RUMA: Od demokrata do naprednjaka i nazad

16 Dec 2012

Ruma se uspešno opire „upodobljavanju”, a najveću zaslugu za to ima PUPS. Velika očekivanja od nove industrijske zone, koja je za sada potpuno neiskorišćena

“Prekomponovanje” ili, terminologijom vladaju?e koalicije na republi?kom nivou, “upodobljavanje” lokalne vlasti, otvorilo je jesen na politi?koj sceni u Rumi. Ova sremska varoš je umalo pretrpela promenu vladaju?e strukture po receptu koji je prethodno uspešno realizovan u brojnim drugim lokalnim samoupravama, otprilike u isto vreme kada i u opštini Šid, svega nekoliko dana posle Pe?inaca. Klju?na re? je – “umalo”. Kada bismo otišli još dalje i grubo se šalili, rekli bismo da je bilo “povuci, potegni i na kraju – PUPS!”

Ta?no mesec dana posle majskih izbora, 6. juna, potpisan je koalicioni sporazum izme?u Demokratske stranke, Socijalisti?ke partije Srbije (u koaliciji sa PUPS-om) i Demokratske stranke Srbije, kojim je obezbe?ena ve?ina u lokalnom parlamentu. Time je prethodna strana?ka postavka (iz perioda 2008-2012) bukvalno preslikana. Rezultati izbora, po kojima je DS osvojila 14, SPS 6, a DSS 5 mandata, tako su ovoj koaliciji doneli dovoljnu ve?inu od 25, od ukupno 43 odborni?ka mesta u Skupštini opštine Ruma.

Goran Vukovi?, predsednik opštine: Broj nezaposlenih u Rumi je od 5.500 do 6.000

Na mesto predsednika opštine reizabran je Goran Vukovi? iz DS-a, a predsednik opštinskog parlamenta je ostao njegov strana?ki kolega Nenad Borovi?. Zamenik predsednika opštine je ostao Dragan Kardaš iz SPS-a. Me?utim, upravo Kardaš, kao i druga “uzdanica” aktuelne vlasti u Rumi, dr Snežana Bojani?-Stoji? iz DSS-a, potpisali su 31. avgusta novi koalicioni sporazum, sa Srpskom naprednom strankom pa je tako formirana nova ve?ina od 25 odbornika, ali u nešto druga?ijem sastavu. Naime, uz 6 odbornika SPS i PUPS, te 5 predstavnika naroda iz redova DSS, nova ve?ina je formirana od još 11 odbornika SNS, kojima se priklju?ilo i tri radikala, taman dovoljno za najavljenu promenu na ?elu grada. Me?u pomenutim odbornicima SRS koji su prešli u SNS je i jedan od donedavno prvih ljudi stranke Vojislava Šešelja u republi?kom parlamentu – Aleksandar Martinovi?. Ina?e, tri odbornika, od sedam koliko je ukupno mandata dobila SRS u rumskoj skupštini, ostalo je u stranci, a jedan je prešao u DS.

Ništa od smene

Vanredna sednica Skupštine opštine Ruma, na kojoj se o?ekivala smena vladaju?e garniture, najavljena je za 14. septembar, a prema novom dogovoru predsednik Skupštine opštine Ruma je trebalo da bude iz redova SNS, zamenik iz koalicije SPS-PUPS. Mesto predsednika opštine pripalo bi, po novoj preraspodeli snaga SPS-u (na tom mestu je vi?en pomenuti – Dragan Kardaš), a mesto zamenika predsednika opštine i sekretara Skupštine opštine, prema dogovoru, SNS-u. Me?utim, na nare?enoj sednici opštinskog parlamenta ipak nije došlo do “upodobljavanja” lokalne vlasti sa republi?kom. Predsednik Gradskog odbora SNS u Rumi Rada Maravi? kaže da su dva odbornika radikala u poslednjem trenutku odustali, a da su propasti planova za novu koaliciju doprinele dve odbornice PUPS-a.

– Koalicioni sporazum je potpisalo 25 odbornika. Me?utim, prvo je odustala predstavnica SRS Smilja Lon?ar, koja je naknadno imenovana na mesto direktora Doma zdravlja. Onda je još jedan odbornik radikala odustao, ali je ve?ina od 23 odbornika bila dovoljna. Me?utim, iako je na glasanju na sednici 14. septembra ta ve?ina javno usvojila dnevni red, posle tajnog glasanja je utvr?eno da fale dva glasa. Budu?i da šefovi odborni?kih grupa imaju pravo na uvid, konstatovano je da su od zakazane smene vlasti odustale predstavnice PUPS-a Stana Markovi?, ?iji je zet istog dana zaposlen u Javnom preduze?u “Gas”, te Nina Teodorovi?, njena strana?ka koleginica – istakao je Maravi?,
komentarišu?i indikativnim to što su odbornici koji su kumovali ostanku dotadašnje koalicije na vlasti dovedeni u vezu sa zapošljavanjima u javnom sektoru.

