Romi: Škola kao izlaz iz začaranog kruga

16 Sep 2012

Šta institucije mogu da urade da pomognu roditeljima da shvate važnost obrazovanja svoje dece i preuzmu odgovornost za njihovu budućnost

Mahmut (34) je otac četvoro maloletne dece. On smatra da deca treba da idu školu i da je mnogo korisnije da vreme provode u školi nego kod kuće. Međutim, on tvrdi da ne može da natera svog petogodišnjeg sina da ide u obdanište i da još uvek ne zna kako će svoje dete, koje neće ni u obdanište, za dve godine da odvede u školu. Njegov je drugi, sedmogodišnji sin ove godine krenuo u prvi razred osnovne škole. On želi da njegova deca pohađaju i srednju školu, ali takođe ne zna na koji način će finansijski da omogući školovanje svoje dece.

Bunjaku Sabuhan (27) ima petoro maloletne dece. Dvoje idu u obdanište, a dvoje u osnovnu školu. On smatra da je bitno da romska deca budu školovana kako bi imala više šanse u budućnosti. Bunjaku ima pet razreda osnovne škole i veruje da je i to jedan od razloga zbog kojeg, on i njegova porodica, žive od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Takođe smatra da njegova deca treba da idu u školu, da se zaposle i da tek onda osnuju porodicu. Naveo je sopstveni primer, rekavši da je na zahtev svojih roditelja napustio školu i oženio se sa 16, dok je njegova žena imala 12 godina. Taj primer, kako kaže, ne treba da slede njegova deca.

Odgovornost roditelja za obrazovanje dece

Predsednik subotičkog “Edukativnog centra Roma” Stevan Nikolić ističe da je sazivanje internog sastanka romskih roditelja zapravo strategija koja ima za cilj da pripremi roditelje za redovan roditeljski sastanak koji će biti održan sa direktoricom jedne osnovne škole kako bi se poboljšala uzajamna saradnja između roditelja i pedagoških radnika. Cilj je podstaći roditelje kako bi počeli da se interesuju i odazivaju na roditeljske sastanke. Jedan od sastanaka nedavno je održan u subotičkoj Mesnoj zajednici Peščara.

“Svesni smo činjenice da postoji veliki broj nepismenih roditelja koji su iz prošlosti nasledili nezainteresovanost za rešavanje problema, kao i da često nisu svesni činjenice da je neophodno da preuzmu odgovornost za obrazovanje i budućnost njihove dece. Naš društveni sistem je ovu kategoriju ljudi naučio na davanje, ali ih nije naučio da aktivno učestvuju u celom tom procesu”, kaže Nikolić. On dodaje da se često dešava da pojedine romske porodice ne upisuju žensku decu u srednje škole zbog udaje, dok školovanje nastavljaju samo muška deca.

On kaže da inkluziju Roma treba posmatrati kroz etape. Prva etapa je da povećanje vidljivosti, druga etapa je usvajanje znanja o vlastitim pravima, a treća etapa se odnosi na zastupanje njihovih interesa na osnovu kojih se jačaju njihovi kapaciteti. U četvrtoj etapi se radi na razvijanju njihove svesti o obavezama.

“Mesna zajednica Peščara je primer zajednice koja je dostigla možda i najviši nivo integracije, pogotovo raseljenih lica, u celoj Srbiji. Njihova su deca uključena u predškolske ustanove, a vrata su otvorena i za osnovnu školu. Kao pomoć njihovoj deci, u ceo sistem su uključeni i pedagoški asistenti iz njihovih redova. Kreiranjem njihove svesti o obavezama dolazimo do trenutka kada roditelji treba da se aktiviraju oko uloge uključivanja svoje dece u obrazovni sistem”, naglašava Nikolić.

“Roditelji često govore da škola zahteva plaćanje nekih osnovnih obaveza i da oni ne mogu da obezbede tih neophodnih 300, 500 ili 1.000 dinara. Pokušavamo da im objasnimo da su i drugi građani siromašni, ali pronalaze načine kako da plate te obaveze. Ako deca ne dobiju adekvatno obrazovanje, neće dobiti znanje koje će im služiti u životu da prevaziđu probleme koje sada imaju njihovi roditelji. Nužno je da stvore kvalitetnu promenu u svom životu i da dostignu bolji život od svojih roditelja”, veruje naš sagovornik.

