RTV, kabinet i provodnici: Uređivanje medija u Srbiji

13 May 2016

Kako je prodavac plastike završio u UO RTV?

Očigledna rešenost republičke vlasti da utiče i na uređivačku politiku Radio-televizije Vojvodine nedavno je rezultirala naprasnom smenom “nepodobnog” programskog direktora Slobodana Arežine i nezvaničnim najavama nastavka čistke. Pripreme za ovaj korak napravljene su nekoliko meseci ranije imenovanjem novih članova Upravnog odbora RTV-a, među koje su zalutali i pojedinci koji nemaju ništa zajedničko sa medijima. No, sudeći po načinu na koji su uopšte dospeli u UO RTV ali i RTS, očigledno je da imaju zajednički imenitelj: doskorašnjeg prvog čoveka REM-a (bivši RRA) i sivu eminenciju elektronskih medija Gorana Karadžića, koji se nakon petnaestogodišnje bliskosti odrekao DS-a i LSV-a i svoje “ekspertske” usluge uspešno ponudio i aktuelnom gospodaru Srbije Aleksandru Vučiću.

Za svoju “ekspertizu” Karadžić je trebalo da bude nagrađen “doživotnom” funkcijom predsednika ili člana Saveta REM-a, pa je tako iz jednog od nacrta Zakona o elektronskim medijima, iz člana 14, suprotno svim demokratskim principima, nestalo ograničenje mandata, koje je vraćeno tokom skupštinske rasprava i to tek posle velikog pritiska međunarodnih i domaćih organizacija i brojnih amandmana opozicionih stranaka na ovaj član. Tog avgusta 2014. godine, kada su usvajani novi medijski zakoni, eksperti su se šalili da bi uz član koji garantuje neograničeni mandat trebalo da stoji Karadžićeva fotografija, odnosno slika čoveka koji je bio i ostao, bez obzira ko je na vlasti, urednik elektronskih medija u Srbiji. Kada je početkom ove godine, po sili zakona, morao da napusti REM, vlast je brzo pronašla način kako da zaslužnog građanina “uhlebi” (pogledaj okvir), kako bi nastavio bez poteškoća da obavlja svoje prethodno preuzete poslove.

Obilazak terena i nalaženje novih kupaca

Pored profesora, kompozitora i umetnika, među članovima novog UO RTV-a našao se i ekonomista Ištvan Terenji iz Sente. Sudeći po njegovoj poslovnoj biografiji, Terenji se više od 20 godina uspešno bavi terenskom prodajom. Poslednjih osam meseci zaposlen je u kompaniji VTG Company iz Sente, takođe kao referent prodaje, u ovom slučaju “plastičnih predmeta za građevinu”. Pod glavne poslove i odgovornosti, Terenjiju se navode: “obilazak terena, prodaja, naplata, nalaženje novih kupaca, izveštaji”.

Terenji je za člana UO predložen od strane izvesnog “Centra za razvoj preduzetništva i preduzetničkih veština”, registrovanog u Novom Sadu, čiji je osnivač mr Mirjana Maksimović. Maksimovićeva je od 2012. godine bila član Programskog odbora RTV-a, u čije imenovanje je bila uključena bivša RRA dok je Karadžić bio na njegovom čelu. Takođe, Maksimovićeva je u svojoj radnoj biografiji istakla da je bila i dugogodišnja kolumnistkinja Vojvođanskog magazina, iza kojeg stoji upravo Goran Karadžić.

Na identičan način u UO RTV-a je “zalutao” i ekonomista Marko Ćalić. Saradnika seniora za marketing i razvoj proizvoda u NLB banci za člana UO RTV-a predložio je izvesni “Centar za dijalog i toleranciju” iz Novog Sada. Aktivnosti ovog neprofitnog udruženja, registrovanog 2003. godine na privatnu adresu u ulici Pariske komune, potpuna su nepoznanica. Međutim, uprkos izostanku bilo kakve informacije o delovanju ovog udruženja, Centar za dijalog i toleranciju (CDT) je u svega nedelju dana uspeo da postavi dva člana u upravne odbore RTV-a i RTS-a.

Prema podacima Agencije za privredne registre, osnivač ovog udruženja, a ujedno i zastupnik je Đorđe Vozarević, blizak prijatelj Gorana Karadžića. Isto to udruženje, koje se vodi na Vozarevića, 7. 12. 2015. predložilo je upravo tog istog Vozarevića za člana UO RTS-a. Svega nedelju dana kasnije, Centar za dijalog predlaže i Ćalića za UO RTV. Uprkos neusaglašenim potpisima odgovornog lica udruženja CDT i podataka iz APR-a, RRA je oba imenovanja i odobrio. Vozareviću ovo nije prvi mandat u UO RTS, gde je bio izabran i 2011. godine, očigledno takođe zahvaljujući Karadžiću.

