavlja pitanje prioriteta: da li je bolje uložiti novac u biciklisti?ke staze ili u Rumsku petlju, koja bi se mogla opremiti za još investitora? Tu se, tako?e postavlja i pitanje po?etnih ulaganja. Led-rasveta ?e se, na primer, isplatiti ve? za deset godina, ali su sredstva koja su potrebna da bi se uopšte ušlo u realizaciju takvog projekta, zaista prevelika – pri?a Vidakovi?.

…a onda se promenila vlast

Osim projekta „Unapre?enje upravljanja gra?evinskim zemljištem“ Opština Ruma u?estvovala je i kao partner na jednom evropskom projektu na kom je Ministarstvo prosvete bilo nosilaca, kao i  na jednom ?iji je nosilac bila Opština Stara Pazova.

Za projekat Unapre?enje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji Ministarstvo prosvete, kao jedan od realizatora ovog projekta koji je finansirala EU, obezbedilo je blizu dva miliona evra, a osim Rume u?estvovalo je još 15 lokalnih samouprava. Kao rezultat, u Rumi je izgra?en montažni vrti? od 12 ari i 40 kvadratnih metara.

ruma impres_logo

Drugi partnerski projekat „Razvoj i ja?anje usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pe?incima i Rumi“, koji trajao dve godine, Rumljani tako?e ubrajaju me?u uspešne. Cilj je bio da se deci s invaliditetom starosti do 26 godina obezbedi ure?en prostor, gde bi mogli da izu?avaju zanate. – Problem u vezi s tim projektom bila je njegova održivost – pri?a Branislav Vidakovi?. – Nakon što je projekat završen, Opština je još šest meseci finansirala taj program, a onda se promenila vlast – navodi on. Lokalna kancelarija je, me?utim, ponovo konkurisala istim predlogom, s tim što bi on ovog puta trebalo da bude proširen na boravak za starije.

Manjak iskustva i diskontinuitet

Za pisanje i realizaciju projekata, lokalne samouprave su formirale kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. U Rumi je toj kacelariji zaposleno šestoro ljudi, ali se struktura zaposlenih menjala, što samim tim otežava implementaciju, objašnjavaju Rumljani. – To se nekad dešava i iz vrlo banalnih razloga. Na primer, u jednom trenutku ?etiri koleginice su zatrudnele, što je gotovo ?itava kancelarija. Tako da je teško uspostaviti kontinuitet, jer onda dolaze ljudi koji nemaju iskustva s tim i sve mora ispo?etka – žali se Branislav Vidakovi? iz opštinskog Odeljenja za ekonomski razvoj i dodaje da je za uspešnu realizaciju najvažnije iskustvo. – Dok zaista ne sprovedete jedan projekat, možete samo da sedite i pri?ate o ne?emu, a nije isto pri?ati o javnim nabavkama i sprovoditi javne nabavke. To je kao da nekome pri?am kako se vozi bicikl, ali onog trenutka kad sedne na bicikl, on ?e pasti – pri?a Vidakovi? i objašnjava da se najbolje u?i uz nekoga ko je ve? prošao ceo proces. Me?utim, problem koji mu?i veliki broj opština jeste to što se neretko dešava da oni koji ovladaju veštinama upravljanja projektima odlaze iz opštinskih kancelarija, osnivaju privatne agencije, pa opštinama napla?uju svoje usluge.

U pisanju predloga projekata najviše im je zna?ilo iskustvo iz Hrvatske, koja je kao kandidat za ?lanstvo u Evropskoj uniji ve? realizovala gotovo iste projektne zadatke. Me?utim, problemi se javljaju kada do?e do implementacije. – Konkretno, u slu?aju projekta ure?enja gra?evinskog zemljišta, trebalo je da javne nabavke sprovedemo prema procedurama Evropske unije, a koje nemaju veze s našim procedurama, i onda zavisimo od adminsitracije – objašnjava Vidakovi?. – Dok ne steknemo iskustvo, ne znamo da li se obra?amo pravom ministarstvu, pravoj kancelariji i sve to traje. Na primer, moramo da tražimo od Narodne banke osloba?anje od PDV-a, pa ?ekamo njihov odgovor, pa zaboravimo da je neki dan neradan i to ume da produži rokove, ali takve probleme prevazilazimo u hodu – pri?a on i dodaje da bi za dalji rad najbolje bilo ukoliko bi im iz pokrajinske administracije omogu?ili da u?estvuju i u nekom njihovom projektu.

– Ti ljudi koji bi bili angažovani u Pokrajini ne moraju imati ?ak ni konkretno zaduženje, dovoljno je da budu u toku s tim projektom, da budu fokusirani na njega, kako bi sutra bili sposobni da i sami realizuju barem deo nekog opštinskog projekta – obrazlaže Vidakovi? svoj predlog. Takva saradnja mogla bi se, prema njegovom mišljenju, lako realizovati i kroz me?uopštinsku razmenu, ukoliko neka opština ima više iskustva u odre?enoj oblasti. – Jer iskustvo je definitivno klju?no i same obuke bez njega ne zna?e nam ništa – zaklju?uje Vidakovi?.