On napominje da je čest slučaj da roditelji ne mogu da obezbede odeću za decu, pa se zbog osećaja sramote deca ne šalju u školu. Međutim, ako se roditelji ne pojave u školama, učitelji neće znati u ćemu je problem, već dolaze do zaključka da su roditelji nezainteresovani za sudbinu svog deteta. Učestalim internim roditeljskim sastancima, dolazi se do tog nivoa da će roditelji i sami da budu navedeni da dolaze do određenih zaključaka koji će sistematski da menjaju njihov pristup rešavanju svakodnevnih problema.

Danas u Subotici ima oko 70 romske dece koji su upisani u srednje škole, ima više od 700 dece u osnovnim školama i oko 15 studenata, što predstavlja uspešan produkt desetogodišnjeg rada sa romskom nacionalnom zajednicom.

Medijacijom između prosvetnih radnika i roditelja, imamo mogućnost da objasnimo koji su osnovni problemi obeju strana, koji se uz pomoć međusobnog dijaloga postepeno moraju rešavati, zaključuje Nikolić.

Lokalna vlast ne čini dovoljno

Zaštitnik građana grada Subotice Zlatko Marosiuk kaže da kancelarija ombudsmana dosta radi na rešavanju problema romske populacije i da imaju jako dobru saradnju sa nevladinim organizacijama koje se bave romskim pitanjima, a posebno dobru saradnju i komunikaciju sa “Edukativnim centrom Roma” u Subotici.

Zlatko Marosiuk: Pomoć od pijaca i buvljaka

“U skladu sa zakonskim propisima, Centar za socijalni rad pruža pomoć romskoj populaciji i saradnja se pokazala kao pozitivna. Što se ekonomskog položaja Roma tiče, možemo da istaknemo značajnu pomoć od strane subotičkih pijaca, buvljaka, kao mesta na kojima rade i pripadnici romske nacionalne manjine. Romi se bave i sakupljanjem sekundarnih sirovina”, kaže Marosiuk.

“Kroz naš rad se pojavljuju i određeni problemi, a to je loš položaj romske nacionalne zajednice u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju, stanovanju i jedan od osnovnih i najvećih problema, što se tiče ljudskih prava, jeste nepostojanje njihove lične dokumentacije”, ističe gradski ombudsman.

Potreban akcioni plan za rešavanje problema romske zajednice

Stevan Nikolić kaže da je zadovoljan uključivanjem romske dece u obrazovni sistem, bez obzira na veoma teško stanje romske nacionalne zajednice u Subotici. Sticajem okolnosti, “Edukativni centar Roma” učestvuje u svim tim procesima i vrši kontrolu na osnovu potpisanog sporazuma sa školskim upravama na teritoriji Vojvodine, što praktično znači da su oni u mogućnosti da vrše monitoring o stanju romske dece u obrazovnom sistemu.

Što se “Edukativnog centra Roma” tiče, ova organizacija je dobila prvu polovinu sredstava za jedan projekat. Najveći deo novca je namenjen za kupovinu udžbenika za decu i obezbeđivanje potrebnog školskog pribora za početak školske godine.

Stevan Nikolić: Prikrivena diskriminacija Roma u školama

On napominje da su najčešći oblici diskriminacije romske nacionalne zajednice jednim delom prikriveni. Postoje škole koje nisu htele da prihvate i uključe romsku decu u sistem obaveznog školovanja, pa su ih prebacivali u druge škole.

“Ponekad unutar škole, romska deca budu maltretirana pa se to onda objašnjava tako da se deca malo guraju. U jednoj osnovnoj školi je učiteljica prozvala romsko dete da odgovara na tabli. Dete je mnogo izostajalo i bilo je slabo iz matematike. Učiteljica je pred decom rekla da je, eto, on kriv što će njihov razred imati slab uspeh. Kad je ona otišla, deca su se počela `gurati` – romsko dete su gađali klikerima i gurnuli su ga niz stepenice”, priseća se Nikolić.