Inače, ovo mistično udruženje bavi se, po APR-u, “podsticanjem demokratskog delovanja u multietničkoj i multikulturalnoj zajednici i ostvarivanje jednakosti ljudi i njihovih zajednica primenom standarda liberalne demokratije”. A njihove aktivnosti, osim predlaganja članova upravnih i programskih odbora javnih servisa, nisu poznate internet-pretraživačima.

RRA Porfirije iz Kovilja i Zagreba

Vladika-Porfirije

Uvo u pozadini: A od Porfirija – Jova Radić

Bliske veze između Gorana Karadžića i bivšeg episkopa iz Kovilja Porfirija, koji je u međuvremenu postavljen za zagrebačko-ljubljanskog mitropolita SPC, omogućile su i da crkva ima ulogu u uređivačkoj politici RTV-a. Nju će u UO nezvanično zastupati prof. dr Jova Radić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta, a odnedavno i predsednik UO RTV-a. Radića je za člana predložila Fondacija “Privrednik”, čiji je on upravitelj, dok je predsednik UO ove fondacije upravo Porfirije. Karadžić je bio dugogodišnji zamenik dok je Porfirije bio na čelu RRA, a Radić je devedesetih bio ministar za  rad, socijalna i boračka pitanja u raznim Miloševićevim vladama, kao i predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Pored pomenutih, UO RTV-a čine i kompozitor Jovan Adamov, ekonomista Branislav Popović, politikolog Nenad Đuretić, advokat Borislav Pupavac, dramski i audiovizuelni umetnik Aleksandar Komnenović i dekan Akademije umetnosti Siniša Bokan. Oni su 4. aprila uveče jednoglasno smenili Slobodana Arežinu sa mesta programskog direktora RTV-a, uz besmisleno obrazloženje da je odgovoran za pad gledanosti programa ovog javnog servisa. Istovremeno, UO je njegovu funkciju privremeno poverio novinarki Slavici Subotić Braun. Imenovanje ove manje poznate novinarke dodatno je iznenadilo zaposlene u RTV-a, posebno zbog grubog propusta koji je svojevremeno načinila kao jedan od urednika vesti na ovoj televiziji i po kojem se “pročula” u široj javnosti. Naime, na dan smrti pevačice Ejmi Vajnhaus, u dnevniku koji je ona uređivala emitovan je prilog sa koncerta preminule pevačice, koji je u pozadini praćen turbo folk pesmom “Ti propadaš, ti propadaš jer se drogiraš…”. Nakon toga, Braunova je smenjena sa mesta urednice i vraćena na posao novinara koji, prema rečima kolega, retko obavlja. Njeno ime se spominje i kao ime ključne osobe samostalne zanatsko-trgovinske radnje Braun iz Vrbasa, koje se bavi održavanjem i popravkom motornih vozila.

Goran Karadžić i MTS Antena

Da se ambicije vladajuće stranke zavođenje apsolutne kontrole elektronskih medija poklapaju sa ambicijama Gorana Karadžića, potvrđuje i najnovija Karadžićeva funkcija. Pre nepuna tri meseca, Telekom Srbija i javno preduzeće Emisiona tehnika i veze osnovali su privredno društvo “MTS Antena TV”. Prema podacima iz APR-a, novo preduzeće će se baviti “bežičnim komunikacijama”. Zakonski zastupnik ovog novog preduzeća je Goran Karadžić, a plata je, kažu, veoma pristojna. Preduzeće je osnovano u martu ove godine, veoma brzo posle odlaska Karadžića iz REM-a.
Iako su i Telekom i ETV državna preduzeća, osnivanje ove firme izvedeno je daleko od očiju javnosti. Dobri poznavaoci medijskih prilika tvrde da je cilj ovog novoosnovanog preduzeća da bude konkurencija SBB-u. U javnosti se takođe tvrdi da postoji mogućnost da ETV postane sastavni deo Telekoma, pa da zajedno budu privatizovani, što može da predstavlja dodatni problem za budućnost elektronskih medija u Srbiji, odnosno za njihov pristup multipleksu.
U stručnoj javnosti se pojavljuju spekulacije da će veoma brzo i generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević biti prinuđen da podnese ostavku, a da će na njegovo mesto doći upravo Karadžić.

Aktivni podržavalac zloglasnog režima na čelu RTV-a?

Na mesto v.d. programske direktorice nju, uostalom, i nije preporučila “stručnost”, već dobri odnosi i zajedničko poreklo (oboje su iz Vrbasa) sa Miodragom Koprivicom, još jednim “jogurt” kadrom, jednim od direktora RTV Novi Sad i Novosadskog sajma iz devedesetih i starim JUL-ovcem. Koprivica je sada viđen kao novi v.d. generalnog direktora RTV-a. Njemu je početkom 2000. godine Evropska unija bila zabranila putovanje u zemlje unije, jer ga je označila kao aktivnog podržavaoca zloglasnog režima Slobodana Miloševića.

Ekipa Autonomije