Osim pomenutih zaposlenja, saznali smo da je neposredno po u?vrš?ivanju vlasti na ?elu sa Demokratskom strankom, Krun Vasev, prvi ?ovek Partije udruženih penzionera u Rumi, postao novi pomo?nik predsednika opštine. Tako je politi?ka garnitura u Rumi ostala nepromenjena, sa istim kadrovskim rešenjima, uz malu izmenu – resor društvenih delatnosti pripao je PUPS-u, kao deo novog me?ustrana?kog dogovora, a, nezvani?no smo ?uli da je na?elnik tog resora ku?ni prijatelj jedne od “odbeglih odbornica”.

Kao najve?i “gubitaši” u procesu “prekomponovanja” obeležen je DSS, koji je prethodno bio u vlasti, ali je naknadno ispao iz kombinacije budu?i da su ušli u novu koaliciju. Tako je njihova ?elnica Snežana Bojani?-Stoji? izgubila mesto direktora Doma zdravlja.

Prema re?ima Duška Ljubiši?a, predsednika Gradskog odbora Nove Srbije u Rumi (u koaliciji sa SNS), na mala vrata, radikali su tako?e ušli u rumsku vlast. – Izlaskom Aleksandra Martinovi?a iz SRS, stranku je u Rumi preuzeo Željko Došen, koji je po formiranju nove vlasti postao tehni?ki direktor opštih poslova u javnom preduze?u “Komunalac”. Uz direktorsko mesto u Domu zdravlja, radikali su dobili i mesto u Turisti?koj organizaciji Rume – tvrdi Ljubiši?, zaokružuju?i pri?u o zadovoljavanju politi?kih apetita novih partnera u rumskoj vlasti.

Investicije i dalje “na leru”

Industrijska zona: Za sada prazna

Ako se traže “opipljive” investicije u Rumi, treba gledati u pravcu nove industrijske zone, budu?i da je to teren na kojem su potencijali veliki, ali i dalje potpuno neiskoriš?eni. Naime, najbolje što je nova/stara vlast uspela da uradi u prethodnom ?etvorogodišnjem mandatu, a povodom pomenute industrijske zone, bilo je da kona?no reši imovinsko-pravne probleme i od republi?kih ?elnika dobije na koriš?enje oko 300 hektara zemljišta za koje je obezbe?ena i neophodna prostorno-planska dokumentacija.

Predsednik opštine Goran Vukovi? upravo u tome vidi zamajac za budu?i razvoj. Uz ?etiri kompanije, britansku firmu “Agena”, “Kalcedoniju”, doma?u firmu “Insert d.o.o.”, koja ve? ima 140 radnika u Rumi, Vukovi? je najavio i kompaniju koja se bavi proizvodnjom rasvetnih tela, koja je kupila zemljište i mogla bi da ima oko 500 zaposlenih. Ipak, sve to je najavljeno na rok “do kraja godine”, ali je realniji termin na prole?e. – Broj nezaposlenih u Rumi je od 5.500 do 6.000, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Prošle godine smo imali negde oko 180 novozaposlenih, po ?emu smo bili rekorderi u Sremu – naveo je Vukovi?.

On je istakao odli?an strateški položaj Rume za potencijalne investitore. – Ruma ima autoput koji prolazi pored grada, imamo put Novi Sad-Šabac. Na ukrštanju ova dva puta formirali smo industrijsku zonu, ra?unaju?i da ?e ona biti atraktivna. Ruma ima sre?u i da je blizu Beograda. Najbržom vezom se dolazi do aerodroma. Imamo prugu i železni?ku stanicu koja je bila jedno od glavnih ?vorišta stare Jugoslavije. Ovde imamo i kapacitete koji omogu?avaju investitorima neograni?enu elektri?nu energiju, za razliku od nekih drugih sredina gde treba graditi takva postrojenja, koja su jako skupa. Pored toga smo i gasifikovali teritoriju cele opštine – dodaje Vukovi?.

Rumski “Skadar na Bojani”: Bazen najve?a investicija u protekle dve decenije

Uz pomenute investicije, koje još nisu realizovane, rumski ?elnici su pred izbore obe?avali izgradnju još dve fabrike, “Albon”, za proizvodnju rezervnih delova za “Ford” i “Adriana teks”, za proizvodnju kupa?ih kostima. U pomenutim kompanijama trebalo bi da bude zaposleno ukupno oko 270 radnika, ali je otvaranje prolongirano za januar 2013. godine, tako da i dalje nije sigurno da ?e te investicije biti realizovane.

Rumski “Skadar na Bojani” i omiljeno predizborno obe?anje gotovo svih politi?kih struktura u protekloj deceniji je bazen na izletištu Borkovac. Doduše, posle skoro pet izbornih ciklusa, aktuelna vlast je u aprilu ove godine po?ela sa izgradnjom pomenutog bazena, vrednog 289 miliona dinara, što je najve?a investicija opštine u proteklih nekoliko decenija. Najavljeno je da su kompletna sredstva obezbe?ena u opštinskoj kasi, me?utim radovi su usporeni pa i stopirani, zbog nedostatka novca.