U skladu sa zajedničkim potpisanim sporazumom, otišli su u školu i izvestili su prosvetnog inspektora. Rekli su da je učiteljica odgovorna jer je tvrdnjom da je romsko dete krivo za neuspeh čitavog razreda zapravo dala “okidač” deci i prebacila odgovornost na ostalu decu koja su na tu informaciju reagovala tako što su dečaka gurnuli niz stepenice, što se kasnije obrazložilo rečima – deca su se “malo gurala”.

Nakon reakcije prosvetnog inspektora, učiteljica je kažnjena.

Ono sa čime ova organizacija nije zadovoljna je slaba komunikacija sa lokalnom samoupravom, a pogotovo sa prethodnim gradonačelnikom.

“Mi smo očekivali da će nas pozvati, da će se interesovati i da će se delovati. Iz tog razloga smo se putem dopisa obratili novom gradonačelniku Subotice Modestu Duliću kako bi zatražili prijem na kojem želimo da kažemo da nećemo sami da vodimo računa o položaju romske nacionalne zajednice”, ističe Nikolić.

Ova je organizacija od lokalne samouprave dobila poslovni prostor, a troškove režije pokrivaju sami.

“Ono čime ne možemo biti takođe zadovoljni jeste činjenica da Sombor ima akcioni plan, ima strategiju za rešavanje problema romske zajednice i taj iznos se izdvaja iz gradskog budžeta. Takođe, u mnogim gradovima sam video da postoje akcioni planovi, posebni budžeti, mimo onih za socijalna davanja, koji su usmereni ka rešavanju problema romske zajednice. Mi to u Subotici nemamo”, kaže naš sagovornik.

On misli da je u Subotici neophodno doneti posebnu budžetsku stavku za inkluziju romske populacije i uključiti ostale beneficije koje dobijaju i drugi građani.

Grad će sarađivati sa romskim organizacijama

Modest Dulić: U pripremi akcioni plan?

Gradonačelnik Subotice Modest Dulić navodi da Grad Subotica svake godine raspisuje konkurs za dodelu sredstava društveno-humanitarnim organizacijama. Predstavnici romske zajednice svake godine učestvuju na konkursima i svake godine ostvare određeni nivo sredstava za funkcionisanje, a po dostavljenim projektima koji su obavezni deo konkursne dokumentacije.

Na konkursu za 2012. godinu su učestvovale dve organizacije koje predstavljaju romsku nacionalnu zajednicu i to:

1. Edukativni centar Roma koji je dobio sredstva u iznosu od 243.000 dinara za projekat pod nazivom “Nove mogućnosti daju kvalitet”. Cilj ovogodišnjeg projekta je pribavljanje udžbenika za decu iz romske nacionalne zajednice i konkretan rad sa njima.

2. Kulturni centar Roma koji je ostvario sredstva u iznosu od 140.000 dinara za projekat pod nazivom “Uklonimo barijere prema Romima”. Cilj ovogodišnjeg projekta je približavanje romske i neromske zajednice obukom putem seminara.

Osim gore navedenog, grad je ustupio poslovni prostor za rad Kulturnog centra Roma.

Jednokratne i ostale pomoći se dodeljuju svima ugroženima pa tako i pripadnicima romske zajednice, a na osnovu unapred utvrđenih pravila, kaže Dulić.

Gradonačelnik Subotice je potvrdio da prihvata poziv “Edukativnog centra Roma” i da će ih uključiti u donošenje budućih planskih dokumenata koji će biti slični somborskom akcionom planu i na taj način omogućiti poboljšanje kvaliteta života romske nacionalne zajednice.

Nikolić veruje da će Dulić ispuniti obećanje, za razliku od onih političara koji dolaze iz različitih stranaka, uglavnom kako bi u predizbornim kampanjama podelili poklone. On podseća da postoje i političke partije koje se koncentrišu isključivo na pojedine Rome koji otuđuju imovinu građana, pa potom ti političari generalizuju problem izjavama tipa da deo romske populacije ugrožava deo stanovništva određene mesne zajednice. Potom građani osnivaju civilne straže…

Natalija Jakovljević (Autonomija)

Tekst “Romi: Škola kao izlaz iz začaranog kruga” izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.

Podelite ovu stranicu!