ROZA BALFUR: Priznanje Kosova na kraju puta Srbije ka EU

05 Sep 2012

Evropska unija neće prihvatiti za novu članicu zemlju koja ima nerešen unutrašnji problem, kao što je problem koji Srbija ima sa Kosovom

Rozu Balfur, glavnu analitičarku Centra za evropsku politiku iz Brisela, pitali smo da li izjava Martina Šulca, predsednika Evropskog parlamenta, da je sasvim jasno da će na kraju puta uslov Srbiji za prijem u Evropsku uniju biti da prizna Kosovo, jeste ili će biti i stav same Evropske unije za nekoliko godina kad se Beograd nađe pred vratima Unije.

Balfur: Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, ne posreduje u dijalogu između Srbije i Kosova, tako da, u izvesnom smislu, on može otvorenije i slobodnije da govori. I mislim da je i govorio slobodnije nego evropski političari ili institucionalni predstavnici Evropske komisije ili kabineta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku. On je zapravo rekao nešto što će postati realna politika, uprkos tome što Evropska unija ne može uslov priznanja Kosova od strane Srbije pretvoriti u formalni, zvanični uslov ulaska Srbije u svoje redove, pre svega zato što ni sve članice Evropske unije ne priznaju Kosovo. Međutim, Evropska unija neće prihvatiti za novu članicu zemlju koja ima nerešen unutrašnji problem, kao što je problem koji Srbija ima sa Kosovom. Dakle, iako je Martin Šulc bio tako eksplicitan kako ne bi bili drugi političari, to što je rekao nije zapravo daleko od stanja stvari koje će nastati kada pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju postane aktuelna stvarnost, a to će reći u horizontu od nekoliko narednih godina.

RSE: Dakle, on je izrazio ono što će biti politika Evropske unije za, recimo, deset godina?

Balfur: Ne. Dozvolite mi da razjasnim nešto što je veoma važno razumeti. To neće biti politika Evropske unije, zato što ni njenih pet članica ne priznaje Kosovo. Zbog toga to ne može biti zvanična politika Evropske unije, ali politička realnost će biti da će Evropska unija biti veoma nesklona da još jednu podeljenu zemlju primi u svoje redove. Ona je već je imala takvo iskustvo sa Kiprom i to iskustvo nije donelo ništa pozitivno. Moram, dakle, da podvučem da to nije niti će biti oficijelna politika Evropske unije. Znam da to zvuči komplikovano zato što je i sama Evropska unija kompleksna organizacija, ali to neće biti zvanična politika Unije sve dok njene članice ne priznaju Kosovo.

RSE: Da, ali kakva je razlika za Srbiju, da li to jeste ili nije zvanična politika Evropske unije ako priznanje Kosova postane de facto uslov Srbiji da uđe u EU? Da li i vi zapravo kažete da će to biti uslov prijema Srbije u redove EU, za, recimo, deset godina?

Balfur: Da, u suštini to tako vidim i ja. S tim što bih, ako mogu, dodala da članstvo u EU ne treba da bude primarni motiv Srbije da reši problem sa Kosovom. Rešavanje tog pitanja, naprotiv, sve jasnije se pokazuje, u interesu je same Srbije. Držanje tog problema u stanju nerešavanja neće pospešiti napredak i razvoj zemlje. Drugim rečima, ukoliko srpski političari budu trošili vreme na beskonačnu diskusiju o Kosovu umesto na to kako da unaprede srpsku privredu, to neće biti zdravo za Srbiju i za srpske građane. U tom smislu ja smatram da je rešavanje kosovskog pitanja prioritet kako bi se Srbija nakon toga mogla usredsrediti na važne probleme svojih građana.

(Branka Trivić, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!