Pomo? za organsku proizvodnju

Osim Opštine Ruma, novac za svoje ideje je u istom periodu uspela da obezbedi i jedna srednja škola i nevladina organizacija. Srednja stru?na škola „Stevan Petrovi? Brile“ šansu za razvoj prepoznala je u organskoj proizvodnji. Oni su kroz prekograni?ni projekat „Doprinos poljoprivrede ?istom okruženju i zdravoj hrani“, vrednosti preko 400.000 evra, pokušali da usklade nacionalne zahteve za pove?anjem proizvodnje hrane s regionalnim ciljem održive poljoprivrede i opštim ciljevima zaštite okoline i proizvodnje zdrave hrane. U projekat su bili uklju?eni Sremski i Južnoba?ki okrug, s jedne, i Osje?ko-baranjska i Vukovarsko-srijemska županija, s druge strane, jer, kako kažu, kad jedan poljoprivrednik u sremskom selu Kraljevci pretera s upotrebom nekog fungicida, to oseti i njegov komšija u Iloku. – Odabrane su tri farme na kojima su vršene analize zemljišta, ostaci pesticida i kontaminiranost zemljišta uopšte – objašnjava Jovana Dimov, menadžerka projekta. – Osim toga, poljoprivrednici su prolazili edukacije o tome ?ime je dobro tretirati zemlju. O tome je napisano devet priru?nika, a hrvatski partneri su izradili i onlajn platformu koja poljoprivrednicima pomaže u prora?unu kojom koli?inom nekih preparata bi trebalo tretirati zemljište – dodaje Dimov i zaklju?uje da upravo zbog velikog interesovanja poljoprivrednika za tu temu postoji mogu?nost da projekat bude i nastavljen, jer bi, kako kaže, tek sada mogle biti organizovane obuke za organsku proizvodnju.

S druge strane, u evropskim projektima okušali su se i rumski omladinci. Omladinski klub opštine Ruma je iz programa „Mladi u akciji“ uspeo da obezbedi sredstva za projekat „Nasilje – neka bude prošlost“, u okviru kog je 2013. godine 25 mladih volontera iz Italije, ?eške, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Turske posetilo Rumu na sedam dana, a ideja je bila da se u?esnicima kroz predavanja i radionice omogu?i da u?e i steknu iskustvo u radu sa razli?itim oblicima nasilja u svojim lokalnim zajednicama i promovisanju kulture nenasilja i ljudskih prava me?u mladima. – Momak i Hrtkovaca je pri?ao o dešavanjima u tom selu tokom devedesetih godina, o proterivanju Hrvata, a onda je svoja iskustva podelio i momak koji je to isto doživeo u Hrvatskoj. U?esnici su bilo prosto zgranuti – pri?a Lazar Tabandželi? iz Omladinske organizacije opštine Rume. On dodaje da je sve proteklo bez ikakvih problema i incidenata, a da su izuzetno pozitivni utisci u?esnika bili motivacija da s istom idejom ponovo konkurišu iz programa Erasmus plus, i o?ekuju da odgovor i ovog puta bude pozitivan.

(Ne)vidljivost rezultata

O projektima rumske opštine, gra?ani, me?utim, ne znaju ništa ili gotovo ništa, a njene kapacitete da projekte pišu i realizuju ocenjuju vrlo slabim. Iz Opštine odgovaraju da gra?ani nisu ni zainteresovani, jer rezultati takvih projekata nisu opipljivi. – Rezultat projekta upravljanja gra?evinskim zemljištem je prakti?no strategija, jedna knjiga i katalozi, ali su zahvaljuju?i tom projektu došli investitori i otvorila su se radna mesta, a to gra?ani primete i o tome jesu informisani – pri?a Vidakovi?. On objašnjava da tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj organizuje prezentacije rezultata konkretnih projekata, ali kaže da su za javnost to previše suvoparni, a za medije neatraktivni podaci. – Nezaposlenog ?oveka ne zanimaju strategije i papiri, njih zanima radno mesto – kaže Vidakovi?.

Ruma 4

Ruma: Zahvaljuju?i rezultatima evropskog projekta omogu?en dolazak više investitora, me?u kojima su kompanije „Albon“, „Insert“, „Kalcedonija“ i „Everest“

Me?utim, ono što je sigurno jeste da osim gostovanja na regionalnoj televiziji i rubrike u lokalnim novinama u okviru koje se objavljuju vesti iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, gra?ani Rume nemaju mnogo na?ina da se informišu o projektima koje Opština realizuje. Primera radi, informacije o tome kako su utrošena sredstva, Rumljani bi možda mogli da dobiju samo ukoliko bi Opštini podneli zahtev za pristup informacijama od javnog zna?aja. Me?utim, iz Opštine tvrde da prostora za zloupotrebe nema, jer reviziju sprovodi ?ak nekoliko nadležnih organa.

Opština Ruma je 2014. potpisala ugovor o realizaciji novog projekta pod nazivom „Unapre?enje uslova stanovanja i ekonomske održivosti“, namenjen izbeglicama, prognanim i interno raseljenim licima. Vrednost projekta je 110.000 evra, a cilj stambeno zbrinjavanje 24 porodice i ekonomsko osnaživanje šest porodica kroz otpo?injanje neke delatnosti. Realizacija tog projekta bi?e završena do kraja januara 2016. godine.

Sanja Kljaji?

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!