Jedan odbornik u Skupštini opštine Ruma, koji je bio u vlasti prethodnom sazivu, a želeo je da ostane anoniman, kaže da je re? o “pumpanju budžeta”. – U planiranom budžetu pred izbore se lepo “nacrtaju” pare za bazen. Niko u tom trenutku ne garantuje da ?e ta sredstva stvarno biti obezbe?ena. Tek posle realizacije budžeta vidi se koliko para je zapravo odvojeno u te svrhe, a, s obzirom na to da se duguje dobavlja?ima, uveren sam da u budžetu nije bilo ni blizu para koliko je potrebno – istakao je naš sagovornik. Na otvaranju radova, tadašnji ministar Oliver Duli? rekao je: “Bazen je nekada bio luksuz. To više nije tako i svaka opština bi trebalo da ima bar jedan bazen”.

Ova investicija, zasad, ostaje na nivou zapo?etog, ali neispunjenog obe?anja. Drugo obe?anje je ispunjeno, ove jeseni je u Rumi je otvoren novi objekat Predškolske ustanove “Poletarac”, u organizaciji zajedni?kog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropske unije “Unapre?ivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji”. Za izgradnju i opremanje ovog montažnog vrti?a Evropska unija je uložila 110.000 evra. Tako?e, rekonstruisan je i put koji vodi na izletište Borkovac, što je iz budžeta pla?eno 47 miliona dinara, bez poreza, novosadskom preduze?u JKP “Put”.

Male pare, ali dovoljne za kontrolu kadrova

Budžet za jednokratnu socijalnu pomo? potrošen još u junu

Prema informacijama do kojih smo uspeli da do?emo, jedan od na?ina da vladaju?e stranke kontrolišu ?lanstvo je zapošljavanje po osnovu programa stru?ne prakse i pripravni?kog staža, što je pla?eno iz opštinskog budžeta. Stotinak ljudi na taj na?in je zaposleno u javnim preduze?ima, školama, pa i opštinskoj upravi, bez upla?enog staža i doprinosa, sa platama koje su u proseku oko 14.000 dinara. Interesantan je i podatak da je iz budžeta grada novac za jednokratnu socijalnu pomo? potrošen ve? u junu, a pojedini predstavnici opozicije tvrde da su na taj na?in od siromašnih sugra?ana bukvalno kupovani glasovi.

Rebalansom opštinskog budžeta opredeljeno je dodatnih 10 miliona dinara za plate u opštinskoj upravi, što implicira da je od prekomponovanja vlasti došlo i do novih zapošljavanja, sa platama na tom nivou. Prema nekim procenama, u proseku po jednom javnom preduze?u u Rumi ima od 70 do 80 ljudi viška. Osim toga, veliki problem je, kao i u mnogim drugim gradovima i opštinama, ?injenica da se izdvajaju velike teku?e subvencije, što se direktno koristi za isplatu zarada u gradskoj upravi javnim preduze?ima. Primera radi, u budžetu za 2012. godinu, od skoro 1,9 milijardi dinara ukupnih sredstava, oko 350 miliona je opredeljeno samo za plate u javnom sektoru, što je petina godišnjeg budžeta.

Ruma juri “pravi primer”

Na poslednjoj sednici Opštinskog ve?a u Rumi, usvojena je i Odluka o budžetu za narednu godinu. Kako je saopšteno iz rumskog parlamenta, “poslednjih godina ra?ene su brojne izmene, a sve u cilju da budžet u 2014. godini predstavlja pravi primer budžetskog planiranja”. Šta to konkretno zna?i, niko u lokalnoj vlasti nije objasnio. Planirani bruto prihod za 2013. godinu je ve?i nego za teku?u i iznosi oko 2,1 milijarde dinara, a pove?ana je i stopa poreza na imovinu koja ?e, kako je objašnjeno, najviše pogoditi one koji imaju najviše kapitala, jer se srazmerno sa njim pove?ava.

U narednom budžetu, stavka nešto manja od javne potrošnje je ve? pominjani bazen na Borkovcu, za koji je planirana cifra od 250 miliona dinara, a koliko je to realno, zna?e se ve? do prole?a, kada ?e radovi biti u jeku. Opština Ruma za infrastrukturno opremanje i pripremu industrijske zone za investitore o?ekuje u 2013. godini sredstva iz razvojne pomo?i Evropske unije u iznosu od 840.000 evra, odnosno 92,4 miliona dinara, uz obavezu da sufinansira projekat sa 9,2 miliona dinara. Skupština opštine Ruma dala je saglasnost na izmene u unutrašnjem ure?enju i sistematizaciji opštinske uprave. Na?elnica te službe Gorica Šaši? istakla je da se ne pove?ava broj radnika u opštinskoj upravi, nego se, u skladu sa pove?anim obimom posla, na te poslove raspore?uju zaposleni koji u okviru opštinske uprave rade na drugim poslovima – “naravno sve u cilju efikasnijeg rada”. Naravno, a kako bi druga?ije.

Aleksandar Vukovac (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!